Trenutak istine za Ferari

Ako je uspostavljen konsenzus da nijanse odlučuju u borbi između crvenog SF70H i srebrnog F1 W08 EQ Power+, mišljenja su prilično oštro podeljena oko toga u čiju korist te nijanse pretežu. Mercedesov automobil je zasada neprikosnoven na kvalifikacijama i sa čistom stazom ispred sebe deluje nepobedivo, čak iako Ferari efikasnije troši gume, usled čega je crveni automobil tokom prva dva vikenda sezone delovao možda za nijansu brže u samoj trci.

Već ovakva podela, ukoliko se pokaže kao ispravna, bila bi dovoljna garancija za poprilično uzbudljivu sezonu trkanja koja je pred nama. Međutim, sve karte još nisu otkrivene, a onu koja je možda i najznačajnija imaćemo prilike da vidimo ovog vikenda.

Uobičajeni dekor za trku Formule jedan – ne nužno i omiljeni, ako imamo u vidu uzbudljivost kišnih trka – jeste sunčano nedeljno popodne u onom kraju sveta u kojem je u tom delu godine toplo, pa većinu trka u jednoj sezoni obično gledamo na temperaturama vazduha u blizini tridesetog podeoka na Celzijusovoj skali. Što, iz različitih i za ovu priču nebitnih razloga, nije bio slučaj na početku ovogodišnjeg šampionata, pa vikend u Bahreinu nudi jedinstvenu priliku da sagledamo dinamiku konkurentnosti dva vodeća tima u uslovima koje ćemo ipak najčešće gledati do kraja godine.

Visoka temperatura ima višestruki uticaj na ponašanje automobila Formule 1. Vrela staza može da utiče na gume, kako na pozitivan način (brže postizanje i održavanje radne temperature = bolje prianjanje) tako i na negativan (površina gume postaje grublja i neravna = lošije prianjanje), dok visoka temperatura vazduha zahteva veće usisnike za hlađenje motora (čime je kompromitovana aerodinamička efikasnost) i kočnica (koje se u takvim uslovima neretko pregrevaju). Zbog toga podešavanje automobila za trke koje se voze na visokim temperaturama predstavlja poseban izazov, gde trkački inženjeri moraju vrlo pažljivo da balansiraju klackalicu na čijoj je jednoj strani brzina a na drugoj pouzdanost. Savladavanje ove delikatne jednačine nosi sa sobom veliki dobitak, čiji se značaj obično ne sagledava samo na nivou jedne trke već celog šampionata, pa bi nam Bahrein mogao ponuditi interesantan uvid u ono što možemo da očekujemo u 2017. godini.

Pažljiva analiza prva dva trkačka vikenda ide u prilog tezi da bi Ferari u toplijem okruženju mogao da bude još brži nego što smo to imali prilike da vidimo u Melburnu i Šangaju, a tačnost takve ocene biće na probi pre svega u subotu. Od početka ere hibridnih motora 2014. godine, tokom šezdeset jednog trkačkog vikenda samo tri puta se dogodilo da su Srebrne strele poražene na kvalifikacijama*, što je pokazatelj dominacije kojoj nema premca u istoriji Formule jedan. Ukoliko bi skarletni automobili u vrelini Bahreina pokazali da su spremni da izazovu Mercedes i u subotu (nedeljom već znamo da su dobri), to bi nesumnjivo pokazalo da je Ferari ove sezone spreman za najviše domete. Naravno, važi i obrnuto: ukoliko na Sahiru Hamilton stigne do sedme uzastopne prve startne pozicije (apsolutni rekorder je Sena sa 8 uzastopnih pobeda na kvalifikacijama), biće to znak da Maranelo mora još da radi pre nego što automobili sa znakom propetog konjića postanu pravi izazivači u borbi za titulu.

Ferari inače nije uspeo da popuni prvi red na kvalifikacijama još od Manji Kura 2008, a da bi takvu nadu uopšte gajili neophodno je da značajno popravi formu upravo onaj koji je te godine u Francuskoj stigao do svoje (zasada) poslednje pol pozicije – Kimi Raikonen. Finac na početku sezone ne pokazuje ono što od njega očekuje milionska armija navijača, ali još bitnije, šefovi ekipe sa kojom mu ugovor ističe na kraju godine. Kritika koju mu je Markione uputio posle Šangaja je opravdana, ali bi njen efekat bio još jači da Ferari svom poslednjem šampionu konstantno ne servira lošiju taktiku. Nema zbora da Kimi više nije onaj vozač kakvog pamtimo iz sredine prve decenije ovog veka, ali mislim da nisam neobjektivan ako verujem da u njemu čuči bar još jedna pobeda. Sahir je mesto gde Ledeni nikad nije pobedio, ali tu ima čak osam podijuma, što pustinjski autodrom čini verovatno najboljim mestom za povratak u formu.

Ako će duel Hamiltona i Fetela odrediti ovogodišnjeg šampiona, za titulu u konkurenciji konstruktora presudan će biti finski derbi, pa je kao i Kimi, i Botas – posle samo dve trke u Mercedesu – već pod značajnim pritiskom. Neuspeh da na kvalifikacijama zadrži Fetela iza sebe uveliko krnji visoke ambicije Finca u srebrnom automobilu (i još jednom pokazuje koliko je Rozberg bio potcenjen kao vozač), pa će i u Bahreinu morati da se potrudi da makar bude bolji od Kimija.

Red bul ne očekuje mnogo ovog vikenda, ali će austrijska ekipa nastaviti da koristi svaku priliku da ukrade poneki podijum, kada to okolnosti dozvole. Za više od toga, moraće da sačekaju bar do Kanade, kada stiže nova, poboljšana verzija agregata. U međuvremenu će biti zanimljivo pratiti timsku bitku u kojoj je Maks za sada u jasnoj prednosti nad Denom.

Ispod Red bula počinje fascinantna borba za sredinu tabele, u kojoj se za sada posebno ističu Toro Roso i Fors Indija, iako je na papiru Vilijams brži i od jednih i od drugih. Karlos Sainc nastavlja da dokazuje da mu je mesto u mnogo konkurentnijoj ekipi, ali obratite pažnju i na Kvjata, koji se konačno povratio iz negativne spirale i hrabro izlazi na crtu mladom Špancu.

Reno je neočekivano bez bodova, ali uz Palmerovu formu, realnu šansu da ih donese ima samo Hilkenberg, što se može pokazati kao ozbiljan minus u borbi sa Hasom, gde su oba vozača uspela da se upišu. Žuto-crnima mesto na dnu prave Zauber (Verlajn bi konačno trebalo da zameni Đovinacija, koji je ispao veoma skup za tim koji i inače kuburi sa budžetom), koji će ove sezone teško dolaziti do bodova na trkama bez mnogo odustajanja, i mučeni Meklaren, koji bi imao čemu da se nada kada bi Alonso mogao da završi neku trku. Ovako timu iz Vokinga preostaje da se protiv negativnog publiciteta bori potezima van staze, kao što je Fernandov odlazak na Indi – nesumnjivo sjajan marketinški trik, ali za tim veoma skup jer će Španac morati da preskoči Monako. Tako nešto ne samo da bi u Denisovoj eri bilo nezamislivo već i danas deluje u najmanju ruku neobično ako imamo u vidu da je staza bez dugih pravaca u Monte Karlu verovatno najbolja šansa narandžastih za bodove.

Prošla runda je pokazala da novouvedena pravila pružaju priliku za dobro trkanje, pa smo u Kini videli nekoliko spektakularnih preticanja bez upotrebe omraženog DRS-a. Dok jedni smatraju da je sistem smanjenja otpora nedovoljno efikasan ove godine, rekao bih da je upravo suprotno: iako ne omogućava vozaču koji se nalazi iza da izvrši preticanje na pravcu, taman ga dovoljno približava da u obilaženje pokuša da krene na nekim drugim delovima staze, što je u stvari ono što svi želimo da vidimo. Da li će tako biti i u Bahreinu, saznaćemo u nedelju, kada trka (kao i kvalifikacije u subotu) počinje u 17 časova po našem vremenu.

*Masa u Austriji 2014, Fetel u Singapuru 2015. i Rikardo u Monte Karlu 2016. uspevali su da se izbore za prvu startnu poziciju.