Mediteranski mitovi

Za nekoga ko piše o Formuli 1, Katalunja je ponudila više zapleta nego što jedan običan tekst može da podnese, i možda bih se sa tim nekako i izborio da naredna trka nije baš  - Monako. Divno, nestvarno mesto, koje bi sa svojim ponosnim palatama, drskim soliterima, jahtama okovanim modrim Mediteranom, nepatvorenim džet-setom i porodicom plave krvi na čelu i bez trke Formule 1 predstavljalo idealni izlog lukrativnog kapitalizma koji bi svako bar jednom u životu morao da poseti.

A opet, najčuveniji kazino - delo genija koji je čovečanstvu podario parisku operu Garnije - bajka o holivudskoj lepotici koja se udala za pravog Princa, teniski turnir sa najlepšim pogledom na svetu, božanstveni pomorski muzej koji, posmatran sa mora, izgleda kao skrovište glavnog zlikovca u nekom od filmova iz franšize o tajnom agentu 007, pa čak i status originalnog poreskog raja, kao i gotovo nebrojeno mnogo drugih razloga koje ovo malo parče zemlje čine jedinstvenim - svi do jednog su u senci događaja koji se svakog proleća vraća na ulice Kneževine: Velika nagrada Monaka.

Od vremena kada je promućurni Antoni Nougs nekako ubedio svetsku automobilsku federaciju da ulice Monte Karla i nisu tako uske kao što naivnom turisti možda izgledaju na prvi pogled, auto trke su utkane u DNK sićušnog kraljevstva, koje je zauzvrat vremenom postalo sinonim za Formulu 1, barem onoliko koliko i veliki Ferari.

Legendarna staza (prilično otrcana fraza u današnjem svetu, slažem se, ali da li možete da zamislite bolji naziv za ta 3 kilometra asfalta?) je zaslužna za bar jednak broj mitova kao i sve ostale trke u kalendaru zajedno, jer malo je mesta na svetu gde je granica između mita i stvarnosti tako nejasna kao u Monaku. Možda zato što prizor formula koje suludom brzinom zuje tesnim ulicama deluje dovoljno nestvarno da momci (a bogami i pokoja cura) u šarenim kacigama koji ih teraju ni ne deluju kao da potiču sa iste planete kao vi i ja?

Baš zbog toga, koliko god puta da smo to već čuli, uvek je potrebno podsetiti se: kako je veliki Fanđo, zahvaljujući nestašnom talasu, baš u Monte Karlu stigao do svoje prve pobede; nikad neprežaljeni Askari - u Italiji poznat kao Debeljko - svoju poslednju trku završio u luci, samo nekoliko dana pre nego što će se na Monci preseliti u večnost; kad je ludo hrabri Mos do pobede stigao u „providnom" automobilu, bez bočnih panela, žrtvujući sigurnost za bolje hlađenje tokom iscrpljujuće trke; džentlmena Grejema Hila, originalnog Gospodina Monako, kako surovih šezdesetih pet puta u šest godina podiže pehar; da je nesrećni Rindt slavio nakon što je Džek Brebem završio u zidu poslednje krivine poslednjeg kruga; kako je ćudljivi Hant impulsivno okončao karijeru posle još jednog odustajanja na trci koju nikad nije završio; da je neponovljivi Žil Vilnev trijumfovao uprkos tome što mu je tokom cele trke kaciga udarala o rol bar tako snažno da mu je glava zvonila još dugo posle toga a drugoplasirani Alen Džouns kasnije priznao da se bukvalno upiškio od smeha gledajući kako se smrtni neprijatelj, Nelson Pike, zakucava u zid u Tabak krivini; kada nespretni Patreze trijumfuje u najneverovatnijoj trci koju kao da niko nije želeo da dobije; da profesor Prost prvim pijanstvom u životu zaliva prvu od ukupno četiri pobede u Monaku, iako je u stvari tog dana trebalo da dobije Sena u slabašnom Toulmenu, ili možda još pre talentovani Stefan Belof, u jedinom automobilu bez turbine; da mu je Airton to obilato vratio - sa šest pobeda postavivši domaći zadatak koji ni do danas niko nije rešio - onim krugom sa kvalifikacija '88. a pogotovo naredne godine kada se poigravao, čas puštajući Prosta da se približi, čas vozeći krugove dve ili čak tri sekunde brže; čudesnog Šumijevog master klasa na kiši, i Ferarija koji još od Nemca čeka pilota koji će mu doneti desetu pobedu; sreće koju su imali Panis i Truli da do svoje jedine pobede u karijeri stignu baš na najslavnijoj stazi na svetu; ogromne prošlogodišnje Hamiltonove tuge nakon što je bez trijumfa ostao bespotrebnim odlaskom na zamenu guma u trenutku kada je pobeda već bila u džepu...

Mašta je jedino ishodište u razmatranju potencijalnog scenarija koji će nam ćudljiva staza ove godine prirediti. Zbog tradicije, ali podjednako i zbog prisustva svih neophodnih sastojaka za spektakularnu trku.

Najpre su tu sada već smrtni neprijatelji iz Mercedesa, za koje bi i široki tilkedromi danas bili isuviše tesni, pa uske ulice u Kneževini pružaju lepu priliku za nastavak obračuna iz Barselone. Zatim (jedan) unapređeni RB12 koji je u Rikardovim rukama na slobodnom treningu u četvrtak pokazao zube Srebrnim strelama na način koji nismo videli još od Singapura prošle godine. Čak i sa starom verzijom motora, šasija Red Bula je dovoljno dobra da u Monaku i čudo od deteta Verstapen može da se nada nastavku bajke koja je počela na Katalunji, a ne mogu se potpuno isključiti ni skarletni automobili koji su u očajničkoj potrazi za prvom pobedom u sezoni. Svoj doprinos daće i Pireli, čija purpurna, ultra meka guma - sa kojom niko nema trkačkog iskustva - debituje ovog vikenda. Na kraju, ali ne i najmanje važno, u nedelju nije isključena ni kiša tokom trke.

Da li Rozberg može do četvrte uzastopne pobede na najvažnijoj trci u kalendaru? Ima li Hamilton dovoljno nerava da ga u tome spreči? Je li Rikardo zaista favorit za prvu startnu poziciju? Može li Maks i ovog vikenda da zadrži oba Ferarija iza sebe? Hoće li Skuderija i ovde pokušavati da kreativnom taktikom nadomesti deficit u odnosu na vodeće? Koliko je realan sjajan nastup Toro Rosa na prvim slobodnim treninzima? Gde je ovog vikenda mesto Vilijamsu? Kako će Meklareni proći na stazi za koju tvrde da im daje najveće šanse ove sezone? Koliko krugova će her Majlender u srebrnoj AMG GT S lepotici obrnuti na čelu karavana?

Jedva čekam da saznam ...