Skriveni šampionat

Prvo je bila Francuska: Formula 1 je dosadna, užas, ko to još gleda, nema tu pravog trkanja, sve se unapred zna; dve nedelje kasnije došla je Austrija: kakva trka, pa ovo je fenomenalno, neverovatno uživanje, ovo može samo Formula 1… Bez obzira da li pripadate prvo- ili drugopomenutoj školi mišljenja – a sva je prilika da je upravo najviše onih koji su izgovarali ili bar pomislili i jedno i drugo posle poslednje dve trke – nije toliko bitno, jer naš omiljeni sport se nalazi baš tamo gde je uvek i bio, u sredini između dve spomenute krajnosti.

Pesimista bi rekao da posle drame na Špilbergu stvari mogu ići samo nizbrdo. Da je trka na Red Bul ringu ona jedna, najbolja koju ćemo ove godine gledati, takozvana savršena oluja do koje dolazi kada se poklopi niz prilično neverovatnih događaja i da se nešto slično u 2019. neće ponoviti. Optimista će, sa druge strane, ukazivati na to koliko su automobili vodećih timova blizu po performansama pa svaka varijabla - temperatura staze, vremenski uslovi, taktika u izboru guma, rad u boksu, mala doza sreće/nesreće - može dramatično da utiče na ishod a to već garantuje mnogo neizvesnije trke do kraja sezone. Šta ja mislim? Da, moguće je da ovako zanimljivu trku ove godine nećemo više gledati, ali ne, nema šanse da ponovo uđemo u ciklus od osam (deset, ako računamo i kraj prethodne sezone) uzastopnih pobeda za impresivni Mercedes.

Tačno je da je Austrija imala sve ono za čime Formula 1 već godinama (decenijama?) ne toliko uporno ali makar bezuspešno traga. Tri različita tima/šasije/motora u borbi za vrh; suptilan uticaj atmosferskih uslova na performanse; stazu na kojoj je preticanje moguće, pri čemu DRS igra ulogu ali ne ključnu; različite taktike u izboru guma/broju odlazaka na servis; probijanje iz sredine poretka do samog vrha; odluku o pobedniku kroz direktan duel na stazi (budući da su doneli ispravnu odluku ovde ćemo velikodušno zanemariti činjenicu da je kontrolorima trke bilo potrebno tri sata da proglase konačni ishod). Ukratko - pravi, konkretan model (ponovo) uzbudljivog trkanja koji nam se od strane Libertija poprilično samouvereno obećava sa dolaskom novih pravila u 2021. godini. Ne može bolje, zar ne?

Pa, može. Dovoljno je samo malo imaginacije, olovka i papir. Recimo ovako.

Izbrisaćemo za trenutak rezultate velike trojke (Mercedes, Ferari, Red Bul) na devet ovogodišnjih trka. Kao da ti timovi ne postoje, bodove ćemo dodeliti za pobedu onom vozaču/timu iz ostatka karavana koji je bio na svakoj od prethodnih trka najbolje plasiran, pa onda i preostaloj devetorici. Slika koji dobijamo postaje fascinantna.

Posle Austrije vodeći u šampionatu bio bi Sainc sa 119 bodova, ispred Kimija sa 98, Norisa sa 94, Pereza sa 93 i Rikarda sa 90 bodova. Imali bi pet različitih pobednika - po dve pobede za Magnusena (koji eto nije ni u prvih pet u generalnom poretku), Rikarda, Sainca i Norisa te jednu za Pereza, što znači da drugoplasirani u generalnom poretku (Kimi) ne bi imao ni jednu. Ako posmatramo kvalifikacije, najbolji bi bio Magnusen sa tri pol pozicije, Grožan (još jedan vozač kojeg nema u prvih pet) i Rikardo bi imali dve a Perez i Noris po jednu. Vodeći u generalnom plasmanu (Sainc) ne bi imao ni jednu. Konačno, ako po istom principu (ne računajući vodeća tri tima) posmatramo najbrže krugove na trci, lider bi bio Kvjat sa dva, koliko ima i Rikardo, dok bi po jedan zabeležili Strol, Albon, Noris, Kimi i Sainc. Od početka sezone, na vrhu generalnog poretka bi se do sada smenjivalo pet različitih vozača, redom Magnusen, Noris, Kimi, Perez, ponovo Magnusen i konačno od Kanade Sainc.

Ili da postavimo stvari ovako - u prvih pet bi opet imali četiri različite šasije, tri različita motora, na vrhu bi bio vozač koji nema najbrži automobil, oni koji ga imaju bi bili izvan prve petorke, a još bi i Kimi bio u konkurenciji za titulu. Okej, zanemarite ovaj poslednji deo rečenice, ali nije li ostalo upravo ona Formula 1 koju pamtimo (sve slabije) i koju želimo ponovo da vidimo. Liberti, tvoj potez.

U međuvremenu, nakon što je Maks pre dve nedelje udahnuo malo života u učmali poredak, stiže nam Silverston. Staza na kojoj može da se pretiče. Mesto gde atmosferske prilike - možda na drugi način nego u Austriji, ali ipak - znaju da igraju ulogu. Različit izbor guma vodećih timova pa potencijalno i različita taktika odlaska na servis. Trojicu najbržih na kvalifikacijama unutar jedne desetinke. Dovoljno sastojaka da ishod iz perspektive ovog jutra deluje mnogo neizvesniji od onog koji sledi u otprilike isto vreme, na istom ostrvu, samo nekih sedamdesetak milja južnije. Tamo svi znaju kako će se završiti. Pa vi izaberite šta ćete danas gledati.

broj komentara 1 pošalji komentar
(nedelja, 14. jul 2019, 12:02) - Dr.Top [neregistrovani]

Dosadno

Užasno dosadno takmičenje, od cijelih nekoliko sati interesantno je samo zadnjih tridresetak sekundi.