Ovo je reprezentacija Jermenije

U južnoameričkim kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, u kojima učestvuje samo deset ekipa, postoje obrasci i pravila koji su uvek tačni. Tako najteže gostovanje nije ono u Argentini ili Brazilu, već u Boliviji. Jasno, ovo nema previše veze sa kvalitetom sastava sa kojim raspolaže "La Verde" u datom trenutku, već sa činjenicom da je La Paz najviša prestonica na svetu.

Izuzimajući Andoru, najviša evropska prestonica jeste Jerevan. I ovo je najveći protivnik selekcije Srbije na utakmici koja otvara put ka Francuskoj i kontinentalnom turniru. Tako je bilo i 2007. godine, kada je timu koji je predvodio Havijer Klemente bila neophodna pobeda protiv tima koji su prethodno porazili sa 3:0 u Beogradu.

Meč je završen bez golova, a da je kojim slučajem neka lopta i završila u mreži, po svemu viđenom, to bi bila mreža naše reprezentacije. Jermeni su bili bolji i agresivniji, i takvi su lišili Srbiju odlaska na Evropsko prvenstvo u Austriji i Švajcarskoj. Iz tog tima danas su u A timu šestorica igrača. Od prvog minuta su igrali Vladimir Stojković, Branislav Ivanović, Zdravko Kuzmanović i Duško Tošić. U nastavku su ušli Danko Lazović i Zoran Tošić.

Osim nadmorske visine problem je pre sedam godina bilo i stanje terena. Igralište na "Vazgen Sagrsjan" republičkom stadionu je dugo 105 i široko 68 metara, što je isto kao i dimenzije stadiona Partizana. Manje od optimalnih uslova, kakvi će sigurno biti, ne sme stoga da bude izgovor, baš zbog toga što je i teren u Humskoj, barem donedavno, spadao u one na kojima morate da se „snalazite". Tako ispada da je meč sa Francuskom bio korisniji nego što bi se to u prvi mah dalo pomisliti.

Jermeni nikada nisu uspeli da se dokopaju Evropskog ili Svetskog prvenstva. Bili su, doduše, vrlo blizu da stignu do kontinentalnog šampionata 2012. godine. U odlučujućoj utakmici su izgubili od Irske (2:1), a, vredi napomenuti, sve je moglo da bude i drugačije da im je sudija bio naklonjeniji.

Pogled na nikada dovoljno merodavnu Fifini rang listu kaže da je Srbija, kao 34. selekcija sveta, favorit u odnosu na Jermeniju koja je 52. Od podataka koji mogu biti interesantni, ali nikako i presudni, izdvajamo i da čitav tim Jermenije (bez nekoliko povređenih igrača, o čemu malo kasnije) vredi duplo manje nego Nemanja Matić.

U prvoj utakmici ovog kvalifikacionog ciklusa Jermeni su izgubili u gostima od Danske, iako su poveli. Upravo ovaj meč daje solidan prikaz mogućnosti i tendencija u igri tima koji je odabrao selektor, inače Švajcarac, Bernar Šalan.

Danska je reaktivna ekipa, voli da stane plitko i da priliku koristi iz kontranapada. Međutim, kako je ovaj segment igre u fudbalu odavno prerastao nekadašnji "šutiraj napred i trči što brže" model, i sada zahteva planiranja i uvežbavanja koliko i mnogo šta drugo, Jermeni ne postižu previše golova. U Kopenhagenu jesu poveli, golom Henrika Mhitarijana, ali nisu uspeli to vođstvo i da održe.

Upravo je fudbaler Borusije iz Dortmunda najbolji igrač u ovom sastavu. Činjenica da on neće igrati zbog povrede mnogo znači za naš tim, posebno jer će to ostaviti prostora dvojici Nemanja, Matiću i Gudelju, da sa više komotnosti igraju ispred naših štopera (još uvek nije najjasnije ko će to biti).

Na Parken stadionu Jermeni su stajali u konvencionalnoj 3-5-2 formaciji, ali kako su se uglavnom branili to se pretvaralo u 5-3-2. Ovo je zanimljivo jer su Danci igrali sa samo jednim napadačem, što bi veliku većinu trenera nateralo da igraju sa dva štopera (vodeći se teorijom "čoveka viška" u odbrambenoj trećini terena). Činjenica da se selektor Šalan nije odlučio na tako nešto, već je odlučio da ima čak dva igrača viška ispred svog golmana, govori o opreznosti u pristupu Jermena. Zbog toga ne treba očekivati da Jermenija nešto menja u ovom smislu i na meču sa Srbijom, koja će igrati u suštinski sličnoj formaciji kao i Danska (4-2-3-1, Danci su stajali u nečemu što  je najviše ličilo na 4-4-1-1 sistemu).

Drugi najbolji igrač ovog sastava, napadač moskovskog Spartaka Jura Movsisjan, takođe neće igrati. Ovaj fudbaler ima problema sa mišićem. Njega će, po svoj prilici, zameniti fudbaler koji takođe hleb zarađuje u Rusiji, i to u ekipi Ural - Edgar Manučarijan.

Mhitarijanovo mesto mogao bi da zauzme naturalizovani Brazilac (izgleda da bez njih ne može) Markos Piceli, koji igra u sve boljem kazahstanskom Aktobeu.

Tandem ispred defanzivne linije ne bi trebalo da se menja. Njega čine Artur Edigarjan iz Kairata i Ruman Hovsepjan koji nastupa za Metalurg iz Donjecka. Reč je o poprilično limitiranim, jednosmernim igračima, koji su najbolji kada nemaju loptu u nogama. Ipak, vrlo disciplinovano zatvaraju horizontalni kanal ispred svoje odbrane. Pokrivaju poveći prostor i Dušanu Tadiću neće biti uopšte lako da prodre u džep praznog prostora gde je njegova sposobnost sa loptom i najsvrsishodnija.

Na golu našeg protivnika stoji veteran - četvrtdesetogodišnji čuvar mreže moskovskog Dinama Roman Berezovski, koji je i kapiten selekcije. On nije linijaš, voli da kontroliše prostor i da "pomera" saigrače. Dobro reaguje na udarce iz daljine ali mu problem predstavljaju reakcione odbrane, odnosno odbrane udaraca iz neposredne blizine i šuteva kod kojih mu je pogled na loptu makar delimično pokriven.

Kamo Havanisjan i Levon Hajrapetjan igraju na bokovima. Objica igraju sa relativnom dozom taktičke discipline, ali umeju da se "pogube" jer su jedini u timu koji obezbeđuju širinu i to ume da bude iznurujuće. Prvi igra za domaći Pjunik a drugi nastupa u češkom Pribramu.

Tri u liniji čine Hrajir Mkojan, prilično spor igrač iranskog Esteghlala, Varazdat Harojan (Pjunik) i zamenik kapitena Robert Arzumanjan iz Aktobea. On stoji između dva saigrača, i služi kao korekcija. Nikada neće izaći sa igračem ispred linije. Opasan je na ofanzivnom prekidu, baš kao i Harojan.

Jasno, na kraju, da Jermenija nije tim koji ima validne šanse da se plasira na EP u Francuskoj, čak i u ovim razvodnjenim uslovima u kojima će se mesta naći za čak 24 selekcije. Ono što jeste izvesno, ipak, jeste to da Jermeni imaju sastav koji, ako kreira na terenu uslove koji njima odgovaraju (smanjenje prostora za igru, igra sa dosta kontakata i vertikalnih dodavanja), može svakoga da namuči. Ali nadamo se da su "orlovi" sada pametniji i da su naučili lekciju iz 2007. godine.