Malajska aberacija

Krunski dragulj Bernijeve neuspešne Drang nach osten strategije je ovog vikenda potpisao novi četvorogodišnji ugovor, pa ćemo se na osvetljene ulice Singapura vraćati bar do 2021. godine. Iako nisam naročito impresioniran trkanjem na jugu Malaje - opsena blistavo svetlećim gradom veoma uspešno skriva mediokritetsku prirodu staze koja se u dnevnim uslovima ne bi naročito razlikovala od nesrećne Valensije - Marina bej predstavlja onu aberaciju koja je danas toliko retka da je samo zbog toga neophodno da ostane deo kalendara Formule 1. Gotovo isključivo pokrivena lakat krivinama, koje u kombinaciji sa visokom temperaturom i neizdrživom vlagom na najveći test stavljaju kočnice i fizičku spremu vozača, gradska staza je u najboljem maniru davnog hita jedne gotovo zaboravljene grupe totalno drukčija od drugih.

Kada su se 2015. godine, u jeku Mercedesove dominacije nove ere hibridnih motora, Hamilton i Rozberg posle kvalifikacija našli u trećem redu, iza oba Ferarija i oba Red Bula, neverica u krugovima Formule 1 išla je do nivoa zavere. Nakon što se gotovo u dlaku isti scenario ponovio i juče, niko se nije češao po glavi, čak ni u redovima šampionske ekipe. Čime je Singapur, nadam se, dokazao istinitost jedne od meni omiljenih poslovica: sve što se dogodi jednom u životu ne mora se više nikada ponoviti, ali ono što se dogodi dva puta, ponoviće se bar još jednom.

Da mi ne zamere navijači Srebrnih strela i/ili Luisa Hamiltona: ne, ne mislim da je za šampionat dobro što Mercedesu ne odgovara staza u Singapuru. Ali da, mislim da je za Formulu 1 važno, štaviše ključno, što postoji raznolikost u vrsti izazova koje same staze nose, pa je moguće da automobil koji na nekim mestima deluje gotovo neadekvatno - recimo RB13, ili još pre MCL32 - na drugim lagano iza sebe ostavlja dominantnije mašine, bio to moćni W08 u prvom ili prpošni VJM10 u drugom primeru. To što Sebov polazak sa najviše startne pozicije, ili činjenica da Hamilton ispred sebe ima i oba Ferarija i oba Red Bula, može ovog popodneva da dovede do nove promene u vrhu generalnog poretka predstavlja tek kolateralnu žrtvu - slučajno i te kako dobrodošlu u smislu šampionata - za sport važne malajske aberacije.

Uostalom, da Singapur neće odgovarati Srebrnim strelama bilo je jasno svima koji iole pažljivije prate ovogodišnji šampionat. Trke u Monaku i Mađarskoj su pokazale da mehaničko prianjanje i dalje predstavlja ahilovu petu ekipe iz Breklija, ali nakon dve pobede na autodromima gde je moćni Mercedesov agregat dominirao, ishod kvalifikacija na stazi Marina bej bi predstavljao svojevrsnu poetsku pravdu, samo kada bi nešto takvo uopšte postojalo. Pošto pravda i podmukli svet Formule 1 nikada nisu išli zajedno, hajde da pre nego što unapred proglasimo Fetela pobednikom i novim liderom šampionata sagledamo sve zamke koje će se na tom putu ovog popodneva isprečiti momku iz Hepenhajma.

Da, Seb je sa četiri pobede najuspešniji vozač u još uvek jednocifrenoj istoriji Velike nagrade Singapura. I jeste, vodeći sa starta je u prethodnih 9 trka čak 7 puta stizao do trijumfa, što je prilika koju je Fetel već tri puta iskoristio. A nažalost ne, suprotno racionalnim očekivanjima, ni ovaj put nećemo dobiti kišnu trku pošto vlasti Singapura uporno istrajavaju u „soljenju" oblaka, usled čega se kiša uvek istrese pre starta te tako kao jedino mesto za preticanje ostaje krivina 7 na kraju DRS zone.

Ali sa dva plava automobila iza sebe, Seb se taktički nalazi u krajnje nepovoljnoj poziciji, gde će, za kakvu god taktiku da se Ferari sprema, Nemac morati da prati poteze svojih pratilaca koji će imati inicijativu. RB13 je sa punim rezervoarom na slobodnim treninzima delovao brže od Ferarija, što Kristijanu Horneru omogućava da se poigra i možda podeli plan za Maksa i Deni Rika na takozvani "undercut" i "overcut" gde će jedan od vozača austrijske ekipe pokušati da poziciju stekne ranijim odlaskom na zamenu guma dok bi drugi isti ishod ciljao kasnijim odlaskom na servis u odnosu na Fetela.

Pre bilo kakvih taktičkih igara, trebalo bi imati na umu i da:

Verstapen, koji se ove sezone istakao sa nekoliko blistavih startova, kreće iz prvog reda, te da je u najboljem stilu Sene i Šumahera notoran kada je u pitanju ostavljanje prostora rivalima pri kočenju pred krivinom je Rikardov nivo samopouzdanja pred trku dostigao nove visine - nesumnjivo zbog nečega što on zna a mi ne znamo - pa kada je tako Australijanca je obično milina gledati na stazi da Horner otvoreno izjavljuje da „Fetel mora da misli na šampionat, a mi nemamo šta da izgubimo" te da ni jedna trka u Singapuru nije prošla bez izlaska sigurnosnog vozila, što bi u igru u određenim okolnostima moglo da vrati i Hamiltona, Botasa ili nekog sasvim trećeg (slučaj Nelsinjo).

Ipak, Fetel je taj koji drži sudbinu u svojim rukama, čime današnja trka na idealan način zadovoljava apetite svih zainteresovanih: ferarista koji čeznu za pobedom i povratkom njihovog heroja na vrh poretka, navijača Red Bula kojima je Singapur verovatno poslednja prilika za trijumf u sezoni 2017, Luisovih poštovalaca koji se nadaju pravovremenom sigurnosnom vozilu ili da je makar ponestalo sredstava za „soljenje" oblaka, neutralaca koji samo žele uzbudljivu trku ili možda brojne armije onih koji ne simpatišu Alonsa za koje bi najbolji plasman Meklaren Honde baš na mestu gde je upravo raskinuta saradnja japanskog giganta i nekad moćne ekipe na ironičan način još jednom ogolio nesrećne izbore u karijeri jednog od najboljih vozača sveta.

U koju grupu vi spadate?