Formula 1 ispod nivoa mora

Kako i da ne bude tako, kada asfaltna traka na obali Kaspijskog mora tokom 6 kilometara dugog kruga prolazi kroz transformacije koje teraju timove da svake godine iznova odgonetaju optimalno podešavanje automobila za ovaj jedinstveni izazov.

Kontrast između uskog i krivudavog dela prepunog lakat krivina i spektakularno brze završnice kruga koja uključuje i pravac duži od dva kilometra je toliko veliki da smo i ove godine na prvim slobodnim treninzima gledali eksperimentisanje sa različitim nivoima prianjanja u skoro svim timovima. Nije zato neobično da su glavni rivali, Ferari i Red Bul, petak završili sa suprotstavljenim podešavanjima, pa su tako crveni automobili najbrži u srednjem, krivudavom sektoru, dok austrijska ekipa dominira na pravcu kojim se završava krug.

Neće biti neobično ni ako se do subotnjih kvalifikacija filozofija u Maranelu i/ili Milton Kinzu potpuno promeni, pa je stoga baš prerano izvlačiti bilo kakve zaključke iz prvih rezultata koji za sada favorizuju Skuderiju.

Nažalost, za sada je jedino izvesno da su dva vodeća tima ovog vikenda izvan domašaja ostatka karavana, barem kada su u pitanju kvalifikacije. Uska staza opasana zidovima na kojoj Bernd Majlender svake godine pošteno zaradi svoju platu je nedeljom već nešto drugo, ali će za mesto na podijumu pre svega biti potrebne greške Ferarija i Red Bula.

Što, barem kada je italijanska ekipa u pitanju, na osnovu dosadašnjeg iskustva, deluje gotovo izvesno. Nakon još jednog odličnog starta sezone, Skuderija je izgubila vodeću poziciju i u šampionatu vozača i u poretku konstruktora. Na niz Saincovih grešaka od početka godine nadovezalo se Leklerovo odustajanje zbogkvara u Barseloni a zatim i spektakularno pogrešne odluke koje su dolazile iz garaže u kišnom Monte Karlu, pa Red Bul sada osim dominantnog automobila ima i (za sada) malu bodovnu prednost.

Ferarijev F1-75 je u Leklerovim rukama stigao do pet pol pozicija u prvih sedam trka, pa je jasno da večita ambicija "Propetog konjića" ove godine nije bez pokrića, ali odlične subote su do sada donele samo dve pobede, i to oba puta kada je Verstapen ostajao bez plasmana. Uz takvu statistiku deluje da će na prvi pogled neizvesna sezona vrlo brzo ući u kolotečinu sa samo jednim mogućim ishodom – novom titulom za Matešicovu ekipu, i da bi to sprečila Skuderija mora pod hitno da se sabere i počne da koristi prilike koje im se ukazuju.

Maksovo izletanje u Barseloni a zatim i obezbeđen prvi startni red na stazi gde je preticanje praktično nemoguće bile su dve protraćene šanse koje su šampionat mogle da odvedu u potpuno drugom pravcu.

A kad smo kod šampionata, ne znam kome je u interesu da se plasiraju vesti o tome da će Red Bul omogućiti i Perezu da se bori za titulu, kada je na osnovu svega što znamo o austrijskoj ekipi, a pogotovo otkako je Maks tamo, jasno da to nije istina. Koliko god solidan vozač bio, Čeko nije ništa više od Šumijevog Barikela ili Alonsovog Mase, jasno pozicioniran drugi vozač u ekipi koja sve resurse stavlja iza svog izabranog talenta, u ovom slučaju, u liku Maksa Verstapena.

Istina, sada već davne 1999. Šumijev udes na Silverstonu je zakratko, i jedini put u karijeri, Edija Irvajna promovisao u protagonistu u šampionatu vozača, ali nadamo se da se nešto slično Holanđaninu nikad neće dogoditi. Kao prvi timski kolega još od vremena Rikarda (usput, seća li se još neko koliko je Danijel nekad bio dobar?) koji na pojedinim stazama uspeva da izazove Verstapena, Meksikanca ćemo sve češće gledati u neprijatnim situacijama dobijanja timskih naredbi, možda ponovo već u Azerbejdžanu. Jer, koliko god aktuelni šampion bio sjajan, Maksu na nekim stazama jednostavno ne ide, pa tako u Bakuu usled kombinacije loše sreće i diskutabilnih odluka za volanom, nikad nije stigao ni do podijuma, dok je Perezu ova nepredvidljiva staza mesto gde je skoro uvek postizao bolje rezultate nego što se to od njega očekivalo.

U prethodnih pet dolazaka u Baku, samo dva puta je vozač koji je bio najbrži u subotu slavio i u nedelju, tako da kvalifikacije ovde nemaju istu specifičnu težinu kao recimo u Barseloni ili Monaku. To naročito ide u prilog Red Bulu koji je ove godine pokazao da subotnji zaostatak relativno lako anulira u nedelju, pogotovo kada se na automobil stave tvrđe mešavine guma. Kada se tome doda i prognozirana prednost austrijske ekipe na dugačkom pravcu na kojem se obavlja većina preticanja deluje kao da je ishod nedeljne trke unapred poznat. Osim što je ovo Baku, najnepredvidljiviji vikend u sezoni.