Varljivo leto 2018.

Ovogodišnje leto možda neće obogatiti istoriju čovečanstva naročito sudbonosnim momentima - mada je u našim krajevima već samo nečuveni debakl sa monsunskim junom i julom i posledično uglavnom potpuno nejestivim lubenicama opasno blizu da zavredi takvu kvalifikaciju - ali svet Formule 1 je u prethodnih deset nedelja doživeo nekoliko tektonskih poremećaja čije posledice će se osećati još dugi niz godina.

Kada sam početkom juna napisao najavu Velike nagrade Kanade, (pri tome blaženo nesvestan da ću usled najboljeg mogućeg sleda okolnosti sledeći tekst pisati tek pred svoju omiljenu trku u Belgiji), nivo imaginacije potreban da izmašta cunami događaja koji će se u najvažnijoj kategoriji svetskog auto sporta izređati tokom leta je značajno prevazilazio intelektualni kapacitet i mnogo talentovanijih autora od skromnog potpisnika ovih redova. U bilo kojoj drugoj godini, šokantni gubitak Markionea, Alonsovo povlačenje, potvrda da ćemo od 2019. gledati Red Bul Hondu, raspad rukovodeće strukture nekad moćnog Meklarena, gotovo filmski prevrat u Fors Indiji i sledstveni kaskadni niz vozačkih rotacija bi lako nedeljama i kao pojedinačne vesti držale zauzetim celokupnu medijsku scenu koja prati Formulu 1, pa nikako nije neobična pomama koju sve ove vesti izazivaju ovako u kompletu. U vikendu u kojem je pred nama ardenska lepotica deluje kontraintuitivno da pišem o bilo čemu drugom, ali novonastali peisaž Formule 1 koji nam se posle ludog leta ukazuje pred očima jednostavno mora da dobije prednost u redovima koji slede.

Zbog nedostatka prostora da se dužna pažnja posveti monumentalnoj praznini koju ni Fijat ni Ferari - čak i da su imali vremena da planiraju sukcesiju - još dugo neće popuniti, tragični odlazak kanadskog Italijana možemo posmatrati samo kroz prizmu direktnih posledica na današnju Formulu 1. Dok sudbina nastavka Alfinog ulaganja u Zauber (u sklopu šire Markioneove ideje o revitalizaciji nekad slavnog brenda) u ovom momentu deluje poprilično neizvesno, a stav novog rukovodstva (koje predvode Anjelijev unuk Elkan i još jedan veteran Ferarijevog omiljenog nikotinskog partnera, Luis Kamilieri), prema ostanku u Formuli 1 posle 2020. godine može samo da se nagađa, jedino što je izvesno je da će Kimi najkasnije do Monce dobiti novo produženje ugovora (prema nekim izvorima čak do kraja 2020. godine!). Markione je bio spreman da rizikuje sa Leklerom - koji će po svemu sudeći dogodine napredovati tek do Hasa - ali novo rukovodstvo je zauzelo konzervativni stav koji će Fincu pružiti dodatnu priliku da se bori za makar poneku počasnu pobedu. Nesporno je da ostanak poslednjeg Ferarijevog svetskog prvaka ima određenu sentimentalnu vrednost - čak i za armiju razočaranih navijača kojima je teško da Kimija gledaju u neslavnoj ulozi vodonoše u moćnoj Skuderiji - ali zašto Raikonen na sve pristaje je već malo kompleksnije pitanje na koje ću odgovor pokušati da vam ponudim u nekom od narednih tekstova.

Za razliku od Ledenog koji neobično krotko trpi drugorazredni tretman sopstvene ekipe, njegov veliki takmac iz slavnih dana desetocilindričnih motora, Fernando Alonso, je donekle očekivano odlučio da mu je dosta golgote na koju je sam sebe osudio nizom pogrešnih odluka koji je započeo još davne 2005. godine. Godinu dana unapred najavljeni odlazak iz tima koji ga je upravo učinio najmlađim svetskim šampionom u istoriji Formule 1 nam je prvi put skrenuo pažnju na plahovitost talentovanog Španca, osobinu koja će ga na kraju onemogućiti da neograničeni talenat okruni uspesima koje po vozačkim kvalitetima nesumnjivo zaslužuje. Spektakularni fijasko u prvom mandatu kod tada moćnog Rona Denisa, povratak u Reno i užasna senka Singapura 2008. te mračnim tonovima obojene godine pod amblemom propetog konjića (i sledstveni ružan rastanak) su asu iz Asturije pribavili ni malo laskavu reputaciju genijalca za volanom ali i osobe nemoguće za saradnju van automobila. Povratak u ovog puta tužni Voking je već bio iznuđen potez koji je rezultirao novim frustracijama i potpunim gubitkom volje za ostankom u premijernoj kategoriji auto sporta. Iako nikad nisam mogao da prihvatim malignu stranu Nandovog karaktera, zauvek braneći stav da Španac samo sebe može da krivi za sve loše što mu se tokom karijere dešavalo, ostajem tužan pri pomisli na majstorije za koje smo ostali uskraćeni svih ovih godina tokom kojih se momak iz Ovijeda neuspešno ali beskompromisno borio sa nekonkurentnim automobilima i sopstvenim karakterom. Aktuelna saga u kojoj Fernando tvrdi da mu je Red Bul nudio ugovor za 2019. dok Horner to odlučno pobija jeste poprilično nesrećan ali i podjednako precizan epitaf dualnom karakteru čoveka koji je u istoriju morao da ode sa više od dve titule svetskog šampiona pored svojeg imena.

Alonsov beg (u Indikar po svemu sudeći) možda i jeste bio očekivan, ali odluka trijumvirata Horner-Marko-Matešic da od naredne godine pruži šansu Hondi samo iz određenog ugla deluje logično. Godina probe novog pogona u juniorskom timu iz Faence je nesumnjivo imala ključnu ulogu, ali čak i ako se slažemo da nije onako užasna kao što je izgledala u braku sa Meklarenom, Honda je i dalje najlošiji agregat u ponudi. Koliko god da su (nezasluženo?) kritikovali Reno, Red Bul je i u godinama Mercedesove dominacije sa francuskim pogonom uspevao da se domogne pobeda, što će na osnovu do sada viđenog biti teško odmah ponoviti sa japanskim partnerom. Iako je rizik višestruko manji od onog koji je preuzeo Meklaren kada je vratio Hondu u Formulu 1, i Red Bul je svoju odluku mogao da bazira samo na potencijalu slavnog brenda, što odluku čini opasnom bar koliko i hrabrom. Da li je Rikardov prebeg u redove Renoa posledica nedostatka poverenja u Hondu, želje da se udalji od Maksa ili prosto rezultat nezadovoljstva tretmanom koji je u austrijskoj ekipi dobijao ćemo verovatno saznati u godinama koje slede ali već sada je jasno da Hondom pogonjena postava Verstapen/Gasli koju ćemo gledati od 2019. ni približno ne deluje moćno kao ovogodišnja sa beskrajno simpatičnim preticačem iz Perta. Spremnost da značajno konkurentniji Red Bul zameni tek perspektivnim Renoom Rikarda najverovatnije na bar još dve godine izbacuje iz kruga vozača koji će napadati titulu ali i na najbolji način pokazuje koliko je za Danijela bilo važno da se distancira od tima koji ga je uveo u Formulu 1.

A kad već spominjem Meklaren - čiji višegodišnji sunovrat je i uzrokovao neke od gornjih odluka - izgleda da niz loših vesti koji je započet 2013. godine (pamti li još ko da su 2012. Hamilton i Baton Vokingu doneli čak 7 pobeda u sezoni?) neće skoro prestati. Nakon što je proletos bez posla posle 28 godina u timu ostao, za šasiju zadužen Tim Gos, ista sudbina tokom leta zadesila je i Erika Bulijea, pa je na red - u sred sezone! - došlo restrukturiranje. Novi trijumvirat u sastavu Žil de Feran, Andrea Stela i Sajmon Roberts (čeka se cenjeni Džejms Ki iz Toro Rosa) ima nezahvalni zadatak da preokrene negativnu spiralu u koju tim tone već šestu godinu. U tom procesu važnu ulogu igraće i novi vozački par. Saincov dolazak pokazuje da brend nije baš potpuno izgubio privlačnost, što ćemo ubrzo videti i kroz imenovanje Vandornovog naslednika. Lako je zaključiti da Belgijanac nije ispunio očekivanja, ali uz Alonsa kao benčmark i spor i nepouzdan automobil, Stofel od početka nije ni imao pravu šansu.

Konačno, bizarni niz događaja - gde se nesumnjivo izdvaja potez kojim je Serhio Perez sopstveni tim odveo u stečaj (?!) - koji je Vidžaja Maliju ostavio bez vlasništva i Fors Indiju predao u ruke Lorensa Strola je na jedinstven način začinio ovo leto. To što je bivši tim izbrisan iz šampionata, pa će naslednik nemaštovitog imena (Racing Point Force India) od Belgije krenuti sa nula poena je za nas manje značajno, ali karusel koji se upravo pokreće kako bi Lens već od Monce prešao u novi tatin tim je nešto što se ne pamti u skorijoj istoriji Formule 1. U novoj iteraciji Fors Indije (koja će pravo novo ime dobiti tek od naredne godine), Kanađanin će uzeti mesto Okonu, Francuz onda istisnuti Vandorna iz Meklarena a ovaj ostaviti Eriksona bez mesta u Zauberu, dok će oslobođeni automobil u Vilijamsu zauzeti Kubica. Najluđe od svega, sve ovo bi trebalo da se kompletira već do Monce! Već samo povratak Poljaka deluje kao dobra vest za Formulu 1, mada mene najviše intrigira kako će talentovani Okon u istom automobilu parirati Alonsu.

Najava odlaganja uvođenja nove generacije motora za tek 2023. i Laudina transplantacija danas nisu stigli na red, jednako kao i komentar svega što smo gledali u Spa Frankoršampu tokom petka i subote. Sa kišom izmešanom startnom listom i glavnim protagonistima šampionata u prvom redu mogu samo da kažem da nas čeka klasik čiji ishod u ovom momentu niko ne može da nasluti. Kao što bi uostalom i trebalo da bude u uzbudljivom šampionatu koji gledamo ove godine.

broj komentara 0 pošalji komentar