Ružno pače

I još pride: novi vlasnici komercijalnih prava koji su ne samo uneli novu energiju i pravila ponašanja već nam tek obećavaju promene koje smo odavno zaslužili; neverovatno izjednačena borba timova (i vozača) i u sredini tabele; novi talenti kojima ćemo se tek diviti u godinama koje dolaze; gume sa kojima se može trkati, ali nude i dovoljno prostora za taktičko nadmudrivanje; automobili koji konačno izgledaju uzbudljivo. Uz malo napora, verovatno bi ovaj niz mogao da se produži do kraja teksta, ali nema potrebe, shvatate šta hoću da kažem.

To što višestruko redukovani broj zaluđenika koji još uvek redovno prate moj omiljeni sport na sve ovo dosta mlako reaguje je nesumnjivo posledica dubioze u kojoj se Formula 1 našla u poslednjim godinama Bernijeve vladavine. Kao da smo svi mi koji smo zajedno prolazili kroz Scile i Haribde - potucanja po opskurnim azijskim lokacijama, višegodišnje dominacije istih timova, konstantne promene pravila i ubitačna kombinacija politički korektne komunikacije i isto takvog ponašanja - jednostavno prihvatili da ćemo voleti Formulu 1 koliko god ona radila u korist sopstvene štete da ni sami ne primećujemo pozitivne promene jer ne očekujemo da bi se nešto pozitivno zaista i moglo dogoditi.

E pa dešava se, ružno pače pred našim očima ponovo postaje ponosni labud.

Koliko je uzbudljivo što smo u kvalifikacijama na Silverstonu, uprkos prohladnom britanskom letu, delimično vlažnoj stazi i tvrđoj mešavini guma nego što je to bilo nužno, videli najveću prosečnu brzinu još od vremena kada se zemlja u kojoj živimo zvala Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija? Što su u pojedinim krivinama na vozače delovale sile veće od 6 G(ravitacija), a oni to trpeli kao nešto najnormalnije na svetu? Ili što as za kojeg će čak i oni koji ga ne vole bez problema priznati da je u smislu sirove brzine nesumnjivi lider u svojoj generaciji, ali čak i u automobilu koji je za finu marginu dominantniji od konkurenata posle devet trka zaostaje 20 bodova za liderom šampionata? I što uprkos lepih pola sekunde prednosti iz kvalifikacionog kruga - što je, zašto i to ne dodati, najveća margina između prvo- i drugoplasiranog još od početka sezone - neće biti preveliko iznenađenje ako onu kariranu zastavu sa početka teksta danas dobije neko drugi?

Pa još i: kako će se prepredeni taktičari Skuderije pobrinuti da ni ovaj put Kimi ne završi ispred Seba? Hoće li Maks najzad stići do cilja sada kada je loša sreća izabrala drugu stranu garaže? Gde je limit Denija Rika dok se bude probijao sa začelja? Može li Botas osvojiti dovoljno bodova da zadrži makar i lažnu nadu da je još uvek protagonista u borbi za titulu? Da li neka Fors Indija, Reno ili Has mogu Finca zadržati iza sebe? Koji je konačni domet Vandorna sa poboljšanim agregatom?

Istina je da čak i na stazama koje nemaju rafiniranost i pedigre jednog Silverstona nova Formula 1 nudi više zapleta nego što smo navikli. A na stazi najbržih krivina, pred 130,000 bučnih navijača i uz konstantnu pretnju kiše, potrebno je samo da se udobno smestimo i dozvolimo velikim majstorima volana da nas počaste sa malo magije koje smo tako željni.