Suze, krv, znoj... i suze!

Kristijano Ronaldo je od ranih tinejdžerskih dana ima problem sa omalovažavanjem. Nekada su mu se vršnjaci u lisabonskom Sportingu podsmevali zbog naglaska koji je doneo iz unutrašnjosti a u novije vreme ismevao ga je čak i predsednik Fife Sep Blater jer Portugalac sam sebe doživljava preozibljno. Hej, Sep Blater!

English Version 

Između tog trenutka kada su mu se deca smejala na školskom času u klupskom internatu i onog momenta kada mu je sa olakšanjem klonula glava kada je čuo da je dobitnik najprestižnijeg pojedinačnog priznanja u svetu fudbala postoji nešto što se zove „krvav rad".

Ovaj fudbaler koji je po slavi pretekao verovatno i svog slavnog imenjaka (svejedno koga stavite, da li Ronaldu Regana, bivšem predsednika SAD ili meni lično dražeg Brazilca Ronalda) dao je sve što je mogao da napravio život onakvim kakvim ga je zamislio.

Zato je napravio teretanu u svojoj kući i zato je satima ostajao posle treninga vežbajući slobodne udarce sa živim zidom koji je privlačio bliže lopti jer je znao da će mu na utakmici protivnici stajati bliže nego što bi trebalo.

Pa iako pred početak izvođenja tog slobodnog udarca Kristijano stane tako što raširi noge i zauzme gotovo ratničku pozu podsećajući neodoljivo na Spomenik obalskim radnicima nastradalim u NOB-u u savskom prstaništu u Beogradu. Pa iako je to teatar tokom kojeg je negde na velikoj sceni usput shvatio da ne mogu da svi da ga vole ali da bi trebalo svi da ga poštuju, on je pošteno zaradio svaki naslov, svaku fotografiju, svaki autogram i svaki cent.

Kada se osvrnuo i razmislio kroz šta je sve prošao, kada je „na papir stavio" da je u prošlog godini dao 69 golova, dva više nego konkurenti Mesi i Riberi zajedno...pomislio je da je to veče nagrada njegova.

Zašto je sinoć zaplakao Kristijano Ronaldo? Pa zato što je toliko toga dao da bi dobio opšte priznanje, da bi napismeno imao da je najbolji. Sa pečatom koji su udarili najbolji svetski fudbaleri i treneri. Jer samo on zna koliko je vremena provodio trenirajući i pokušavajući da postane najbolji. I tu je razlika između njega i nekog drugog.

Da su se na tu binu popeli Riberi ili Mesi, verovatno ne bi zaplakali jer za njih fudbal je više igra nego posao. Za Kristijana Ronalda to je bila naplata uloženih sredstava. I da se ne lažemo, naravno i talenta.

Ne bi ga zbog toga trebalo manje ceniti. Kristijano Ronaldo je samo tražio da ga cene zbog onoga što je radio da bi postao najbolji. I zaradio je to. O, i te kako je zaradio.

I laže da nije glasao za Mesija i Riberija zato što je to bila taktika. Ne, nije glasao iz taštine. To i suze, dokaz su da je ljudsko biće koje traži poštovanje. Sinoć ga je dobio više nego ikada.