(Ne)očekivana dominacija Mercedesa

Lično, volim statistiku. Smatram da u svakom sportu dosta toga može da se zaključi na osnovu statističkih podataka, pod uslovom da je uzorak dovoljno kvalitetan a analitičar razuman i nepristrasan. A opet, kao u odavno izlizanoj paraleli sa bikinijem, oslanjanje isključivo na statističke podatke je obično najbolja prečica do zablude.

Baš zbog toga, uz rizik da ispadnem smešan, ne mogu da prihvatim da je ovogodišnji W10 u odnosu na ostatak karavana dominantan kao što je to 1992. bio FW14B, F2004 dvanaest godina kasnije ili, ako baš želite, kao što je F1 W05 bio ispred svojih konkurenata u prvoj godini hibridne ere. To i dalje ne znači da će Mercedes u 2019. ostati bez vozačke i/ili pogotovo konstruktorske titule ali kvalitet ostatka karavana je mnogo bolji nego što to trenutni poredak pokazuje.

Kao neko ko je navijački potpuno ravnodušan prema Srebrnim strelama ne mogu a da ne budem iskreno impresioniran kontinuitetom sjajnih rezultata koje iz godine u godinu postižu a naročito manirom kojim to čine.

Ali, ako hladne glave izanaliziramo sve ono što smo videli na prve četiri trke ne može se izbeći zaključak da su za ishode koje smo dobili gotovo podjednako zaslužni Mercedes - koji je, kao i prethodnih godina, uredno obavio ono što je bilo do njih - i Ferari, koji je svemu doprineo neverovatnim nizom tehničko-taktičko-vozačkih grešaka. Pa dobro, možda ne baš neverovatnim nizom, ipak govorimo o Ferariju, zar ne?

A kad smo već kod Mercedesa, da li sam jedini koji i dalje nije uveren da je Botas legitimni kandidat za titulu? Finac nesporno ima svoje kvalitete, što je pogotovo bilo primetno u nižim kategorijama i povremeno tokom godina u Vilijamsu, ali uz Luisa u identičnom automobilu, ukoliko se ostatak karavana pod hitno ne uozbilji i Valteri zaista ostane jedini kredibilni takmac, bojim se da bi ishod šampionata brzo mogao da postane veoma izvestan.

Neodređen rok trajanja 

Pitanje koje me zato kopka je koliko još dugo ovakav niz Mercedesa može da traje? Ferari možda ima problem sa ubrzanjem iz sporih krivina ali i evidentnu prednost na pravcima, što se možda na svakoj stazi baš i ne potire ali nije ni najgora kombinacija koja može da vas zadesi. Red Bul je za sada pomalo neočekivano zakazao na aero strani, što nije nepopravljivo do kraja sezone.

Za razliku od Skuderije koja se oslanja na iskusnog Fetela i talentovanog i dokazivanja željnog Leklera, problem za austrijski tim je to što u 2019. može da računa samo na svog holandskog superstara, dok je Gasli pre konkurencija pilotima Hasa, Meklarena, Renoa, Rejsing Pointa, Alfa Romea i Toro Rosa, nego petorki koja će ove sezone odlučivati o pobedama.

Ako govorimo o izuzetno kompetitivnim timovima iz sredine tabele, za sada je posebno impresivan Has za čijim volanom bi iskusniji i promućurniji vozač - Alonso recimo, verovatno i Kimi - povremeno i te kako mogao da mrsi planove trijumviratu timova na vrhu. Grožan je brz na nivou jednog kruga ali izuzetno volatilan tokom trke, dok je Magnusen samo drzak.

Reno je najviše podbacio, sa automobilom koji nije brz ali je zato bar nepouzdan, ali i talentovanim vozačkim parom koji se neočekivano ističe početničkim greškama. Rejsing Point će kao i obično tokom sezone razvijati automobil, a uz novac koji sada imaju na raspolaganju predstavljaju možda i glavnog favorita za četvrtu poziciju u konkurenciji konstruktora.

Meklaren je napravio iskorak u odnosu na Alonsove godine, ali to je još uvek daleko od onoga na šta smo navikli od nekad moćne ekipe. Alfa za sada na raspolaganju ima samo Kimija koji poprilično uspešno emulira ono što je Fernando godinama radio u inferiornim automobilima i ako se uskoro nešto ne promeni bojim se da će Đovinacijeva karijera u Formuli 1 vrlo kratko trajati.

Što se Toro Rosa tiče, volim da gledam njihov vozački par - pogotovo je Albon prijatno iznenađenje - ali kao klasična druga ekipa, domet će im uvek biti limitiran. O timu koji se muči na samom začelju, iz poštovanja prema slavnoj istoriji biram da danas ništa ne napišem.

Poslednja šansa dosadne staze 

Šta onda možemo da očekujemo ovog vikenda? Katalunja, za razliku od Sahira, donekle i Bakua, nije idealna staza za izazivanje aktuelnih šampiona. Kao mesto koje i timovi i vozači poznaju bolje nego i jedan drugi autodrom u kalendaru, katalonska staza nije mesto na kojem se u odsustvu kiše mogu očekivati iznenađenja.

To znači da bi u najboljem slučaju ishod nedeljne trke mogao možda da nam pruži realniju sliku trenutnog odnosa timova od one koju vidimo na osnovu broja do sada osvojenih bodova.

Poznata mantra glasi da onaj ko ima dobar automobil na Katalunji može očekivati da će imati dobar automobil na većini ostalih staza, što je i glavni razlog zašto se predsezonski testovi odvijaju baš na ovom mestu. Nažalost, takva priroda staze uslovljava i obično krajnje neinspirativne i predvidljive trke pa neću mnogo zažaliti ako se potvrdi javna tajna da ćemo dogodine umesto u Španiji evropsku sezonu počinjati u Holandiji, na obnovljenom Zandvortu.

Za Formulu 1 je dugoročno gledano sigurno loše što gubi Španiju i atraktivno odredište kao što je katalonska prestonica, pogotovo što je Barselona upravo tip destinacije kakvoj Liberti stremi u aktuelnoj potrazi za novim tržištima.

Međutim, iz navijačkog ugla, između vrhunske lokacije i atraktivne staze, nema nikakve dileme šta preteže pa će van Španije biti teško pronaći nekoga kome će biti žao što gubimo Katalunju.

Neki - evo recimo ja - će se čak i otvoreno radovati da vide leđa stazi koja je za 28 godina proizvela tek skroman niz momenata koje ćemo pamtiti. Dosadna staza ipak ima poslednju šansu da me demantuje, pa ako ume, neka se pokaže ovog vikenda.