Predsednik još nije izabran

Priče da bi francuski učenik mogao naslediti škotskog profesora na kormilu Mančester junajteda postajale su sve intenzivnije u engleskoj javnosti tokom 2009. godine. Sa Bordoom prekinuo sedmogodišnji niz titula Olimpik Liona, zahvaljujući sjajnoj sezoni Joana Gurkufa, koji od tada nije uspeo da ponovi isti uticaj u igri dostignut te godine, ni kada ga je Blan (postavši selektor nacionalnog tima), pozvao da igra u reprezentaciji na Evropskom prventstvu 2012.

Neuspeh u tom takmičenju (Francuska je lako poražena od Španije u četvrtfinalu) pokazao je Blanu da je neophodno više iskustva da bi se vodio jedan nacionalni tim, pogotovu ako se selektor sa timom sreće jednom u dva ili tri meseca. Takođe, EP 2012. je bilo kraj bajke za čoveka koji sa 45 godina nije do tada doživeo nijedan veći neuspeh u briljantnoj karijeri.

Posledice neuspeha sa Francuskom bile su velike za Lorana Blana. Naredne nedelje je ostao bez posla, i godinu dana se nije našao klub koji bi ga doveo u svoje redove. Kao da je previše brzo dostigao to što svi smatraju kao vrh trenerske karijere, Blan je zaboravio gde se nalazi i koji mu je pravi status kao trenera. Odbijajući ponude nekoliko francuskih timova, čekao je veliku ponudu iz inostranstva koja nikad nije stigla, uprkos glasinama da se Inter iz Milana interesuje za njegove usluge.

Veliki problemi u kojima se našao PSŽ krajem sezone 2012/2013, uprkos prve domaće titule u dvadeset godina, kada je Karlo Ančeloti (iscrpljen saradnjom sa sportskim direktorom Leonardom), odlučio da potpiše za Real Madrid, bili su velika prilika za Blana.

Do tada je smatrao da su francuski klubovi ispod njegovog renomea, ali je u PSŽ-u našao domaći klub sa najboljim mogućim evropskim ambicijama, dok je rukovodstvo PSŽ-a videlo u Blanu domaćeg trenera sa najboljim mogućim evropskim renomeom. Iako PSŽ nije bio prvi pik Lorana Blana, ni Blan prvi pik PSŽ-a, ali do toga je došlo nakon odbijanja Murinja, Kapela, Rajkarda, Viljaš Boaša, Hidinka i još nekoliko stručnjaka da preuzmu kormilo kluba glavnog grada Francuske. Ipak se tako bira predsednik u francuskoj demokratiji, još od dana Andrea Žida (Nobelovac 1947.), koji je jednom rekao: "Birati, to jest odreći se."

Međutim, koliko je dolazak Blana u PSŽ bio kompleksan i trnovit, toliko bi mogao da mu bude put do domaće titule. Velike ambicije bogatog Monaka, koji je sa ruskim vlasnikom Ribolovlevom potrošio 170 miliona evra na igrače poput Falkaa, Mutinja i Rodrigeza, bi mogao poremetiti sve planove kluba iz "grada svetlosti".

Sa iskusnim Klaudiom Ranijerijem na čelu (koji je sanjao dan kada će predvoditi finansijski supermoćni klub od kada mu je Roman Abramovič dao otkaz u Česiju), klub sa juga Francuske predstavlja glavnu pretnju Loranu Blanu u trci za prvaka zemlje.

I dok se pare od katarske nafte suprotstavljaju parama ruskog kalijuma, individualna sposobnost glavnih protagonista odlučiće o pobedniku. Iako se i dalje može reći da uigrani pariski tim ima bolji kolektiv od novopromovisanog Monaka, razlika u kvalitetu između iskusnog Ranijerija (61 godina) i Blana uvešće u francusko takmičenje preko potrebnu neizvesnost, jer do sada su svi očekivali da PSŽ dominira koliko je Olimpik iz Liona dominirao početkom i sredinom prve decenije 21. veka.

Dolazak Kavanija (koji je priredio Leonardo, nedelju dana pre nego što je dao otkaz u PSŽ-u, nakon sukoba sa sudijom i duge suspenzije krajem prošle sezone), znači da će Pariz morati da se odrekne standardne taktike 4-2-3-1 koju većina evropskih klubova trenutno upražnjava.

U sistemu 4-4-2 teško je za Blana da nađe ravnotežu između dva superstara (Ibrahimović i Kavani), koji zahtevaju pažnju saigrača. Kako sačuvati posed lopte protiv timova sa igračem više u sredini terena? Da li će novi trener PSŽ-a nastaviti da sklanja Kavanija na desnu stranu, ili će dati Ibrahimoviću ulogu desetke (iz koje ga je švedski napadač toliko nadmudrio tokom Evropskog prvenstva 2012), samo su neka od brojnih pitanja za koja će bivši učenik Aleksa Fergusona morati da nađe rešenje ako ne želi da mu trenerska karijera splasne u životnom dobu kada je Škot zapravo započeo svoj trenerski uspon.