Fudbal, droga, Kaniđa

U vreme modernog fudbala danas se sa nostalgijom sećamo igrača koji su krajem prošlog veka žarili i palili terenima širom sveta. Klaudio Kaniđa je samo jedan u plejadi igrača čije ime je i danas ostalo upamćenu u svetskom fudbalu. Generacija Argentinaca koje je predvodio Dijego Maradona verovarno je jedna od najharizmatičnijih u istoriji fudbala. Bila je sastavljena od izuzetnih atleta ali i neponovljivih ličnosti koje i danas privlače pažnju.

Klaudio Kaniđa je samo jedan od mnogih koji su imali tu sreću da igraju u vreme dok fudbal još u potpunosti nije postao biznis.  Poput mnogih svojih saigrača iz reprezentacije Kaniđa je imao živopisan život i karijeru. Rođen je u gradu gradiću Henderson u provinciji Buenos Aires koji ima oko 8.000 stanivnika. Daleko od prestonice Argentine U mestu okruženom farmama i oranicama, prva ljubav Klaudija Kaniđe bila je atletika.

Iako se nikada nije takmičio na vrhunskom nivou, Kaniđa je bio sjajan sprinter i skakač u dalj. Bio je jedan od retkih, ako ne i jedini, fudbaler koji je na 100 metara trčao za manje od 11 sekundi. Kako u atletici i pored talenta nije uspeo da se probije na viši nivo, Kaniđa se bacio na fudbal.

Kaniđa je izdanak omladinske škole River Plate. Za klub je debitovao 1985. godine sa 18 godina a u klubu se zadržao do 1988. Sa Riverom Kaniđa je 1986. godine osvojio prvenstvo Argentine, Kopa Libertadores i Interkontinentalni kup.

Zbog sjajne fudbalske veštine, velike brzine i duge plave kose Kaniđa je dobio nadimak El Hijo del Viento (Sin vetra), koji ga je pratio tokom čitave karijere. Svojom pojavom više je ličio na rok zvezdu nego na profesionalnog fudbalera. Navijačima je bio dopadljiv na prvi pogled, tako da je bio omiljeni fudbaler u svakom klubu za koji je nastupao. Zbog sjajne fudbalske veštine Kaniđa je imao i drugi nadimak El Pajaro (ptica).

Zbog burnog temperamenta Kaniđa je često dolazio u sukobe sa trenerima i imao je problema da se skrasi posebno na evropskom tlu. Retko gde se zadržavo duže od jedne do dve sezone. Nakon Rivera, najduže se zadržao u Atalanti, gde je proveo tri sezone (od 1989. do 1992. godine) i za koju je odigrao 85 utakmica.

Klupsku karijeru Klaudija Kaniđe obeležile su dva ključna događaja. Prvi je suspenzija od 13 meseci 1993. godine zbog upotrebe kokaina. Kaniđa je igrač koji je uživao na terenu, ali koji je voleo i raskalašan život. Kada je 1988. godine potpisao za Veronu, u Italiji, daleko od kuće u tuđini, dočekao ga je Maradona. Iako nisu bili u istom timu, bili su na istom kontinentu, istoj državi, tako da je zabava bila zagarantovana.

U to vreme Maradona se polako navlačio na razne poroke, dok je Kaniđa krenuo malo bržim putem. Kaniđa je tako 1993. godine, dok je igrao za Romu, suspendovan na 13 meseci zbog korišćenja kokaina. Pod istragom je bio još dok je igrao u Veroni, tako da suspenzija nije došla kao iznenađenje. Maradona će sličnu kaznu dobiti godinu dana kasnije u toku trajanja Mundijala u SAD. Kako je Kaniđa shvatio suspenziju najbolje govori njegova, sada već legendarna izjava: „Ako je kokain droga, onda sam ja narkoman".

Zanimljivo je da suspenzija nije značila kraj karijere za brzonogog napadača. Naprotiv, odmah po isteku kazne Kaniđa je iz Rome prešao na pozajmicu u Benfiku, a čitavu trampu finansirala je poznata kompanija za proizvodnju mleka „Parmalat".

Drugi bitan momenat koji je obeležio klupsku karijeru Kaniđe je prelazak u ekipu Boka Juniors 1995. godine, čime je postao jedan od retkih fubdalera koji je igrao za dva argentinska velikana. Za prelazak Kaniđe u Boka Juniors zaslužan je naravno Maradona koji je se te sezone vratio u klub. Dolasku obojice argentinskih reprezentativaca u Boka Juniors kumovao je argentinski tajkun u medijski mogul Eduardo Eurnekian koji je izdejstvovao i finansirao da igrači dođu na „Bombonjeru". Zauzvrat Eurnekian je dobio pravo da se utakmice Boke prenose na njegovoj televiziji. Ne treba posebno nagađati ko je u ovom poslu bio na dobitku imajući u vidu da su harizmatični Maradona i Kaniđa privlačili nezapamćenu pažnju javnosti.

Na žalost, dok je nastupao za Boku, Kaniđa se suočio sa teškim gubitkom. Useptembru 1996. godine njegova majka je počinila samoubistvo što je Kaniđu čitavu sezonu odvojilo od terena. Po povratku na teren Kaniđa je u tandemu sa Maradonom pokazao navijačima Boke delić magije i ostao upamćen kao jedna od legendi kluba.

O posebnoj vezi Kaniđe i Maradone govori i detalj nakon pobede Boke nad Riverom 1996. godine, kada su se dvojica saigrača poljubila u usta. Tadašnja Kaniđina supruga, model Marijana Nanis je prokomentarisala: „Ponekad mislim da je Dijego zaljubljen u mog supruga. Mora da je to zbog duge kose i velikih mišića".

Ipak, Maradona je opisao svoj odnos sa Kaniđom rečima: „Za mene je Kani (Kaniđa) srodna duša. Volim ga kao brata. On me je zamenio u srcima Argentinaca".

Na pitanje koje je interesovalo sve novinare, koji je bolji klub, River Plata ili Boka Juniors, Kaniđa je dao diplomatski odgovor.

„River Plata ima možda i najbolju omladinsku školu koja forsira atraktivan napadački fudbal. Opet, Boka ima neverovatne navijače koji pevaju svih 90 minuta čak i kada ekipa gubi".

I dok je Maradona 1998. godine završio karijeru u redovima Boke, Kaniđa je imao još jedan povratak u Evropu. Argentinski reprezentativac se 1999. godine vratio u Atalantu, da bi samo godinu dana kasnije zaigrao za škotski Dandi Junajted gde je postao zvezda. I tu je ostao samo godinu dana, kada je 2001. godine potpisao za Glazgov Rendžers. Na Ajbroksu Kaniđa je dosegao status legende, vodio je klub do titule i predvodio ih je u Ligi šampiona.

Mesto gde je Kaniđa stekao status kultnog igrača je ipak reprezentacija Argentine. Jedan je od retkih fudbalera koji je išao na tri mundijala, a da je bilo sreće, bio bi učesnik i četiri svetska prvenstva.           

Kaniđa je oreol besmrtnosti stekao na Svetskom prvenstvu 1990. godine u Italiji. Argentina je predvođena Maradonom branila titulu svetskog prvaka. Iako je bio okružen sjajnim igračima, činilo se da jedini Kaniđa uspeva da „čita misli" popularnog „El Pibea". Iako prvobitno nije bio u planovima tadašnjeg selektora Argentine kada je Maradona zapretio da neće obući dres reprezentacije ukoliko Kaniđa ne bude u timu pozicija ovog fudbalera bila je zagarantovana.

Dva najbitnija gola u karijeri Kaniđa je postigao u osmini finala i polufinalu Mundijala u Italiji. Prvo je u osmini finala Argentina eliminisala večitog rivala, ekipu Brazila upravo pogotkom Kaniđe. Asistirao je naravno Maradona, dok je Kaniđa majstorski zaobišao Tafarela i bez problema zatresao mrežu. Kako je sam Kaniđa priznao, ovo mu je bio omiljeni gol u karijeri.

Usledilo je četvrtfinale i pobeda nad tadašnjom Jugoslavijom na penale. Onda je na red došla legendarna utakmica protiv domaćina Italije u Napulju, gradu u kojem je neizbrisiv trag ostavio Maradona. Napuljska publika nije mogla da navija protiv svog heroja. Italijani su od 17. minuta poveli sa 1:0 golom Skilaćija, kada je Kaniđa pogotkom u 67. minutu izjednačio. To je ujedno bio prvi gol koji je Italija primila na Mundijalu. Argentinci su eliminisali „Azure" nakon penala i plasirali se u finale.

U finalnoj utakmici Argentina je poražena od Nemačke. Kaniđa, zbog parnih žutih kartona nije igrao taj meč. Prvi karton Kaniđa je dobio u grupnoj fazi protiv Rumunije, drugi protiv Italije, oba veoma sumnjiva i prema mišljenju mnogih nepravedna. Argentinci su smatrali da je sve to samo deo zavere da se njihovoj reprezentaciji ne dopusti da odbrane naslov svetskog prvaka. Izostanak Kaniđe sa finalne utakmice smatra se ključnim faktorom zašto su „gaučosi" izgubili meč.

Najveći uspeh sa reprezentacijom Kaniđa je imao na Kopa Amerika 1991. godine kada je sa Argentinom osvojio takmičenje. Zajedno sa Gabirijelom Batistutom Kaniđa je bio ubojita igla argentinske reprezentacije. Na takmičenju Kaniđa je postigao dva gola i imao je četiri asistencije.

Kaniđa je bio jedan od ključnih igrača Argentine i na Mundijalu 1994. godine u Americi. Oba gola na takmičenju postigao je protiv Nigerije. Mundijal je obeležio skandal kada je Dijego Maradona suspendovan zbog korišćenja kokaina, što se smatra jednim od najkontroverznjih događaja u istoriji fudbala.

Svetsko prvenstvo u Francuskoj 1998. godine Kaniđa je propustio zbog svađe sa tadašnjim selektorom Danijelom Pasarelom. Kaniđa se zajedno sa Batistutom suprotstavio zahtevu Pasarele da se svi igrači sa dugom kosom ošišaju. U karakteru Kaniđe bio je urođen otpor prema autoritetima, posebno kada se trenirala strogoća. I dok se Batistuta na kraju povinovao zahtevu Pasarele i ošišao se, Kaniđa je zadržao dugu plavu kosu i izgled rok zvezde, ali je na kraju propustio veliko takmičenje.

Poslednji poziv u reprezentaciju Kaniđa je imao 2002. godine kada ga je selektor Martin Bijelsa pozvao da bude deo ekipe koja je putovala na Svetsko prvenstvo u Japanu i Južnoj Koreji. Iako nije ulazio u igru Kaniđa je na meču protiv Švedske zaradio crveni karton kada je sa klupe za rezervne igrače opsovao sudiju.

Kaniđa se od fudbala oprostio 2005. godina nakon 15 utakmica koje je odigrao za ekipu Katara. Ipak, kratko se vratio fudbalu 2012. godine kada je zajedno sa nekoliko fudbalskih penzionera, Rejol Parlorom, Martinom Kionom, Grejemom Lesoom, Brajanom Mekbrajdom i Ugom Ehiogom zaigrao za poluamatersku ekipu Vemblija u njihovom takmičenju u FA Kupu. Poslednji gol Kaniđa je postigao 12. avgusta 2012. godine kao 45-gofišnjak na meču protiv Longorda koji je Vembli dobio sa 3:2. I pored impresivnih imena koja je okupio, Vembli je veoma brzo ispao iz kvalifikacija za FA Kup.

U toku karijere ostaće upamćeno da je Kaniđa za reprezentaciju Argentine odigrao 50 utakmica, da je postigao 16 golova, od čega četiri na svetskim prvenstvima. Ostaće upamćen kao jedan od najkontroverznijih i najharizmatičnijih igrača svoje generacije. Pamtiće ga navijači Rivera i Boke za koje je nastupao. Ostaće u sećanju navijača Atalante, Rome i Verone. Sa osmehom na licu na njega će večno pamtiti navijači Danrija i Glazgov Rendžersa. Zbog golova Brazilu i Italiji pamtiće ga cela Argentina. Zbog svega što je uradio na terenu i van njega, pamtiće ga ceo svet.