U senci Mercedesove dominacije, Rozbergu pol pozicija

15.15 - Nemac Niko Rozberg startovaće kao prvi na Velikoj nagradi Mađarske. Rozberg je krug završio u vremenu 1:23,201, ispred sunarodnika Sebastijana Fetela i Finca Valterija Botasa. Britanski vozač Fomule 1 Luis Hamilton ponovo nije imao sreće, pošto mu se zapalio bolid.

Što nije nikakvo čudo, imajući u vidu kolika je Mercedesova dominacija ne samo u rezultatima već i u načinu na koji do tih rezultata dolaze. Sa izuzetkom trke u Austriji, kada je samo kukavička taktika tima sprečila Botasa i Masu da se bore za pobedu, na svim ostalim stazama su samo mehanički kvar ili vozačka greška mogli da zaustave pobednički marš Srebrnih strela. Kvarova je još i bilo, grešaka i ne toliko, pa bilans od devet pobeda na prvih deset trka verno odražava aktuelno stanje stvari u Formuli 1.

A nije moralo biti tako.

Prvi put posle mnogo godina timovi su pred sobom imali beli list papira, a dizajneri i motora i šasije priliku da svoje ime postave na kratku ali izuzetno lukrativnu listu budućih zvezda. Činjenica je da smo tokom zime imali osećaj da posmatramo fascinantnu kreativnost u aero-dizajnu, što se najbolje reflektovalo različitim pristupom prednjem kraju automobila, ali vrlo brzo se pokazalo da je pretpostavljena kreativnost u stvari bila čista iluzija. Od svih različitih ideja koje su dizajneri sproveli u delo, kao ubedljivo aerodinamički najefikasnija se ponovo pokazala ona koju je potpisao stari vuk Ejdrijen Njuji, čiji RB 10 bi i ove godine konkurente ostavio u prašini, samo da nije pogonjen očajno neprikladnim Renoovim turbom.

I to je ono što možda i najviše boli. U sezoni koja je trebalo da bude obeležena borbom motora, što je mnoge, uključujući i moju neznatnost, zavaralo da se vraćamo nekim "boljim, starim vremenima", gde će snaga biti ispred aerodinamike, dva od tri proizvođača trkačkih agregata su spektakularno kiksirala.

To što je Ferari stradao je, iako tako ne izgleda na prvi pogled, mnogo manje iznenađenje, iz prostog razloga što ekipa iz Maranela nikada nije verovala u turbo motore. U aktuelnoj gami drumskih modela, samo Kalifornija T ima (osmocilindrični) turbo, dok je u svim ostalim modelima atmosferski motor. Tek je nepotrebno isticati koliko je za Skuderiju šestocilindrični motor nezanimljiv - nije li ironično da od svih modela koje proizvode, limitirani F14T ima motor sa najmanje cilindara?!

Ne, mnogo veći šok je Reno, pionir turbo motora u svim relevantnim klasama auto-trka. Pobeda u Le Manu 1978. godine sa osmocilindričnim turbom u žutom A442B utrla je put prvom smislenom ulasku (šestocilindričnog) turba u Formulu 1 već sledeće godine, na Velikoj nagradi Velike Britanije. A kada su i ostali shvatili da je turbo budućnost trkanja, fabrika je otišla korak dalje i krajem 1980. uvela četvorocilindrični turbo i u Svetski reli šampionat u kojem je narednih godina modifikovani "reno 5" zabeležio nisku pobeda. Upravo zbog takvog pedigrea, ovogodišnji šestocilindraš će ne samo ostati zapamćen kao spektakularan neuspeh, već može ozbiljno da dovede u pitanje i budućnost legendarnog proizvođača u Formuli 1.

Naravno da sve gore napisano nema za cilj da na bilo koji način umanji uspeh Mercedesovih dizajnera koji su proizveli naprednu trkačku mašinu. Hibridni F1 W05 je trijumf strateškog razmišljanja u Štutgartu i Brekliju, i ne samo iz istorijskih razloga, veoma dobra stvar za Formulu 1. Dobra stvar zato što posle neuspelih eksperimenata Tojote, Honde, Jaguara i BMW-a vraća nadu proizvođačima automobila da je moguće napraviti konkurentan automobil i stići do titule u najprestižnijoj trkačkoj kategoriji, pa imamo pravo da se nadamo da će posle Honde još neko od velikana rešiti da se (ponovo?) oproba u Formuli 1.

To što situacija u 2014. ipak nije toliko crna, pa nema bojazni da se borba za vozačku titulu završi prerano* možemo zahvaliti pre svega fantastičnom dvoboju unutar Mercedesove ekipe, ali i, u ne mnogo manjoj meri, blistavom talentu asova u nekim manje konkurentnim automobilima.

Rikardo i Botas su otkrovenje sezone, svako na svoj način. Dok nova zvezda sa ledenog severa posle tužnog prošlogodišnjeg Vilijamsa ove sezone briljira u munjevitoj i lepoj formuli u bojama Martinija i s pravom nam daje nadu da ćemo ga do Abu Dabija videti i na najvišem podijumu pobedničkog postolja, Rikardov uspeh je naoko diskretniji, ali možda čak i impresivniji. Do nogu potući aktuelnog četvorostrukog prvaka sveta, u njegovom prirodnom okruženju, na skoro svakom tipu auto-droma od početka sezone je uspeh koji ne samo da niko nije očekivao već je i veliko pitanje da li bi neko drugi iz aktuelne generacije vozača imao prilike da ponovi.

A opet, koliko god mi je teško da to priznam, za mene je pravi heroj prve polovine sezone Fernando Alonso. Nikada u prethodne tri decenije otkako sam zaljubljen u Formulu 1 nisam gledao vozača koji mi je koliko nesimpatičan van automobila, toliko fascinantan za volanom. Rezultati koje Fernando ove godine pravi u, za Ferari, tužnom F14T stavljaju ga uz rame herojstvima koje je veliki Airton pokazivao u, 1993. godine jednako lošem, Meklarenu MP4/8. Zaista je velika šteta što takav šampion kad god se van staze (a bogami ponekad i na stazi) za to ukaže prilika uskoči u ulogu oportunističkog politikanta čime se nepravedno i potpuno bespotrebno baca senka na sliku jednog istinski velikog trkača.

Elem, ovog vikenda u Mađarskoj možemo očekivati - isto što i na prethodnih deset trka - dominantni Mercedes kojem se na putu do pobede može isprečiti samo neka nepredviđena okolnost. Da li ćemo je i dobiti u vidu velikog letnjeg pljuska u ovom trenutku niko ne može sa sigurnošću tvrditi, ali meteorolozi ostavljaju takvu mogućnost za nedelju popodne. A ako je igde u kalendaru potrebna kiša, onda je to bez sumnje autodrom pored Budimpešte koji na mokroj stazi sa lakoćom metamorfozira u jednu od najuzbudljivijih trka u sezoni. Posle svega što gledamo ove godine, takav scenario smo ovog vikenda ne samo zaslužili, već nam sa punim pravom pripada.

*Ko je zaboravio 1992. ili 2001. kada su Mensel i Šumi bivali krunisani već na Hungaroringu?