Šumijev vikend

Nemam nikakvu želju da ovim tekstom izazovem ponovno prebrojavanje na one za koje je dotični najbolji vozač svih vremena i one druge koji mu nevoljno priznaju da je (tek) najuspešniji vozač u istoriji Formule 1 - što samo na prvi pogled deluje kao suptilna diferencijacija - međutim senku velikog Mihaela će ovih dana biti nemoguće zaobići. Ali krenimo redom.

Šokantni poslednji krugovi na Silverstonu, tokom kojih su i Kimi i Seb morali na neočekivanu zamenu guma su i Veliku nagradu Velike Britanije i šampionat učinili zanimljivijim, ali su nas više od svega podsetili koliko Formula 1 može biti nepredvidljiva. Solidna bodovna prednost koju je Seb mukotrpno gradio tokom prve polovine ovogodišnje kampanje izduvala se zajedno sa prednjom levom gumom Propetog konjića, što uz evidentni porast forme Srebrnih strela Skuderiju stavlja u poprilično nepovoljan položaj u nastavku sezone.

Dok će trezveniji promatrači razlog za niz lošijih rezultata italijanske ekipe pronaći u, od Bakua uspostavljenim, restrikcijama korišćenja motornim uljem bogate smeše goriva, ja bih romantično želeo da verujem da Ferari plaća cenu za nevešti igrokaz iz Monte Karla, kada su Kimija uskratili za prvu pobedu nakon više od četiri godine. Bilo da je razlog baksuzluk u koji verujem, ili nešto mnogo prozaičnije, tek skarletni automobili nisu zabeležili pobedu još od tog majskog vikenda u Kneževini pa u Mađarsku dolaze čvrsto rešeni da prekinu ovaj loš niz.

Mercedes u poslednje vreme ponovo deluje brže na kvalifikacijama, pa na stazi na kojoj je i inače teško preticati, Ferari svoju sreću mora da počne da menja već u subotu. Uska staza naših severnih suseda, uz predviđenu visoku temperaturu asfalta ide u prilog Ferariju pa bi posle nekoliko trka borba za prvu startnu poziciju opet mogla da bude neizvesna. Pogotovo što se u petak pojavio još jedan legitimni konkurent.

Red Bul je u Mađarsku doneo toliko izmenjen automobil da optimistične izjave austrijske ekipe variraju od ocene da ćemo „konačno upoznati RB13" do Rikardove procene da je u pitanju potpuno nova iteracija, takozvana „B" verzija. Istina je da je promenjeno mnogo sitnih detalja, od prednjeg krila, retrovizora, bočnih usisnika i poda, a sve u cilju poboljšanja aerodinamike i prianjanja automobila. Australijanac je u petak dobio oba slobodna treninga i bio naročito zadovoljan upravljivošću automobila koji je pogotovo na super mekim gumama predstavljao enigmu i za Mercedes i za Ferari. Ako se setimo Azerbejdžana, gde je Red Bul takođe imao sjajan petak samo da bi na subotnjim kvalifikacijama zaostajao čitavu sekundu, jasno je da je za neke definitivne zaključke isuviše rano, mada će staza na kojoj motor nije toliko presudan svakako predstavljati realnu šansu za austrijsku ekipu.

Naravno da će se, kada je ishod i subotnje i nedeljne borbe u pitanju, ipak najpre pitati sjajna šampionska ekipa iz Breklija. Botas nas možda u svojoj prvoj sezoni u zaista konkurentnom timu nije baš uverio da je šampionski kalibar - što ne znači da jednom možda neće biti - ali je uz dve pobede i isto toliko prvih startnih pozicija, i naročito uz saradnju sa Luisom bez ikakvih trzavica, izgleda uverio Tota i Nikija da je zaslužio produženje saradnje na bar još jednu sezonu. Jedini razlog što se to još uvek nije dogodilo leži u pomalo bizarnoj činjenici da iako smo na pragu avgusta, dva sjajna šampiona - Alonso i Fetel - i dalje nemaju ugovore za narednu godinu, i mada u ovom trenutku ni jednog ni drugog ne mogu da zamislim kao Hamiltonove klupske kolege, očigledno je da Mercedes želi da sve opcije drži otvorenim. Dobar rezultat u Mađarskoj je zato i Valteriju prioritet, ali pravi favorit će i ovog vikenda biti aktuelni svetski šampion.

Momak iz Stivenidža je na scenu stigao uz popriličan prasak, pa je posle sjajne prve dve sezone samo neverovatan niz loših strateških odluka Meklarena odgovoran za višegodišnju stagnaciju na Luisovom putu ka zasluženom mestu u Panteonu Formule 1. Britanac - kao uostalom i svi pravi šampioni - ima potencijal da svojim potezima na stazi i van nje ozbiljno podeli javnost na fanove i kritičare, ali kada se podvuče crta, malo je onih koji će argumentovano moći da dovedu u pitanje rezultate koje postiže. Brzina na nivou jednog kruga, mogućnost da sa čistom stazom ispred sebe lagano umakne protivnicima, ali i sjajna tehnika preticanja uz neverovatan osećaj za mokru stazu bi bili ozbiljni aduti za bilo kog vozača, pa jedino prevelika emotivnost koja često dovodi do neracionalnih odluka pre, tokom i nakon trke može da mu se pripiše kao eventualni minus u poteri za rekordima.

Ovog vikenda, Hamilton je u prilici da dostigne jedan za koji do pre samo nekoliko godina ne bih verovao da će ikad biti dostignut. Najboljim vremenom na kvalifikacijama, što bi mu bilo 68. put u karijeri, Luis bi se na čelu večne liste izjednačio sa Mihaelom Šumaherom, pa ako se kojim slučajem to danas i ne dogodi, nema sumnje da će Formula 1 pre kraja godine dobiti novog lidera po ovom kriterijumu. Dostizanje ovakvog rekorda ni u kom slučaju nije mala stvar, ali osim sentimentalnog, drugog značaja nema, pogotovo ne u sezoni kada je borba za titulu ovoliko izjednačena. Zbog toga će za Britanca prioritet svakako biti da svoje takmace, a pogotovo Fetela, potuče u nedelju, čime bi na letnji odmor otišao kao vodeći u šampionatu.

I tu sad dolazimo do nečeg veoma zanimljivog. Oni koji veruju u statistiku, za Luisa bi ovog vikenda imali samo jedan savet: da u Mađarskoj ostavi Šumahera na miru. Ne samo da se samo jednom u poslednjih 11 trka dogodilo da onaj ko na Hungaroringu krene sa prve pozicije zaista i dobije trku - zbog čega bi Britanac dostizanje Šumijevog rekorda možda trebalo da ostavi za neku drugu stazu - već, još bitnije, prokletstvo pobede u Mođorodu traje još od 2004. godine, kada je poslednji put do titule stigao vozač koji se penjao na najviši stepenik pobedničkog postolja Velike nagrade Mađarske.

Bio je to, pogađate, Mihael Šumaher.