Dvajt Jork u Beogradu

Dvajt Jork ima 42 godine, ali likom se nije mnogo izmenio u odnosu na godine kada je sa Mančester junajtedom osvojio titulu prvaka Evrope pomenute 1999. godine i kada je osvajao titulu prvaka Engleske (3) i Kup Engleske (1). Međutim, on sada ne igra fudbal, čak ni rekreativno. Ali i dalje prati događaje u ovom sportu, pogotovo klubu u kojem je napravio najveće uspehe.

English Version 

Prvo što je pitao kada je došao u Beograd bilo je „Gde je Savo?" raspitujući se za Sava Miloševića sa kojim je bio saigrač u Aston Vili. Sa zadovoljstvom je dočekao odgovor da će ga sresti kasnije tog dana. A potom se interesovao i za Sašu Ćurčića, sa kojim je takođe igrao u istom klubu iz Birmingema.

„Bio je strašan talenat...", prokomentarisao je posle nepreciznog odgovora da negde u Engleskoj radi u školi fudbala.

„Da, i dalje pratim fudbal, pogotovo Mančester junajted. Nastavio sam da gledam utakmice svog bivšeg kluba i njihov sam navijač", rekao je nekada najbolji strelac Premijer lige Engleske.

Jork je priznao da sadašnja grupa mora da igra izuzetno da bi ostvarila neki rezultat ili pobedila bolje ekipe od sebe. A to se ne dešava tako često. Tek nekoliko puta ove sezone su prevazišli prosek i zato su daleko od borbe za titulu i neizvesno je da li će uopšte igrati evrokupove sledeće sezone.

„Nalazimo se u prelaznom periodu. Promenili smo trenera. Ser Aleks Ferguson je vodio tim skoro 27 godina što je dug period za bilo koga u svetu fudbala. Neće više biti trenera koji će napraviti tako velike rezultate. Shvatamo da je došao novi trener i njegove ideje su različite od onih koje je imao Ser Aleks. Igrači moraju da se naviknu. Bez obzira na sve, ovo je bila razočaravajuća sezona sa naše tačke gledišta i siguran sam da Dejvid Mojes naporno radi da bi ispravio stvari za sledeću sezonu."

Mnogi isključivu krivicu za slabe rezultate bacaju na Fergusonovog naslednika, takođe Škota, Dejvida Mojesa. Ne želeći da komentariše razlike između dva trenera Jork je pristao da pojasni kakav je bio Ferguson i u čemu je bila njegova najveća snaga.

„On je bio izuzetan čovek, izuzetan vođa, izuzetan motivator. Niste imali nikakvih nedoumica u vezi sa njim. To što si video, to je on. Uspevao je da vas natera da verujete u stvari u koje ni sami niste verovali u to vreme. I naravno, igrali ste za klub sa tako velikm tradicijom i shvatali ste koga i šta predstavljate. Naravno, sve je to samo fudbal, ali igrali ste za klub koji ima 700 miliona navijača u svetu. To je bio mali pritisak, ali pritisak koji vas je terao da igrate najbolje što možete."

Ferguson je u svetu fudbala bio poznat kao direktan i ponekad čak grub u načinu na koji je vodio klub.

„Jedna stvar koju morate da razumete u vezi sa Ser Aleksom jeste da ste morali da igrate na najvišem nivou na svakoj utakmici, svakom treningu. Morali ste to da prihvatite. I da prihvatite njegov pobednički mentalitet. Sastavite sve ove stvari koje sam rekao i dobili ste pobedničku formulu."

Pominjalo se da se igrači plaše Ser Aleksa Fergusona i da je on vladao zavodeći strahovladu.

„U vezi sa tim strahom koji pominjete, morate da shvatite da je on ono što vidite. On ne krije ništa. Ako ne igrate na nivou koji zahteva klub vi više nećete biti deo Mančester junajted fudbalskog kluba. U svakom momentu morate da date svoj maksimum. Ako to ne uradite, tu su drugi igrači da iskoriste vaše greške."

Jedan od fudbalera koji je to odmah shvatio po dolasku u klub je Nemanja Vidić. Vidić je postao tek drugi inostrani kapiten u klubu, posle legendarnog Erika Kantone. O Vidiću se sa uvažavanjem govori u svakoj situaciji, u svakom razgovoru.

„Mislim da bi ljudi u Srbiji trebalo da budu veoma ponosni na ono što je Vidić uradio kao igrač. On je bio nepoznat kada je stigao, ali zbog svoje želje, odlučnosti i činjenice da mu je Ser Aleks Ferguson ostvario san kojem se svi nadamo, da igramo za tako veliki klub, on je zgrabio svoju priliku sa obe ruke."

„On se pokazao kao kvalitetan vođa. I istupio je napred kada je ušao u tim. Igrao je izuzetno. Ne samo da je postao vođa kojeg svi poštuju već je bio neverovatan tokom osam godina u klubu. Tužno je što odlazi ali to je jedno od razočaranja u sportu, morate da odete u jednom trenutku bez obzira na to koliko dobri ste bili. On je jedna od istinskih legendi kluba."

Jork kaže da će Vidić ostati zauvek upamćen u fudbalskom klubu Mančester junajted. Zauvek je upamćena i generacija iz 1999. A bivši igrač sa Trinidada i Tobaga koji je čak sa reprezentacijom igrao i na Svetskom prvenstvu nema dilemu da bi njegova generacija iz najuspešnije godine danas bila ravnopravna sa bilo kojom ekipom, pa čak i dominantna.

„Apsolutno. Mi ne samo da smo imali dobrih startnih 11 već i sve igrače od prvog do 20. u ekipi. Bilo je fudbalera koji su ulazili u igru kao zamene i održavali jednako visok nivo igre. Imali smo izuzetne fudbalere od odbrane do napada. Šmajhel na golu, Stam u odbrani, Irvin na beku, Skols i Kin u veznom redu, Gigs, Bekam, Tedi Šeringem, Kol i ja napred, Soskjer..."

Jork je siguran da bi i dan danas ta grupa osvajala trofeje. Ne samo u Engleskoj već i u Evropi.

„Nemam nikakvu dilemu. Da smo 15 godina mlađi i da nas ponovo sastave osvojili bismo titulu prvaka Evrope i osvajali trofeje u Engleskoj. Igrali bismo na najvišem nivou. To je bila posebna grupa igrača."

Postoji mogućnost da Dvajt Jork zaigra i sledeće godine u egzibicionoj ligi koja bi se održavala u Indiji, ali kako kaže - samo ako mu ponude dovoljno novca.