Ružno pače

Kada ovog popodneva padne karirana zastava, za nama će ostati prva polovina neobičnog šampionata koji ne dobija ni približno dovoljno pohvala koje zaslužuje. Neizvesna borba za titulu? O, da. Glavni konkurenti iz različitih timova? Tačno. Pobede za više ekipa, pri tome sa različitim motorima? Viđeno. Nekoliko različitih vozača na vrhu pobedničkog postolja? Svakako. Postavljanje novih najbržih krugova na stazi? Kao od šale. Uzbudljive trke? Uglavnom. Ljuti rivalitet glavnih takmaca? Još kako. Kontroverze? U izobilju.

I još pride: novi vlasnici komercijalnih prava koji su ne samo uneli novu energiju i pravila ponašanja već nam tek obećavaju promene koje smo odavno zaslužili; neverovatno izjednačena borba timova (i vozača) i u sredini tabele; novi talenti kojima ćemo se tek diviti u godinama koje dolaze; gume sa kojima se može trkati, ali nude i dovoljno prostora za taktičko nadmudrivanje; automobili koji konačno izgledaju uzbudljivo. Uz malo napora, verovatno bi ovaj niz mogao da se produži do kraja teksta, ali nema potrebe, shvatate šta hoću da kažem.

To što višestruko redukovani broj zaluđenika koji još uvek redovno prate moj omiljeni sport na sve ovo dosta mlako reaguje je nesumnjivo posledica dubioze u kojoj se Formula 1 našla u poslednjim godinama Bernijeve vladavine. Kao da smo svi mi koji smo zajedno prolazili kroz Scile i Haribde - potucanja po opskurnim azijskim lokacijama, višegodišnje dominacije istih timova, konstantne promene pravila i ubitačna kombinacija politički korektne komunikacije i isto takvog ponašanja - jednostavno prihvatili da ćemo voleti Formulu 1 koliko god ona radila u korist sopstvene štete da ni sami ne primećujemo pozitivne promene jer ne očekujemo da bi se nešto pozitivno zaista i moglo dogoditi.

E pa dešava se, ružno pače pred našim očima ponovo postaje ponosni labud.

Koliko je uzbudljivo što smo u kvalifikacijama na Silverstonu, uprkos prohladnom britanskom letu, delimično vlažnoj stazi i tvrđoj mešavini guma nego što je to bilo nužno, videli najveću prosečnu brzinu još od vremena kada se zemlja u kojoj živimo zvala Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija? Što su u pojedinim krivinama na vozače delovale sile veće od 6 G(ravitacija), a oni to trpeli kao nešto najnormalnije na svetu? Ili što as za kojeg će čak i oni koji ga ne vole bez problema priznati da je u smislu sirove brzine nesumnjivi lider u svojoj generaciji, ali čak i u automobilu koji je za finu marginu dominantniji od konkurenata posle devet trka zaostaje 20 bodova za liderom šampionata? I što uprkos lepih pola sekunde prednosti iz kvalifikacionog kruga - što je, zašto i to ne dodati, najveća margina između prvo- i drugoplasiranog još od početka sezone - neće biti preveliko iznenađenje ako onu kariranu zastavu sa početka teksta danas dobije neko drugi?

Pa još i: kako će se prepredeni taktičari Skuderije pobrinuti da ni ovaj put Kimi ne završi ispred Seba? Hoće li Maks najzad stići do cilja sada kada je loša sreća izabrala drugu stranu garaže? Gde je limit Denija Rika dok se bude probijao sa začelja? Može li Botas osvojiti dovoljno bodova da zadrži makar i lažnu nadu da je još uvek protagonista u borbi za titulu? Da li neka Fors Indija, Reno ili Has mogu Finca zadržati iza sebe? Koji je konačni domet Vandorna sa poboljšanim agregatom?

Istina je da čak i na stazama koje nemaju rafiniranost i pedigre jednog Silverstona nova Formula 1 nudi više zapleta nego što smo navikli. A na stazi najbržih krivina, pred 130,000 bučnih navijača i uz konstantnu pretnju kiše, potrebno je samo da se udobno smestimo i dozvolimo velikim majstorima volana da nas počaste sa malo magije koje smo tako željni.

broj komentara 3 pošalji komentar
(nedelja, 16. jul 2017, 10:36)
Један од ветерана [neregistrovani]

Иситна и фикција

Пажљиво сам прочитао текст и признајем, навео ме је на размишљање. Да бих проверио први утисак, прочитао сам га још једном, овај пут гласно. Сам себи звучао сам као проповедник верске секте када држи мотивациони говор. Веома ценим и поштујем аутора овог и других текстова о мени некада апсолутно најважнијем догађању на планети, тркама Ф1. Прву сам одгледао 1978. колико је то важно знаће аутор. Била је то трка за ГП Италије у Монци. Да ли је крив био Брамбила или стартер, Петресон или неко четврти или је то једноставно била порција бола коју смо сви морали истрпети да би могли да учествујемо у нечему што ни дан данас не могу да дефинишем. Бајка је за мене трајала негде до 1993. Тада је забрањено много тога и од тада је Ф1 на силазној путањи, макар по питању магије. Можда је све ипак почело 1984. обавезом да се притисак у вентилима смањи са 4 на 2,5 бара или нешто касније забраном коришћења турбо компресора, можда је највећи злочин против Ф1 било уништавање оригиналних стаза, не знам. Бојим се да немам довољно простора за даљу дискусију на овом нивоу па ћу скратити... Ф1 није више ни бледа сенка онога о чему пише аутор текста. Најпоштеније би било да се у мору промена изврши коначно она суштинска и да се промени име данашњем такмичењу. Деценијама сам маштао да уживо видим бар једну трку и машта је постала стварност 1990. у Будимпешти. Касније ме је живот селио са континента на континент и одгледао сам 20-ак трка на свим меридијанима. Последњу сам уживо гледао у Монтреалу сада већ давне 2008. Тренутно живим у Швајцарској и доступне су ми све европске трке али их ипак не гледам. Ретко гледам и ТВ преносе самих трка, тренинге нисам погледао бар 5-6 година. Нема више магије. Негде у дубуни душе осећам да аутор има сличан став мада се осим у љубави према Ф1 скоро у свему разликујемо, судећи по садржају текста о пропетом црном коњићу. Да ли је данашњи текст истина или фикција зависи искључиво од тог унутрашњег става аутора према теми и овај комантар написао сам у ствари њему јер немам с ким да дебатујем о Ф1 а то ми много фали и много сам тужан збот тога. Желео бих да нам врате вентуријеву млазницу, кочнице са 8 кљешта, моторе са 12 цилиндра...., да нам врате нашу Фромулу 1!

(nedelja, 16. jul 2017, 10:23)
Vocka [neregistrovani]

Svaka cast

Iskreno mi je drago da postoji jos zaludjenika formulom 1 kao ja. Punnnoooo pohvala za kolumnu, obavezno je citam pre svake utrke f1

(nedelja, 16. jul 2017, 10:17)
anonymous [neregistrovani]

Истина

Треба пуно знати да би се са уживањем пратио овај спорт. Као, уосталом, и било други спорт. На пример, онима који не знају правила безбола није ништа занимљиво, не разумеју зашто публика тапше или звижди, који потез је добар, а који није. Аутор овог текста је до детаља у току, па је зато и могао овако лепо да напише оно што је хтео.