Sumrak rukometaša Srbije u Gracu, da li će uslediti svitanje

Rukometna reprezentacija Srbije imala je jedinstvenu priliku da se na otvaranju Evropskog šampionata pokaže u najboljem svetlu. Međutim, čini se da bi prikladniji izraz za viđeno bio – sumrak. Tehničke greške, neiskorišćeni sedmerci i kontranapadi, brzopletost - to je obeležilo igru rukometaša Srbije u porazu od Belorusije (35:30) u prvoj utakmici Evropskog prvenstva.

Srpski nacionalni tim nijednom tokom meča nije imao prednost već je konstantno jurio rezultat. Pritisak i prevelika želja da se nadomesti razlika doprineli su velikom broju nerealizovanih napada.

Belorusi su igrali odbranu "6-0" uz duboke izlaske do linije devet metara. Bekovi Srbije su u prvom poluvremenu imali sijaset rešenja - šutirali su spolja, prodirali do gola ili pronalazili igrače "na crti" i krilima. Napad je funkcionisao dobro, igralo se "gol za gol".

Međutim, iako se odbrana protivnika nije menjala do kraja susreta, intenzitet i realizacija napada srpskih rukometaša su opali i bili neprepoznatljivi u nastavku.

Odbrana Srbije se takođe zasnivala na sistemu "6-0", ali nije bila istog kvaliteta kao protivnička. Najveći problem je bio saradnja beloruskih bekova sa pivotmenom Artsemom Karalekom, koji je na kraju utakmice bio i najefikasniji pojedinac na terenu sa devet pogodaka uz samo jedan promašaj.

Pred kraj utakmice Srbija je pokušala i sa "5-1" odbranom, sa isturenim igračem prema levom ili srednjem beku, ali ni taj sistem nije doneo željene rezultate.

Kao posledica loše odbrane, srpski golmani su imali nezavidno veče - ukupno šest odbrana od 41 šuta prema golu.

Bila je očigledna nervoza od početka susreta. Već u osmom minutu su Mijajlo Marsenić i Vladislav Kuleš imali razmirice, što je u nastavku rezultiralo grubim faulovima i isključenjima na obe strane.

Generalno gledano, čini se da su psihološki faktori najviše uticali na loše izdanje reprezentacije u prvom meču na kontinentalnoj smotri. A pojavili su se pre putovanja u Grac.

 

Teški porazi od dve najjače reprezentacije sveta - Norveške i Francuske - na pripremnim utakmicama pred početak Evropskog prvenstva uzeli su maha. Kada koplja ukrste najozbiljniji kandidati za medalje i ekipa koja nema jasno određen cilj, očigledno je ko će osećati posledice. 

Iako postoji imperativ prolaska u narednu fazu, da li je to dovoljno inspirativno za igrače, ukoliko ne znaju šta dalje? Sve što naši momci mogu da učine na šampionatu zasniva se na motivaciji koje, možda nema dovoljno. 

Ako se greške u naredna dva meča smanje na dopustiv nivo i ako se bude igralo i srcem i glavom, ni medalja neće izgledati tako daleko, jer ovaj tim ima potencijala za takav podvig.

broj komentara 4 pošalji komentar
(petak, 10. jan 2020, 20:22) - anonymous [neregistrovani]

Marko, RS

Odnos prema dresu i naciji je ključ. Ako Republici Srpskoj dozvole da ima svoju reprezentaciju, uz par momaka koji igraju za Srbiju pravili bi bolje rezultate jer je Borčeva škola sjajna uvijek bila i sad daje više od pola reprezentativaca vještačke tvorevine, a za Srpsku bi skakali na glavu svi članovi tima.

(petak, 10. jan 2020, 18:08) - Жил [neregistrovani]

Ајдееееее

Дај не залуђујте се, Србија је топовска храна, а кад неко гаји илузије о медаљи онда стварно немам речи.

(petak, 10. jan 2020, 15:38) - Joco [neregistrovani]

Ocena

Igra bez glave i repa a naš najbolji igrač nije u reprenzetaciji.Možda Nenadić ima težak karakter ali je prerano odpisan od reprenzetacije.

(petak, 10. jan 2020, 14:32) - anonymous [neregistrovani]

Rukomet

Pre svega selekcija igrača veoma sumnjiva, posebno desnih bekova. Svaka čast svakome ali tu nedostaje kvalitet zaista.
Drugo, jel moguce da Sretenovic toliko ne poštuje ostatak ekipe, gde god igra. Dobro mu je na tajm autu rekao trener, dečko odakle ti pravo da posle 3 sekunde napada onako šutneš?
Dajte trgnite se da se ne obrukamo....