Najkontroverzniji bokserski nokauti (prvi deo)

Pojavom novih sportova, ultimjt fajta, MMA i K1 turnira boks polako ali sigurno pada u drugi plan. Veliki bokserski šampioni su ušli u legendu, a ovi novi nikako ne uspevaju da dostignu njihovu slavu.

Ovaj plemeniti sport kroz istoriju imao je borbe o kojima se i dalje priča. Ipak, postojali su okršaji koji su, u najmanju ruku, bili kontraverzni, i šampioni koji su na čudan način dolazili do titule.

Jedan od prvih mečeva o kojima se i danas priča, iako su svedoci odavno preminuli, odigrao se daleke 1912. godine. U borbi za šampionsku titulu u lakoj kategoriji sastali su se branilac titule Adolf Volgast i izazivač Džo Rivers.

Ovaj duel se završio slično kao u filmu Roki, jer su se oba takmičara istovremeno nokautirala jedno drugog. Posle odbrojavanja od deset sekundi sudija Džek Velč je pobedu dodelio Volgastu, koji je, prema njegovim rečima, bar pokušao da ustane.

Jedan od najvećih i najatraktivnijih boksera svih vremena Džek Dempsi suvereno je vladao superteškom kategorijom od 1919. so 1926. godine. Ipak njegova borba protiv Amerikanca litvanskog porekla Džeka Šarkija ušla je u boksersku istoriju po kontraverznom nokautu.

Šarki je u jednom trenutku meča spustio gard i požalio se sudiji da je od Dempsija dobio nizak udarac, kako bi pojedini sportski komentatori rekli "južno od pojasa".

Dempsi je iskoristio spušten gard protivnika i levicom zakucao Šarka, koji je kao pao kao pokošen. Imajući u vidu da sudija nije prekidao meč dok se Šarki žalio, Dempsi je pobedio nokautom.

Nesrećni Šark je učestvovao u još jednoj kontraverznoj borbi koju je neslavno završio. To je bilo na meču protiv Maksa Šmelinga 1930. godine na stadionu Njujork Jenkisa. Šark je u četvrtoj rundi Šmelingu zadao poznati nizak udarac "južno od pojasa", i automatski je diskvalifikovan od strane sudije. Tako je Šmeling postao jedini šampion superteške kategorije koji je titulu dobio posle diskvalifikacije protivnika.

Zanimljivo je da je Šmeling posle imao prilično kontraverzan život. Ovaj šampion je za vreme rata služio u nemačkom Luftvafeu a postao je i član elitne jedinice nemačkih padobranaca. Ipak, posle rata se ispostavilo da je Šmeling, koga su za vreme njegove bokserske karijere nazivali Hitlerovom lutkom, rizikovao život da bi spasao dvoje jevrejske dece.

Kada se gleda istorija boksa niko ne dovodi u sumnju činjenicu da je Muhamed Ali bio najbolji borac svih vremena. O njegovim borbama sve je rečeno. Ipak i veliki Ali je učestvovao u meču koji je imao čudan završetak. Kada je u maju 1965. godine Ali, u revanš meču, nokautirao Sonija Listona mnogi su javno govorili da je borba nameštena.

Retko ko je mogao da veruje da je Ali kratkim udarcem desne ruke mogao da nokautira šampiona kao što je Soni.

Kada je Liston pao, Ali se nije povukao već je trčkarao oko oborenog protivnika i prozivao ga. Sudija nije ni brojao Listonu, već pokušao da otera Alija u neutralni ugao, a posle je samo presudio da je meč završen. Liston je doduše imao jedan bedan pokušaj da ustane, ali brzo je odustao.

Nekoliko godina posle meča Liston je priznao jednom američkom novinaru da nije ni bio udaren kada je pao na tom meču, ali da nije hteo da ustane jer je je, kako je rekao "Ali bio lud", a plašio se i muslimana koji su u to vrme jačali u Americi.

Kontraverznu pobedu ostvario je 1972. godine panamski bokser lake kategorije Roberto Duran poznatiji kao "kamene ruke". Ovaj bokser je u meču za titulu protiv Škota Kena Bjukenena pobedio posle niskog udarca.

Da stvar bude gora incident se desio po isteku 13. runde nakon što je udario gong, kada se sudija umešao da razdvoji boksere. Škotski borac je pao na konopce, i uhvatio se za međunožje, ne mogavši da nastavi meč.

Sudija, koji nije video sporan udarac pobedu je dodelio Duranu. Ruku na srce, veći deo meča Duran je bio u prednosti, tako da nije namerno lansirao ovaj nizak udarac.

Treneri škotskog boksera optuživali su Durana da je kolenom udario Bjukenena u međunožje, ali snimkom se utvrdilo da to nije istina.

Do nesrećnog udarca je došlo kada je sudija pokušao da stane između dva boksera i skrenuo udarac Durana koji je išao ka telu Bjukenena. Ipak, kontravrza ostaje.

Duran je učestvovao u još jednom bizarnom meču, u kojem je on, posle čudnog završetka, izvukao deblji kraj. Ovoga puta u pitanju je bio revanš meč u velter kategoriji protiv Reja Šugera Leonarda. Duran je u junu 1980. godine postao šampion ove kategorije kada je u meču za titulu pobedio Leonarda. U novembru je usledio revanš.

Leonard se odlično spremio za taj meč, a to se odmah videlo u ringu gde je američki bokser dominirao. Do sedme runde Leonard je imao evidentnu prednost i samo je čudo moglo da se desi da Duran preokrene meč.

Onda je posle razmene udaraca u osmoj rundi Duran u jednom trenutku samo okrenuo leđa i krenuo ka svom uglu govorivši. "Ne mogu više". Duran je posle meča demantovao da je to rekao već je naglasio da je govorio: "Neću više da se borim sa ovim klovnom", ali malo ko je verovao u njegovu verziju.

Kao razlog odustajanja Duran je naveo stomačne grčeve, ali je njegov menadžer Karlos Elesta rekao da je njegov klijent odustao jer ga je bilo sramota kakve je dobio batine na tom meču.

Još jedan bokser koji je na, najblaže rečeno, čudan način došao do titule je teškaš Majkl Douks, koji je postao šampion u VBA verziji pobedom nad Majkom Viverom u decembru 1982. godine.

Ipak, za pobedu Douks može da se zahvali i sudiji Džoiju Kurtisu koji je meč prekininuo posle 63 sekunde. Doduše Douks je odmah na startu bacio Vivera na pod, ali ovaj se brzo oporavio u bio je spreman da nastavi meč.

Douks je zatim još nekoliko puta zamahnuo prema protivniku, a sudija je mislio da Viver ne može da se brani i prekinuo je meč. Čak je i zvanični lekar na tom meču Donald Romeo rekao da je sudija pogrešio i da je Viver bez problema mogao da nastavi borbu.

Uskoro nastavak