Povratak talismana?

Za poređenje, najbrži predratni trkački automobili, recimo čuveni "auto-union tip De", za čijim volanom je Tacio Nuvolari pobedio na Velikoj nagradi Beograda u septembru 1939. godine, razvijali su oko 500 konjskih snaga. I dok su Nuvolari, fon Braušic, Karačiola, Štuk i ostali predratni asovi bili prekaljeni piloti, za upravljačima Viker Velingtona bili su gotovo isključivo mladi i neiskusni momci.

Viker Velingtoni su, gledajući iz ugla predratnih trkačkih asova, imali jednu naoko nezgodnu osobinu, budući da bi čim dostignu brzinu veću od stotinak milja imali običaj da - polete. Što, doduše, i nije bilo toliko neobično ako se ima u vidu da su bili u sastavu 17. operativne trening baze Kraljevskog vazduhoplovstva, a da je čuvena staza tada bila poznata pod imenom RAF Silverston i bila centar za obuku letenja na ovim moćnim bombarderima, obilato korišćenim u noćnim napadima na nemačke gradove i borbama protiv podmornica na Atlantiku.

Aerodrom je zvanično zatvoren u martu 1947. godine, ali zahvaljujući entuzijazmu lokalaca, već naredne godine je ponovo postao omiljeno sastajalište pilota one druge kategorije, kada su tri stare piste ugostile prvu Veliku nagradu Velike Britanije posle Drugog svetskog rata. Dve godine kasnije, 13. maja 1950. godine, Silverston je bio domaćin prve trke prvog šampionata Formule 1 i od tog dana je nesporni centar britanskog auto-sporta.

Simbolično, ratna istorija čuvene staze zauvek je otišla u prošlost tek u leto 1998. godine. Iako je od vremena kada je bio baza Kraljevskog vazduhoplovstva prošlo mnogo godina, tokom jednog vikenda u godini Silverston bi pulsirao od izliva britanskog patriotizma, što je bila prava inspiracija za generacije domaćih vozača. Čak i u onim godinama kada nisu pobeđivali lokalni heroji - Kolins, Klark, Stjuart, Hant, Votson, Mensel, Hil ili Herbert, na najviši stepenik pobedničkog postolja penjali su se uglavnom vozači iz zemalja koje su davale pilote za legendarne Viker Velingtone - Australijanac Brebem, Amerikanac Revson, Francuz Prost, Kanađanin Vilnev.

A onda je došao 12. juli 1998. godine, kada je za volanom "ferarija F300" Mihael Šumaher postao prvi Nemac koji je trijumfovao na nekadašnjem ratnom aerodromu i tako, na neki način, preoteo taj talisman iz ruku britanskih asova. Mada je na naredne dve trke pobeđivao Dejvid Kultard, legendarni auto-drom više nije donosio sreću britanskim vozačima*. U dvadeset prvom veku jedinu pobedu za domaćine je zabeležio Hamilton, 2008. godine, dok su Nemcima trijumfe donosili Šumaher (još dva puta), Fetel i Rozberg.

Upravo taj, čini se večni, britansko-nemački rivalitet dominiraće Silverstonom i ovog vikenda. Nije bitno što je lokalni heroj tamnoputi momak čiji je otac sa Grenade, dok neomiljene Nemce predstavlja vozač čiji je otac bio - prvi finski šampion sveta. Još manje što će i jedan i drugi biti za volanom nominalno nemačkog vozila koje se sklapa u Brekliju, nedaleko od Silverstona. Ono što jeste bitno - da Hamilton ispred svog imena ima Junion Džek, dok će njegov rival voziti pod, posetiocima neomiljenom, crno-crveno-žutom trobojkom.

Najlepše od svega je što ovog vikenda (ove godine?) ne morate biti ni Britanac ni Nemac da bi vam bitka Mercedesovih asova bila uzbudljiva. Posle osam trka, Hamilton ima pobedu više, ali za klupskim kolegom zaostaje 29 bodova, i mada to na prvi pogled ne deluje baš tako mnogo, situacija je za Britanca dosta komplikovana. Kao rezultat Mercedesove superiornosti, ni Rozberg ni Hamilton ove sezone nisu bili plasirani lošije od drugog mesta, s tim što je Luis dve trke završio pre vremena usled mehaničkih kvarova.

Ukoliko ne bi bilo problema sa automobilom ni za jednog ni za drugog, da bi pretekao Rozberga u generalnom plasmanu, Hamilton bi morao da bude bolji na svih preostalih pet trka evropske sezone (pod uslovom da je Niko stalno drugoplasirani, što uz moćni W05 hibrid i ne deluje kao previše težak zadatak), što bi ga stavilo na čelo karavana tek u septembru, posle Monce. Čak i za poslovično brzog momka iz Stivenidža, to deluje kao nemoguć zadatak, pogotovo imajući u vidu nivo samopouzdanja koji je Rozberg stekao u poslednje tri trke, ali da li postoji bolje mesto da se Hamilton vrati u borbu od domaće staze?

Za razliku od prošle trke u Austriji, kada je samo ziheraška taktika tima sprečila Botasa da se ravnopravno bori sa Mercedesom, na Silverstonu Srebrne strele nominalno ne bi trebalo da imaju tako težak zadatak. Staza prepuna brzih krivina isključuje iz borbe aerodinamički neefikasne automobile, što bi iz kruga rivala moglo da eliminiše Vilijams, Meklaren i Ferari, dok je fantastična šasija Red Bula hendikepirana slabostima Renoovog pogona. Kažem nominalno zato što u prevrtljivom britanskom letu kišu nikad ne možemo isključiti iz jednačine, pa je tako i ovog vikenda verovatna kako na kvalifikacijama, tako i na samoj trci, a to znači da je svaki ishod moguć. Za Hamiltona i njegove britanske navijače, to može biti samo dobra vest.

Zato će ključni element najverovatnije biti taktika. Uz tvrdu i srednje meku mešavinu na suvoj trci bi videli najverovatnije dva odlaska na zamenu guma, ali na mokroj stazi izbor trenutka prelaska sa guma za suvo na kišne ili obrnuto može odlučiti pobednika. Mercedes je u dosadašnjem delu sezone i u ovom segmentu bio superioran, što se pogotovo videlo na prošloj trci kada su taktikom nadmudrili u Austriji brže Vilijamse, pa je po pobednički trofej u ime tima otišao Džejms Vouls, glavni taktičar ekipe. Ovog vikenda, Vouls bi mogao da bude bitniji nego ikad ranije.

I kvalifikacije u subotu i trka u nedelju na programu su od 14 časova, pa hajde da vidimo da li kišom stari britanski talisman može da vrati lokalnog šampiona u borbu za titulu.

*Možda najveća kolateralna žrtva Šumijeve pobede ostaje Dženson Baton, koji je tokom petnaestogodišnje karijere postao svetski šampion, pobedio na petnaest trka i zabeležio pedeset podijuma, ali na Silverstonu nikad nije stigao dalje od četvrtog mesta.