Lažni jubilej i druge priče

Krenimo obrnutim redosledom.

Za početak, vratimo se u 22. jul 1894. godine kada je Mali žurnal iz Pariza organizovao probnu trku za novotariju ondašnjeg vremena, automobil. Mercedes se ovog vikenda hvali kako je više od polovine takmičara nastupilo u mašinama sa Daimlerovim motorima a kako je posebnu pažnju zadobio Benc koji je pokretao benzinski agregat od 3,5 litra.

U stvarnosti, „trka" do Ruana, od skoro 130 kilometara je imala malo drugačija pravila od onih na koje smo danas navikli. Prvi je na cilj stigao – prosečnom brzinom od nešto više od 18 kilometara na čas – Grof Alber de Dion, u kvadriciklu koji je pokretala parna mašina?! Mali žurnal je, međutim, u najavi ovog ogleda jasno naznačio da će pobednika proglasiti panel sudija koji će prilikom donošenja odluke voditi računa o tri kriterijuma – lakoći upravljanja, praktičnosti i troškovima – a ne o brzini.

Grofov parni traktor je osim vozača zahtevao i prisustvo ložača pa je uz izražen prezir plemića koji je na cilj stigao prvi za pobednika proglašen Žorž Lemetr u Pežou sa benzinskim motorom. Ono što je interesantno je da je uvređeni grof odmah sebi zadao za cilj da Francuska organizuje pravu trku što se i dogodilo u junu naredne godine. Start je ponovo bio u Parizu ali trka je bila mnogo ozbiljnija budući da je trebalo stići do Bordoa i nazad, nekih 1200 kilometara. Pobednik je – ponovo na žalost prpošnog de Diona čija parnjača je nakratko bila u vođstvu – ovoga puta imao Daimlerov motor ali ga svi pamte kao francuski automobil, Panhard-Levasor.

U stvari ne baš pobednik, pošto je ta nagrada otišla trećeplasiranom Pežou iz razloga što je Panhard imao samo dva sedeća mesta, ali u istoriji ostaje zapisano da je na prvoj trci u istoriji celih pet sati pre konkurenata na cilj stigao automobil sa Daimlerovim motorom. Ako me pitate zbog čega onda Mercedes ove a ne sledeće godine slavi 125-godišnjicu, bojim se da ne bih imao pravi odgovor za vas, ako izuzmemo strah da dogodine možda u kalendaru neće biti Velike nagrade Nemačke.

Sledeći je na redu Ferari.

O kojem postaje sve teže nešto smisleno napisati pa mi na pamet pada samo jedna reč. Bruka. Po ko zna koji put ove godine – što se fino nastavlja na sopstvenim greškama izgubljeni šampionat prošle a moguće čak i pretprošle godine – Skuderija je nastavila da rasprodaje ugled sa ne jednim već čak dva mehanička kvara tokom kvalifikacija. Posebno je užasno što su u pitanju različiti uzroci – dok je Fetela već u prvom delu izdao turbo, Lekleru je borbu za prvu startnu poziciju onemogućio kvar na dovodu goriva.

Čak i da je u pitanju amaterska ekipa bilo bi to previše, a posebno ako znamo da je vikend na ovakvoj stazi, uz visoku temperaturu vazduha i asfalta bio kao nacrtan za Ferari. Već sam pisao da ovogodišnja dominacija Srebrnih strela nije utemeljena na dominantnom automobilu koliko na poklonima koje dobijaju od konkurenata pa ako Mercedes već bira da slavi trku/trke koje je dobio Pežo, možda bi mogli da razmisle da ovogodišnje titule na prigodan način posvete Ferariju.

Konačno vremenski uslovi koji su obećavali da začine današnju trku ovog jutra deluju malo drugačije. Po prognozi, velika vrućina od petka, kada je zabeležena najviša ovosezonska temperatura asfalta, je već na kvalifikacijama trebalo da ustupi mesto pljuskovima a slično vreme se očekivalo i u nedelju popodne.

Kiše juče nije bilo pa pretpostavljam da je Ferari u svom besramno velikom budžetu predvideo i neka sredstva za dodole kako bi je makar danas videli. Ako padavine ipak izostanu, ostaje nam nada da bi Maks sa razgoropađenom Hondom i mekim gumama mogao da uznemiri Hamiltona, bar na sličan način kao što je to radio Lekleru na prethodne dve trke.

A ako ipak padne kiša? Biće to trka koju nikako ne smete propustiti.