Zlatni jubilej Silverstona

Za razliku od Monaka, Indianapolisa, Spa, Monce, Remsa ili Bremgartena, koji su u toj inauguracionoj sezoni kompletirali kalendar novoosnovanog šampionata, Silverston je predstavljao otklon od tradicije predratnih trkališta. Jedan od vozača koji su nastupili na toj istorijskoj prvoj trci, Džofri Krosli je, bez imalo patriotskog zanosa to ovako opisao: „Posle trka u kontinentalnoj Evropi uobičajeno je bilo da se organizuje gala večera za timove i vozače. Ne sećam se da se išta slično desilo na Silverstonu. Mislim da smo svi otišli u šator na pivo."

Možda baš zbog toga, notorno verni tradiciji, Englezi ni do današnjeg dana nisu preduzeli gotovo ništa da dovedu glamur i sjaj Formule 1 u seoski krajolik na samoj granici Bakingemšajra i Northemptonšajra. Ako izuzmemo neuobičajeno veliki promet na lokalnom heliodromu, bez kojeg bogati i slavni verovatno ne bi ni razmišljali o dolasku u ovaj ruralni deo Engleske, sve ostalo - montažne tribine, šatori za prodaju suvenira, loše hrane i piva, kamp u kojem odseda najveći broj posetilaca, užasni problemi sa saobraćajem i parkiranjem i najčešće blato, mnogo blata - ni danas ne može da se poredi sa ugođajem na nekim drugim trkalištima. Osim jedne stvari. Prava zvezda vikenda je sama staza, i sa punim pravom.

Jer Silverston je:

Nadmeni Farina koji pokorava Englesku u nepobedivim Alfetama 158; debeli Froilan Gonzales koji u kratkim rukavima donosi prvu istorijsku pobedu Ferariju; neponovljiva petostruka pobeda za domaćine u redosledu Klark - Grejem Hil - Surtis - Spens - Stjuart; Šekter koji na ulasku u drugi krug započinje lančanu reakciju koja iz trke eliminiše polovinu vozača; žuto-crni Renoi koji u Formulu 1 uvode turbo i Mišelinke; debi Žila Vilneva posle kojeg uvek strogi Džeki Stjuart izjavljuje da „mali ima šta je potrebno"; poslednja pobeda za Regaconija ali prva za tim Frenka Vilijamsa; pomalo srećni trijumf za Votsona ali prva pobeda automobila od ugljeničkih vlakana i prvi trijumf Rona Denisa kao šefa Meklarena; Keke Rozberg i senzacionalni najbrži krug u istoriji Formule 1 - na delimično vlažnom asfaltu(?!); Mensel koji prodaje foru Pikeu; provala gledalaca na stazu nakon još jednog Najdžovog trijumfa uz eksploziju britanske patriotske histerije kakva nikad više nije viđena; slika skrhanog Dejmona koji odustaje iz vođstva i isti Hil koji samo godinu kasnije ostvaruje trijumf koji je tako nedostajao njegovom ocu; veliki Šumi koji na Silverstonu doživljava sve: crnu zastavu, sudar sa Hilom, pobedu prolaskom kroz cilj u boksu, lom noge; popularna prva pobeda za Herberta; suluda aprilska trka; raščinjeni sveštenik koji u kiltu trči sredinom staze; mladi Hamilton koji po kiši drži masterklas i za krug obilazi sve vozače ispod trećeplasiranog Barikela.

Uprkos tome što se kao dizajner navodi lokalni farmer, Džejms Vilson Braun, i što je tokom prethodnih sedam decenija bio na meti čestih kozmetičkih intervencija, stari autodrom i danas svojom ritmičnošću i izostajanjem potrebe za češćim korišćenjem leve pedale izmami smešak ispod šarenih kaciga srećnika koji dobiju priliku da se na njemu trkaju, i to je glavni razlog zbog kojeg je Silverston omiljen u svakoj generaciji vozača.

Dobro, možda ne Batonu, koji u 16 pokušaja nikada nije stigao ni do podijuma, ili asovima kao što su Grejem Hil, Nelson Pike, Džon Surtis ili Žak Vilnev, koji nikada nisu stigli do najvišeg stepenika pobedničkog podijuma, ali spisak pobednika u prethodnih 49 trka u domu britanskog auto sporta se čita kao stranica iz knjige slavnih Formule 1: Farina, Askari, Mos, Fanđo, Brebem, Klark, Stjuart, Fitipaldi, Hant, Prost, Mensel, Sena, Šumaher, Hakinen, Alonso, Raikonen, Hamilton, Fetel. Za razliku od nekih drugih čuvenih staza, na Silverstonu se nikad nije dogodilo da do pobede stigne neko ko ni pre ni posle toga ništa slično nije postigao, što je već dovoljna oda veštini koja je neophodna za kroćenje slavnog autodroma.

I dok Dženson - zahvaljujući razočaravajuće sporom razvoju Hondinog turba - ni ove godine neće biti u prilici da podeli radost pobednika sa domaćom publikom, sve oči će biti uperene u Luisa Hamiltona, koji je trijumf u Austriji proslavio uživajući u lepotama crnogorskog primorja u društvu Rite Ore.

Britanski plejboj je na Red Bul ringu kontaktom sa Rozbergom u poslednjem krugu još jednom podelio javnost - iako je velika većina, zajedno sa sudijama posle trke stala na njegovu stranu - ali još više i garažu Mercedesa, pa sada svaka naredna trka i potencijalni duel sa Nikom dobija specifičnu težinu. Ulog je titula svetskog prvaka, koja uprkos konstantnom Volfovom plašenju Ferarijem koji se primiče (samo nikako da se primakne) ne može ni ove godine da zaobiđe Srebrne strele, pa ostaje samo da vidimo da li će biti četvrta za Luisa, ili druga u familiji Rozberg. Mercedes se za sada uzdržao od nametanja timskih naredbi, i dobro je da je tako, jer bi u suprotnom bilo teško ispratiti ostatak sezone. Ali Toto se vara ako misli da uskoro Luis i Niko neće ponovo biti u prilici da se sudar može izbeći samo ako jedan od njih dvojice popusti, jer kada se to desi, neće popustiti ni jedan ni drugi.

Ferari, koji je Kimiju pred 100. trku za Skuderiju rešio da pokloni produženje ugovora i na 2017. godinu, će ponovo očekivati da predvodi opoziciju, ali ako je verovati rezultatima sa slobodnih treninga u petak, ta borba deluje unapred izgubljena. Ne samo da Red Bul deluje prilično kompetitivno, ako se ima u vidu još uvek izražen deficit Renoovog pogona, već mnogo gore - razlika do Mercedesa deluje prevelikom za standardnu, suvu trku.

Možda je zato dobro što je na Silverstonu ni ove godine nećemo gledati, budući da je kiša tokom prevrtljivog engleskog leta redovna pojava, pa nije isključena ni tokom subotnjih kvalifikacija ni tokom nedeljne trke.

Upravo su nepredvidljivi vremenski uslovi, uvek pune tribine, i pogotovo činjenica da je manje od trećine pobeda postignuto sa prve startne pozicije razlozi zbog kojih volim Silverston. Ali iznad svega toga, drag mi je zbog divne statistike na kojoj će mu Monca, Spa, Nirburgring, Monte Karlo, Indi i ostale legendarne staze uvek zavideti: uprkos tome što je godinama bio najbrža staza u kalendaru, na trkama Formule 1 na Silverstonu nikada nismo izgubili vozača. Neka tako ostane zauvek.

*Srebrni kamen je možda bukvalni prevod, ali Silverston je reč iz starog engleskog i označava - šumoviti predeo