Prašnjava trka

Za razliku od (uglavnom) neuspešnih pokušaja da se Formula 1 zapati u zemljama sa vrlo malo trkačke tradicije, Bahrein je na neki čudan način uspeo tamo gde su Koreja, Turska, Indija, donekle i Kina - ozbiljno podbacile. Kažem čudan zbog toga što, kada se podvuče crta, ispada da je Bahrein od Formule 1 dobio više nego što joj je zauzvrat pružio, koristeći se vrlo jednostavnim trikom. Nije ni pokušao da joj išta pruži. Dok je u Turskoj Formula 1 dobila, iz trkačkog ugla, jedan od najuzbudljivijih autodroma, u Indiji pune tribine vrlo pasioniranih navijača, u Kini čudesno modernu pistu, sa najdužim pravcem u kalendaru a u Koreji stazu oko koje je bila planirana izgradnja čitavog novog grada, u Bahreinu smo „počašćeni" prašnjavim parčetom asfalta usred pustinje i tradicionalno najmanjim brojem gledalaca. Dodajmo tome i da, za razliku od spomenute 4 zemlje, koje zajedno čine tržište od skoro 3 milijarde ljudi - samim tim i fantastičnu priliku za Formulu 1 i sve njene sponzore - u Bahreinu živi manje ljudi nego u Beogradu. Zaključak se sam nameće: za razliku od nosioca komercijalnih prava koji se iz Persijskog zaliva svake godine vraća punih džepova, Formula 1 od bogate kraljevine ne dobija gotovo ništa. Ako ne računamo loš publicitet zbog dolaska u zemlju sa ozbiljnim političkim previranjima usled kojih je trka 2011. godine morala da bude otkazana.

No, kako se Formula 1 vozi tamo gde Berni kaže, a ne tamo gde bi navijači želeli (nastavite niz: Brends Heč, Imola, Pol Rikar, Adelaida, Zandvort, Kjalami...), eto nas ovog vikenda ponovo na Sahiru, gde smo potpuno neočekivano, prošle godine gledali jednu od najuzbudljivijih trka sezone, svojevrsan višeboj klupskih kolega. Da li je repriza moguća i ove godine?

Trka u Kini je bila svojevrsna šetnja za Mercedes, ali usudio bih se da kažem da je, jednako kao i Ferarijeva pobeda u Maleziji, i Šangaj dao pomalo iskrivljenu sliku pravog odnosa snaga, samo u suprotnom pravcu. Iz nekoliko razloga, godinama unazad staza u Kini favorizuje Srebrne strele, verovatno najviše zbog toga što je temperatura asfalta tradicionalno jedna od najnižih u sezoni, mada se ne sme isključiti ni uticaj dugačkog pravca koji favorizuje snagu motora. Kao rezultat smo dobili trku u kojoj je Mercedes bio nedodirljiv, što nećemo tako često gledati ove godine.

Već Bahrein je mogao da bude potencijalna klopka za nemačku ekipu, samo da nije od prošle godine trka prebačena u noćni termin. U dnevnim uslovima, pod žarkim pustinjskim suncem, Ferari bi znao kako da iskoristi harmoniju svojeg automobila i Pirelijevih guma, pa ni ponavljanje ishoda viđenog na Sepangu ne bi bilo preveliko iznenađenje. U noćnim uslovima, sa temperaturom asfalta koja je bliža uslovima u Kini, Skuderija će ipak svoju priliku najverovatnije morati da čeka iz drugog reda, ali ako je suditi po slobodnim treninzima u petak, dovoljno blizu da kapitalizuje i najmanju grešku šamponskog tima.

Zbog toga će teret obezbeđivanja zabave ponovo biti na leđima Nika Rozberga. Ne zato što on to duguje nama, gledaocima, već zato što je poslednji trenutak da pokaže da može da bude ozbiljan takmac u borbi za ovogodišnju titulu. Uz dodatno zahlađenje odnosa između Hamiltona i Rozberga - rezultat Nikovih javnih prozivki na konferenciji za medije posle trke u Kini - borba za titulu Mercedesovih vozača bi mogla da bude mnogo atraktivnija, samo kada bi Nemac manje pričao u medijima, a više na stazi. Za početak, Rozberg bi morao da destabilizuje Hamiltona boljim nastupom na kvalifikacijama, pa neka to bude želja neutralnih navijača za Bahrein.

Slično važi i za Kimija Raikonena, koji za sada nije uspeo da se suprotstavi Fetelu, iako na prvi pogled deluje da su vozači Propetog konjića prilično izjednačeni. Fincu na kraju sezone ističe ugovor, a da bi Ferari aktivirao opciju produženja za još godinu dana rezultati automobila sa brojem 7 bi morali da budu mnogo bolji. Ja i dalje verujem da ovo ipak nije oproštajna sezona za momka koji je mnogo toga dobrog dao Formuli 1, i da ćemo u 2015. Kimija bar još jednom gledati na najvišem stepeniku pobedničkog podijuma.

Ipak, u najvećem problemu na startu godine je Danil Kvjat. Ne toliko zbog sopstvenog neuverljivog početka u Red Bulu, već prevashodno zbog sjajnog 17-godišnjeg Maksa Verstapena u sestrinskoj ekipi Toro Rosa. Ukoliko do polovine godine mladi Rus ne počne da ozbiljno izaziva Rikarda, i na kvalifikacijama i na trkama, bojim se da će doći u opasnost da mu se u 20. godini završi karijera ne samo mesto u Red Bulu već i u Formuli 1.

Ni Botasu baš ne ide kako je planirao, jer za nekoga ko već godinama slovi za budućeg šampiona dominiranje nad klupskim drugim predstavlja prvi domaći zadatak, a Masa za sada ne deluje da je sporiji od Valterija. U Formuli 1 vreme brzo prolazi, a put od mlade nade do zaborava je veoma kratak - pogledajmo Hilkenberga - što duel Botasa i Mase ove godine čini posebno interesantnim.

Najzad, u nezavidnom položaju je i dalje i nekada moćni Meklaren. Nevešti PR - u kojem prednjači Alonso - koji nas ubeđuje kako su u timu svi srećni je u koliziji sa surovom realnošću u kojoj ekipa iz Vokinga ne uspeva ni da se kvalifikuje unutar prvih 15, a kamoli da stigne do bodova. U Kini napretka nije bilo, a u Bahreinu čak i da ga bude, sigurno neće biti spektakularan.

Kvalifikacije u subotu i trka u nedelju se voze u 17 časova po našem vremenu, a najzabavniji statistički podatak kaže da su u dosadašnjih 10 trka samo 4 puta do pobede stigli vozači koji kreću sa prve pozicije.