Gran pri nade

Ne verujte pesimistima. Uživajte u onom osećaju koji čak ni bespotrebna zluradost Schadenfreude generacije ne može oskrnaviti. Možda naš omiljeni sport pamti i bolje dane - ili smo možda samo mi nekada bili mlađi - ali malo šta na svetu može da se meri sa uzbuđenjem koje donosi prvi dan sezone. Dan kada svi imaju pravo da se nadaju. Kraj Mercedesove dominacije? Titula za Ferari posle deset godina? Početak Maksove vladavine? Rikardo konačno u borbi za šampionsku titulu? Papaja Meklaren na podijumu? Reno na stazi stare slave? Pink panteri ponovo ili Has kao best-of-the-rest? Iskupljenje za Hondu? Kubica na bar jednoj trci umesto jednog od Vilijamsovih klinaca? Zauber uz Alfu beži sa začelja?
Moguće. Realno? Ko zna, prvi je dan sezone. Šta ja mislim?

Ove godine predsezonski testovi su bili čudniji nego inače. To što je jedna osmina predviđenog vremena propala zbog snega (!?) jeste kuriozitet ali veći značaj je imao novi asfalt i pogotovo neobično niska temperatura koja je dominirala do pred sam kraj probnih vožnji na Katalunji. Izvlačiti zaključke na osnovu onoga što timovi odluče da otkriju tokom priprema je i inače najbolji način da se identifikujete kao dunster, a u ovakvoj predsezoni pogotovo, ali kome su još potrebna opravdanja? Ipak, pre nego što dam sve od sebe da ispadnem neozbiljan, evo pregleda najvažnijih izmena sa kojima ulazimo u novu sezonu.

Uz povratak Francuske posle deset godina, te Nemačke u kojoj nismo bili od 2016. i pomeranje Azerbejdžana na april a Rusije na kraj septembra, ove godine ćemo gledati 21 trku. Koje će počinjati u novom terminu, deset minuta posle punog sata i najčešće 60 minuta kasnije u odnosu na ono vreme na koje smo navikli. Većina evropskih trka će tako startovati u 15:10 (sem Francuske koja će zbog Svetskog kupa u fudbalu krenuti tek u 16:10), što je direktan ustupak televizijskim mrežama koje zbog striktnog poštovanja programske šeme nisu imale dovoljno vremena za najavu prenosa kada su trke počinjale na pun sat. Osim što će tri uzastopna vikenda u redosledu Francuska-Austrija-Engleska biti ubitačna kako za timove tako i za društveni život nas navijača, najvažnija promena je produženje radnog veka motora sa 5 na čak 7 trka. Što znači i da timovi imaju priliku da bez kazne samo dva puta u toku sezone unaprede agregat.

Kada već spominjem penale, procedura je pojednostavljena utoliko što vozač koji dobije kaznu od 15 ili više mesta mora da startuje sa poslednje pozicije. Osim ukoliko više od jednog vozača dobije toliku kaznu, u kojem slučaju će u prednosti biti onaj koji je kažnjen prvi. Jasno? Pa i ne baš.

Na samim automobilima promene ne bi bile toliko vidljive - „ajkulino peraje" je značajno smanjeno a T krila na vrhu zabranjena, pooštrena su pravila kada je ogibljenje u pitanju (nisu više dozvoljeni sistemi koji menjaju aero performanse tokom trke) a minimalna masa je porasla za 6 kilograma - samo da nije užasnog „haloa", „oreola", ili kako ćemo se već dogovoriti da ga zovemo. Ne samo da automobil pretvara u gigantsku „japanku" i pri tome ga usporava za procenjene 3 desetinke po krugu, monstruozna zaštita za glavu čini prepoznavanje vozača po kacigi nemogućim i tako uspostavlja još jednu barijeru između neustrašivog pilota i uzbuđenja željnog navijača.

Da me ne shvatite pogrešno, bezbednost vozača, redara i publike mora biti prioritet za Formulu 1, ali u svetu najboljih majstora aerodinamike koje auto industrija ima mora da postoji elegantnije rešenje od primitivnog titanijumskog rol bara koji nam je nametnut.
Stojeći umesto letećeg starta (ali samo kada to prilike dozvoljavaju) posle perioda pod sigurnosnim vozilom i glasniji motori, te ludost sa povećanjem broja mešavina guma za suvo vreme sa pet na sedam - hiper (stvarno?) meka > ultra meka > super meka > meka > srednja > tvrda > super tvrda - zaokružuju priču o novostima i time me ostavljaju bez izgovora za dalje odlaganje tumačenja poretka timova pred početak nove sezone.

Šampionska ekipa je ponovila obrazac iz prethodnih godina i svoje glavne adute sačuvala za Australiju. Očekivano pouzdani, konzistentni i brzi tokom dugih vožnji ali bez i jednog kruga na najmekšoj, roze gumi. Na papiru prvi favoriti za novu, petu uzastopnu titulu i scenario straha im daje bar tri desetinke na kvalifikacijama u Melburnu. Iz drugog ugla posmatrano, Mercedes ni na gumama koje je koristio tokom testiranja nije imao brže vreme od Red Bula i Ferarija na istoj mešavini a iskustvo nam govori i da hladna staza i te kako pogoduje ekipi iz Breklija. Krajnji optimista zato ima pravo da se pita kako će Srebrne strele izgledati kada temperatura asfalta pređe 30 stepeni. Ipak, samo naivnima Hamilton nije prvi favorit za titulu dok bi Botas ambiciju trebalo da ograniči na produženje ugovora na bar još jednu sezonu. Što neće biti lako.

Ferari je tokom testova zabeležio dva najbolja vremena, ali sveukupni utisak nije toliko sjajan. Novi automobil je duži nego prošle godine - u pokušaju da se poboljša konkurentnost na brzim stazama - i sa prilično izraženom razlikom u visini ogibljenja prednjeg (niskog) i zadnjeg (visokog) kraja automobila, čime je Skuderija pokupila fore i od Mercedesa i od Red Bula. To znači da će aerodinamika biti dosta osetljiva za podešavanje na nekim stazama i tek ćemo videti kako će se Arivabeneov tim u tome snaći. Simulacije trke u Barseloni nisu bile naročito impresivne a nova evolucija pojačanog motora navodno ima i veću potrošnju od Mercedesovog agregata, ali pobede ni ove godine ne bi trebalo da budu nedostižne. Fetel je sada neprikosnoveni gazda u Maranelu i ako već Kimi pristaje na ulogu drugog vozača ni mi ne bi smeli da se zbog toga nerviramo.

Da konkurencija bude veća nego prošle sezone pobrinuće se Red Bul koji još od šampionskih dana nije u novu godinu ušao ovoliko spreman. Motor je i dalje slaba tačka ali Njujieva nova šasija je toliko dobra da većina austrijsku ekipu vidi ispred Ferarija i ne mnogo iza Mercedesa. Kvalifikacije će za Red Bul biti ključne - ukoliko se primaknu prvom redu Verstapen i Rikardo će nedeljom imati priliku da pokažu zašto ih smatraju najboljim vozačkim parom u karavanu. Australijanac će posebno biti u fokusu zbog ugovora koji mu ističe na kraju sezone i sjajnih mogućnosti koje mu se otvaraju. I Mercedes i Ferari su opcije, jednako kao i ostanak u Milton Kinzu.

Do četvrtog mesta u konkurenciji konstruktora bi u 2018. mogao Reno koji se sitnim ali sigurnim koracima sve više približava trijumviratu na vrhu. Žuto-crni takođe imaju respektabilnu postavu i neće biti iznenađenje ukoliko Hilkenberg i Sainc dograbe i neki podijum u novoj sezoni. Ipak, umesto ispred sebe, francuski tim će pažljivije pratiti zbivanja u retrovizorima koje će ispuniti neverovatno konkurentna sredina tabele.
Najprijatnije iznenađenje ove zime bio je Has koji je sa aktuelnom generacijom Ferarijevog agregata u Barseloni za fabričkim timom zaostajao tek pola sekunde. Uz limitiranu mogućnost unapređenja tokom sezone američki tim bi morao svoju šansu da potraži u prvih nekoliko trka pa neće biti iznenađenje ukoliko na početku godine do bodova budu stizali i Grožan i Magnusen.

Toro Roso je (neočekivano?) imao uspešan start sa Hondom. Za razliku od prethodnih godina, motor deluje pouzdano, iako ne naročito brzo. U 2018. doduše problem više nije maksimalna brzina, ali uz napredak koji je u međuvremenu napravio Reno, japanski gigant i dalje proizvodi najsporiji agregat Formule 1. Ipak, uz solidnu šasiju za tim iz Faence će veći problem od Honde predstavljati ne naročito inspirativan vozački par jer ni Gasli ni Hartli za sada nisu opravdali mesto u kraljevskoj klasi auto sporta.

Meklaren je ponovo razočarao tokom zimskih testova. Pet kvarova, promene motora, problemi sa hidraulikom, curenje ulja i katastrofalno pregrevanje stavljaju u sasvim drugačiju perspektivu probleme iz prethodnih sezona koje smo čini se olako pripisivali Hondinom agregatu. U novoj godini divni narandžasti automobili više nemaju taj alibi i biće mnogo lakše da objektivno sagledamo da li magija još uvek stanuje u Vokingu - uz pogon koji dele sa austrijskom ekipom, Red Bul će biti idealan reper za procenu dometa nekad dominantnog tima. Pre tačno 50 godina Brus Meklaren je doneo prvu pobedu svojoj ekipi ali očekivati da Alonso ili Vandorn taj jubilej proslave ponavljanjem uspeha voljenog Novozelanđanina u ovom trenutku deluje malo verovatno. Španac doduše u 2018. godini ima pravo da se nada pobedama, ali u šampionatu izdržljivosti (WEC) gde će nastupati u fabričkoj Tojoti zajedno sa Buemijem i Nakadžimom. Što bi u eri Rona Denisa bilo nezamislivo, pa uz dužno poštovanje za meni omiljena 24 časa Le Mana jasno ukazuje na nivo ambicija koje pragmatični Zek Braun gaji u novoj sezoni Formule 1.

Fors Indija u Barseloni nije delovala kao tim koji je dve prethodne sezone predvodio sredinu tabele ali roze ekipa navodno u Melburn stiže sa brojnim unapređenjima koja bi uz sjajni Mercedesov agregat trebalo da ih vrate u konkurenciju. Okon je prošle godine nagovestio potencijal koji bi u 2019. mogao da ga odvede u moćniju garažu ali da bi se to zaista i dogodilo moraće da bude ubedljiviji protiv agresivnog i još uvek ambicioznog Pereza što nam nagoveštava nova uzbuđenja između timskih kolega.

Za najneprijatnije iznenađenje u Barseloni je bio zadužen Vilijams. Ni Mercedesov pogon ni ekspertiza iskusnog Pedija Loua, ali ni sponzorski novac koji obezbeđuju Strol i Sirotkin nisu dovoljni da nekad moćni Frenkov tim vrate u gornje ešalone Formule 1. Za razliku od nekih drugih ekipa, beli automobili su bili pouzdani, ali samo tokom dva dana testiranja nisu završavali na poslednjem mestu. Loša upravljivost je najveći problem, ali ni dečiji vrtić za volanom ne pomaže. Ekipa iz Grouva ima na raspolaganju Kubicu kao rezervnog vozača i čak i ako ne dobije priliku da nastupi na nekoj trci ove sezone, Poljakov uticaj na razvoj automobila tokom godine neće biti zanemarljiv.

Na samom začelju i ove sezone će se naći Zauber, koji je kroz partnerstvo sa Alfa Romeom (čitaj: Ferarijem) pronašao dobar put za razvoj u godinama koje slede. Zajedno sa motorom, švajcarska ekipa je dobila i Šarla Leklera, aktuelnog šampiona Formule 2 i momka od kojeg se u Maranelu puno očekuje. Za početak, bilo bi dobro da ne ponovi greške koje su Đovinacijevu karijeru naglo skrenule na sporedni kolosek, i obavezno uspostavi kontrolu nad prošle sezone prilično bledim Eriksonom.

Ipak - uz rizik da me neki pogrešno shvate - u 2018. godini, koliko god fascinantno trkanje bilo, glavna borba će se voditi van staze. Liberti medija konačno počinje da otkriva karte a ulog je ogroman: sudbina Formule 1 od 2021. godine, po isteku aktuelnog konkordata. Jevtiniji motori, pravednija raspodela prihoda i konačno ukidanje preferencijalnog statusa za Ferari su na stolu ali ishod u ovom trenutku niko ne može da predvidi, pa ćemo tu priču sačuvati za malo kasnije.

Ernest Hemingvej je jednom prilikom izjavio: „Na svetu postoje samo 3 sporta - borba sa bikovima, alpinizam i auto trke. Sve ostalo su samo igre." Formulo 1, ti si na potezu.