Novi početak

Jer, Formula 1 koju ćemo ovog vikenda gledati ne liči mnogo na onu sa kojom smo se rastali početkom decembra prošle godine. Pri tome ne mislim na pojavni oblik - crni umesto srebrnih Mercedesa, AlfaTauri umesto Toro Rosa, drugačiji vizuelni identitet Vilijamsa, povratak Okona i debi Latifija - već na dogovorene suštinske promene koje su opet toliko korenite da bi detaljna priča o njima daleko prevazišla okvire jednog teksta. Zato ću ovde nabacati samo one ključne.

Velike izmene u dizajnu automobila pomerene su za 2022. godinu a u međuvremenu je zamrznut razvoj šasije koja će u 2021. biti gotovo identična ovogodišnjoj uz komplikovani sistem žetona koji omogućava manja unapređenja. Konačno je ozvaničeno ograničenje budžeta (145 miliona dolara u 2021. a zatim po 5 miliona manje u naredne dve godine) koje doduše ne uključuje plate vozača i tri najviše plaćena menadžera, kao ni marketinške troškove ali predviđa ozbiljne kazne za prekršioce u rasponu od novčanih penala, oduzimanja bodova, suspenzije sa određenog broja trka pa sve do isključenja iz šampionata. Kako bi se podigla konkurentnost, dizajniran je i sofisticiran sistem vremenskog ograničenja korišćenja vazdušnih tunela u kojem slabije plasirani timovi dobijaju više vremena od ekipa na vrhu. Još jedno bitno novo pravilo je da ekipe moraju da završe ovogodišnju sezonu sa motorom sa kojim je započnu jer unapređenja tokom sezone nisu dozvoljena.

A tu su onda i promene iznuđene pandemijom.

Počevši od ovog vikenda, u narednih deset nedelja čeka nas 8 trka na 6 različitih evropskih staza (Austrija i Silverston će biti domaćini po dve trke u uzastopnim vikendima). Čejs Keri, prirodom posla koji obavlja večiti optimista, i dalje tvrdi da su šanse da ove sezone imamo između 15-18 trka realne, što je poruka za berze i deoničare pre nego za nas, navijače. Imajući u vidu epidemiološku situaciju u svetu, kao i klimatske uslove koji će polako preuzimati primat na severnoj polulopti posle 6. septembra, datuma poslednje za sada zakazane trke u Monci, ne vidim gde bi Formula 1 mogla da pronađe još toliki broj staza. Muđelo i Imola u Italiji uz Portimao u Portugalu možda mogu da se priključe a ne bi trebalo isključiti ni mogući završetak godine na Bliskom istoku (Bahrein i Abu Dabi). Koliko ostalo danas ne deluje realno možda najbolje ilustruje podatak da se službene prostorije autodroma „Braća Rodrigez" u Meksiko sitiju trenutno koriste kao Kovid bolnica. Usled logističkih problema u organizaciji proizvodnje i transporta, na ovih za sada potvrđenih 8 trka svi timovi će dobiti istu raspodelu guma - 2 kompleta belih, tvrdih guma, 3 kompleta žute, srednje mešavine i 8 kompleta crvenih, mekih guma. Na potvrđenim stazama biće formirana takozvana biosfera - zatvoren sistem sa ograničenim brojem osoblja i novinara koji se redovno testiraju, bez ikakvog prisustva publike i uz striktno poštovanje epidemioloških mera kao što je držanje distance i nošenje maski.

Logično pitanje je zbog čega se uopšte insistira na održavanju ovogodišnje sezone, kada ne znamo ni koliko trka ćemo imati, ni na kojim stazama, kada nema navijača a rizik od infekcije i dalje postoji. U kalendaru koji trenutno traje samo deset nedelja vozač koji bi dobio pozitivan rezultat testa bi, u zavisnosti od kliničke slike koju razvije, lako mogao da preskoči četvrtinu planiranih trka, možda i više. Ako bi se tako nešto, daleko bilo, dogodilo vozaču (vozačima?) nekog od vodećih timova, kako bi to uticalo na regularnost šampionata? A čak i da ne bude takvog katastrofičnog scenarija, kako ćemo uopšte vrednovati titulu osvojenu u ovoliko skraćenoj i promenjenoj sezoni? Hamilton bi novim peharom sustigao Šumahera, ali da li bi pored njegovog imena zato uvek stajala nevidljiva zvezdica? Ista dilema važi i u slučaju prve titule za mlade lavove kao što su Maks ili Šarl.

Odgovor je naravno, novac. Formula 1 bi preživela jednu godinu bez trkanja, ali mnogi timovi ne bi. Franc Tost, šef AlfaTaurija je procenio da gubitak pojedinačne trke ekipu košta između milion i po i dva miliona evra. Has se još dvoumi oko odluke o dugoročnom ulaganju i ostanku u šampionatu, Vilijams je stigao do faze u kojoj razmatraju prodaju manjinskog ili čak većinskog udela u kompaniji, a čak ni nekad nedodirljivi Meklaren ne stoji dobro pa su morali da uzmu kredit od 150 miliona funti od Narodne banke Bahreina. Ferari i dalje preti odlaskom ukoliko se budžet bude dalje ograničavao, a kada su fabrički timovi kao što su Mercedes ili Reno u pitanju, dovoljno je da se setimo da je prethodna ekonomska kriza rezultirala povlačenjem BMW-a, Honde i Tojote iz Formule 1. Ne treba zaboraviti ni sistem raspodele novca koji vlada u šampionatu, gde timovi svoj deo zarade od Libertija dobijaju u mesečnim ratama baziranim na osnovu prihoda iz prethodne sezone, što znači da bi novčani tokovi i u 2021. bili značajno pogođeni.

Pa pošto ćemo onda ipak da se trkamo u 2020. godini, hajde da vidimo i kakav ishod bi mogli da očekujemo. Zimski testovi su bili sada već jako davno da bi bili potpuno relevantni, a ako dodamo i u međuvremenu najavljene vozačke izmene, nivo neizvesnosti je značajno veći nego što je to uobičajeno za početak sezone.

Mercedes je dominirao zimus u Barseloni, uz malu senku kada je u pitanju pouzdanost, nešto na šta nismo baš navikli u poslednjih 6 sezona. U međuvremenu smo obavešteni da je na tom frontu napravljen napredak (videćemo), a prvi slobodni testovi u Austriji pokazuju da su, ove sezone Crne strele, i dalje favoriti. U Austriji makar, glavni izazivač će biti Maks Verstapen čiji RB16 je doživeo najviše poboljšanja u odnosu na automobil iz Barselone, i po pitanju aerodinamike i po pitanju Hondinog motora. Ferari je (ponovo) u problemu, čak i ako ne računamo neprijatnu situaciju sa Fetelom kojem nije ni ponuđen nastavak saradnje. Automobil iz Barselone ćemo videti još samo na dve trke u Austriji, a od Hungaroringa bi trebalo da ga zameni potpuno novi model sa navodno drugačijim aerodinamičnim konceptom. Šta možemo očekivati od Mađarske pa nadalje je sada nepoznanica ali u Austriji neće biti neobične borbe sa ambicioznijim timovima iz druge kategorije.

U toj drugoj kategoriji se najviše očekuje od Fors Indije čija transformacija u Aston Martin od 2021. godine simbolizuje velike planove koje Lorens Strol ima u narednom periodu, dok je i Reno zimus napravio lep iskorak. Meklaren od naredne godine prelazi na Mercedesov motor ali će cenu tog napretka platiti smanjenim nivoom razvoja ovogodišnjeg modela. AlfaTauri i Alfa Romeo će se, zgodno zar ne, uglavnom držati zajedno, malo iznad začelja koje će činiti Has i Vilijams.

Za sledeći vikend nam ostaje još mnogo značajnih priča - o Mercedesovom DAS sistemu, Saincu u Ferariju i Rikardu u Meklarenu, o Fetelovim opcijama i eventualnom Alonsovom povratku, ali i o Hamiltonu i Kimiju čiji ugovori ističu ove sezone. Ali pre toga, hajde prvo da vidimo kako izgleda nova Formula 1 i da li može da nam okupira pažnju i u ovakvom, neobičnom izdanju.