Zbogom Sepang

Kada je 1999. godine predstavljen, Sepang je predstavljao prozor u budućnost Formule 1. Do tada neviđena infrastruktura na luksuzno građenom autodromu, ali pre svega novi model „podržavljenja“ Velike nagrade – gde vlade dobrostojećih država plaćaju enormne sume novca za priliku da kroz trku Formule 1 popravljaju imidž zemlje ili razvijaju lokalni turizam – su nam predstavljeni kao Bernijeva vizija trkanja u XXI veku. Nepunih 20 godina kasnije, Formula 1 je ostala bez Eklstona, njegove strategije, a sada i bez staze koja je tu ideju simbolizovala.

Pitanje koje se postavlja je da li će nam biti žao zbog toga, i moram da priznam da nisam siguran šta bi bio tačan odgovor. Svakako nam neće nedostajati Bernijeva potera za novcem na opskurnim (u smislu auto sporta) tačkama planete, usled čega danas širom Azije polako propadaju veličanstveni spomenici te nezajažljive megalomanije (čitaj: Istanbul park, Jeongam, Bud...) koja je Formulu 1 bacila na prilično niske grane, ali da li nam zaista neće nedostajati i Sepang?

Istina je i da se lokalna podrška završavala na plaćanju onoga što su Eklstonove gazde tražile, te da tokom prethodnih 18 godina trka nije dovela do razvoja lokalnog auto sporta, što je rezultiralo poprilično loše popunjenim tribinama lepog autodroma, te konačno i ovakvim krajem. Ali nemojmo zaboraviti da je, što se trkanja tiče, ovo verovatno najbolja Tilkeova staza koja bi u kalendaru morala da ima mesta makar zbog nepredvidljivog vremena, što je toliko poželjna varijabla u današnjoj, previše kontrolisanoj Formuli 1. Dva duga pravca, srednje i brze krivine i široka asfaltna podloga su nam tokom godina podarili neke nezaboravne trenutke, od Kimijeve prve pobede u karijeri (2003.), Alonsovog (2003.) i Tojotinog (Truli, 2005.) prvog podijuma, Fetelovog prvog trijumfa u crvenom (2015.); u Maleziji su se poslednji put u karijeri na najviši stepenik penjali Irvajn (1999.) i Fizikela (2006. što je ujedno do današnjeg dana i poslednja pobeda italijanskog vozača u Formuli 1!), a svakako ćemo dugo pamtiti i Šumijev masterklas iz 2001. godine, Kimijev sladoled iz prekinute trke 2009., Perezovo na kraju neuspešno ganjanje Alonsa i debitantske pobede (2012.), šokantni „multi 21" skandal sezonu kasnije, te Hamiltonovu prošlogodišnju eksploziju motora kojoj Rozberg umnogome može da zahvali što se od trkanja oprostio kao prvak sveta. Impresivno za stazu za koju malo ko mari, zar ne?

Bilo kako bilo, Malezija nije više spremna da trpi gubitke zbog Formule 1, a kako je u današnjem svetu novac a ne kvalitet trkanja taj koji određuje kalendar, u nedelju u 9 časova ujutru po našem vremenu ćemo gledati 19. i poslednju Veliku nagradu Malezije. Za utehu, ako je suditi prema slobodnim treninzima koji su voženi u petak, ali i aktuelnoj vremenskoj prognozi, Sepang bi mogao da nam priredi prilično zabavan oproštaj.

Za razliku od Mercedesa, Ferari deluje prilično dobro, što je upravo ono što je Fetelu potrebno posle golgote u Singapuru. To što su između crvenih i srebrnih automobila u petak bila oba Red bula, ali i Alonso (?!) je u stvari pravo iznenađenje, budući da je Malezija (zajedno sa Suzukom i Ostinom) jedan od Mercedesovih aduta do kraja šampionata. Ipak, osim već tradicionalnog mučenja sa visokim temperaturama i mekšim mešavinama guma, Srebrne strele ovog vikenda očigledno imaju problem i sa podešavanjem automobila, pa ćemo tek na kvalifikacijama (subota u 11 časova po našem vremenu) videti šta im je realan domet.

Ferari mora da pokuša da iz takve situacije izvuče maksimum i tako vrati Fetela u borbu za titulu, pa očekujemo agresivnu taktiku Skuderije kako na kvalifikacijama tako i na trci.

Ono što bi italijanskom timu moglo da pokvari planove je vremenska prognoza koja najavljuje moguće pljuskove i u subotu i u nedelju (a videli smo ih i u petak), čemu se uz Hamiltona posebno raduju Verstapen i Rikardo. Red bul bi zahvaljujući fantastičnoj vozačkoj postavi mogao da odigra bitnu ulogu u ostatku šampionata - što je, doduše na pogrešan način, Maks pokazao u Singapuru - pogotovo ukoliko vremenske prilike pomognu da se „ispegla" deficit u snazi motora. Kako ćemo u oktobru, počevši od Malezije, gledati čak četiri trke, a sve su na stazama gde ne bi bilo iznenađenje da dobijemo kišu bar u nekom delu vikenda, Holanđanin i Australijanac tu priliku sigurno neće propustiti.

Niže u poretku biće interesantno ispratiti šta može Alonso, koji je pre dve nedelje u pokušaju da se oslobodi frustracije posle ispuštene prilike za dobar rezultat, u sobi u Singapuru nakon trke ostavio rupu u zidu u obliku pesnice. Španac se još uvek nije obavezao na vernost Meklarenu za narednu sezonu - mada boljih opcija u Formuli 1 trenutno nemaju ni on ni tim - pa bi dobar rezultat u nedelju sigurno pomogao da se i ta dilema razreši, nesumnjivo na radost svih poštovalaca Fernandovog neizmernog talenta.

A kada smo kod talenta, ne manju znatiželju pobuđuje i debi Pjera Gaslija, aktuelnog šampiona GP2 serije, koji je u automobilu Toro Rosa zamenio zlosrećnog Kvjata. Karijera Rusa koji je još pretprošle sezone kao timski kolega u Red Bulu skupio više bodova od impresivnog Rikarda je u nezadrživoj silaznoj putanji i veliko je pitanje da li ćemo ga ikad više videti u automobilu Formule 1 ili će se pridružiti čitavoj plejadi talentovanih vozača (Buemi, Vernj, Liuci, Algersuari...) koje je nemilosrdni sistem Dr. Helmuta Marka prvo (prerano) izbacio u orbitu, a zatim i jednako brzo potrošio. Paradoksalno, ali i Gasliju preti ista opasnost, budući da će u narednih nekoliko trka morati da dokaže da je spreman za punu sezonu u 2018. godini, što neće biti ni malo lako pored odličnog Sainca u sestrinskom automobilu.

Konačno, ulazimo u deo sezone kada će i kazne zbog zamena komponenti motora početi da igraju značajnu ulogu, pa su bilo kakve prognoze nezahvalne. Umesto toga, pogledajmo poslednjih 56 krugova na Sepangu, stazi koja je verovatno bolja nego što joj to priznajemo, pa evo prilike da nam to na rastanku konačno i dokaže. Selamat tinggal Sepang.

broj komentara 0 pošalji komentar