Najlepše ludilo

Nougs je nesporno bio uporan čovek, a koliki otpor je morao da savlada možda najbolje pokazuje citat dnevnog lista iz obližnje Nice: „Svaki iole ozbiljan saobraćajni sistem bi morao da prekrije tu stazu znakovima opasnosti". Bilo je to 1929. godine, kada je prosečna brzina na trci bila tek oko 80 kilometara na čas!

Na Nougsovu, a bogami i našu sreću, prva trka je ocenjena kao fantastičan uspeh, ponajviše zato što se završila bez i jednog incidenta. Ostaće zapamćeno da je od 13 prijavljenih automobila na kraju startovalo njih 10, dok se među trojicom koji se nisu pojavili na startu posebno izdvaja ime izvesnog dilera Alfa Romea iz Modene, po imenu - Enco Ferari.

Da sve bude još zanimljivije, iako su mnogi tipovali na Rudolfa Karačiolu i njegov moćni Mercedes (zvuči poznato, zar ne?), ili bar bogatog plejboja Filipa de Rotšilda, do pobede je stigao misteriozni Englez u zelenom Bugatiju, koji se za trku prijavio samo kao Vilijams. Kasnije tog popodneva saznalo se da je u pitanju šofer u to vreme čuvenog slikara portretiste, Ser Vilijama Orpena, po imenu Vilijam Grover-Vilijams, od čije životne priče bi se mogao složiti uzbudljiv holivudski film. Ne samo da je Vilijams posle pobede u Monaku postao fabrički vozač Bugatija, oženio se jednom od ljubavnica slikara čiji je šofer bio, već je u istoriju ušao i kao jedan od britanskih tajnih agenata koji je vodio pokret otpora u okupiranoj Francuskoj tokom Drugog svetskog rata. Nažalost, pošto život nije „'Alo 'alo", film bi ostao bez hepienda, budući da Vilijam nije dočekao kraj rata, nakon što je 1943. godine pao u ruke nacistima.

Kada je 1950. godine pokrenuto takmičenje Formule 1, već je bilo nezamislivo da tako nešto prođe bez Monaka. Prva trka će ostati zabeležena kao sušta suprotnost one iz 1929. godine. Već u prvom krugu, sudar u Tabak krivini eliminisao je 10 od ukupno 19 vozača. Razlog? Nemirno more, i talasi (?!) koji su natopili krivinu vodom, pa se, naišavši na klizave kamene ploče koje su u to vreme glumile asfalt, drugoplasirani Farina okrenuo na stazi, na njega je zatim naleteo četvrtoplasirani Gonzales, a za njim još 8 vozača. Do svoje prve pobede u neponovljivoj karijeri je tada stigao Fanđo, koji je na cilju bio ceo krug ispred konkurencije.

Tako je započela uzbudljiva istorija najneverovatnije staze na svetu, tokom koje smo bili svedoci svega onoga što se na drugim stazama ne može videti. Ne samo da je pozornica besprekorna - plavo more, kitnjaste palate i elegantni neboderi, preskupi hoteli, opera, kazino, bazen, jahte - mnogo jahti! - grozdovi ljudi koji vise sa krovova, terasa i prozora, a ponajviše sa litice ispod zamka, i na kraju krajeva, pravi Princ koji predaje trofej pobedniku. Ne, najveća zvezda je sama staza, koja pravi šampione, ili još mnogo češće, uništava ih. Prema obrascu „kiselog grožđa", internet vrvi ciničnim citatima velikana koji nikad nisu stigli do pobede u Kneževini, od Pikeovog „bicikla u kupatilu" do Hantove „izložbe na točkovima".

Ali zato su tu i hrabri Mos, gospodski Grejem Hil, neuporedivi Sena i odlučni Šumaher, gospodari Monaka, i neke od najuzbudljivijih trka koje smo ikada gledali. Zbog toga, uz dužno poštovanje šampionima, Monte Karlo je bio, jeste i večno će biti krunski dragulj Formule 1.

Ove godine trka će, po običaju, pružiti priliku da sanjare i onima koji na to nemaju mnogo prava na ostalim autodromima. Pre svih Ferari, jer koliko god to čudno zvučalo, ekipa propetog konjića nije trijumfovala u Kneževini još od 2001. godine, a ako izuzmemo majstora Šumija, prethodnu pobedu im je doneo još 1981. godine neprežaljeni Žil Vilnev. Mercedes je nesporno brži, i potrebno je čudo da ih u subotu neko izbaci iz prvog reda, ali u Monaku su se i čudnije stvari dešavale, pa Skuderija koja je ove sezone na svakoj trci stizala do podijuma ima čemu da se nada.

I kad smo već kod podijuma, na svih 5 ovogodišnjih trka na isti su se peli samo vozači Mercedesa i Ferarija i možda je pravi trenutak da se ta praksa prekine ovog vikenda. Krug kandidata je dosta širok - Vilijamsovi piloti su obično završavali iza srebrnih i crvenih automobila, a ni Red Bul neće skoro imati ovako dobru šansu. Makar u Rikardovim rukama. Ko voli da rizikuje možda može da računa i na impresivne početnike iz Toro Rosa, jer na pravoj vozačkoj stazi genijalnost za volanom ume da bude nagrađena čak i sa inferiornim motorom iza leđa.

Prve bodove će sigurno loviti i Meklaren, a nekako bi bilo simpatično da najuspešniji tim u istoriji Monte Karla baš na tom mestu krene u svoj dugo očekivani oporavak.
Ipak, glavnu borbu će voditi Mercedesovi piloti. Hamilton je već viđen za novog šampiona, pogotovo nakon konačnog okončanja sage oko novog ugovora, koji će ga zadržati u Mercedesu do kraja 2018. godine. Ali Niko ga je napokon pobedio na prošloj trci i u Monte Karlu ima priliku da zabeleži treću uzastopnu pobedu, što bi ga ne samo upisalo u red najuspešnijih vozača na ovoj stazi, već bi mu, još važnije, povratilo samopouzdanje neophodno za uspešnu borbu sa klupskim kolegom. Hamilton pri tome nije u naročitoj ljubavi sa stazom u gradu u kome već neko vreme živi - do sada je samo jednom pobedio, a još nikad nije u trku krenuo sa prve startne pozicije!

Sve to obećava velika uzbuđenja već na subotnjim kvalifikacijama, tim pre što su timovi zbog kiše u četvrtak ostali uskraćeni za podatke o tome kako se crvena, super meka guma ponaša kada je pritisnuta punim rezervoarom goriva, a pojavljivanje sigurnosnog automobila deluje praktično zagarantovano.

Za kraj, Monako bi ove godine mogao da ostane zapamćen i kao početak borbe za bolju Formulu 1. Udruženje gran pri vozača je upravo u Kneževini lansiralo anketu koja svima pruža šansu da iskažu svoje mišljenje i tako pomognu iniciranje promena koje bi želeli da vide. Ako vam je stalo do Formule 1, pridružite se desetinama hiljada navijača iz celog sveta, koji su je, kao i potpisnik ovih redova, već popunili:

http://gpda.motorsport.com/