Romana Caran – devojka sa stotinu interesovanja

Bilo je to 1996. i potom je osvojila još jednu... Ove godine je pobedila na prestižnom turniru „Memorijal Ljubomir Savić" u Beogradu i osvojila ekipno srebro u disciplini mač sa svojim klubom Omladinac na Šampionatu Srbije.

Romana Caran je državna rekoderka u streličarstvu kompaund stilom (lukovi sa točkićima) sa 605 krugova i vlasnica bronzane medalje na Šampionatu Srbije u dvorani ove godine u Vrnjačkoj banji. Član je kluba „NS 2002".

Romana Caran je i članica novog kluba američkog fudbala „Vojvotkinje" iz Novog Sada. Pridružile sa Tamari Simić, nekadašnjoj perspektivnoj teniserki iz kampa Nikole Pilića, Eriki Rafararano koju od milošete zovu „Sosa sa Madagaskara" i sa još nekoliko devojaka, koje se ne boje izazova, obukla „oklop".

Romana Caran se sprema da ovih dana izvede sa drugom iz streličarskog kluba koji je trenira i skok padobranom.

Romana Caran je diplomirala režiju i njen 27-minutni diplomski rad „Banana i šargarepe" iz 2005. i danas zauzima kultno mesto među ljubiteljima ovog filmskog izraza. Bila je pomoćnik režisera Ivana Živkovića u takođe sjajno primljenom filmu „Hadersfild". Sarađivala je i na filmovima „Četvrti čovek", „T.T sindrom", „Mala noćna muzika", „Stvar srca".

Romana Caran je i autor desetak veoma zapaženih spotova. Za Balkansko prvenstvo u mačevanju u Zrenjaninu 2008. uradila je izvanredan spot, a na „Ju tjubu" se vrti njen spot za pesmu „Novčana naknada" grupe „Totalna destrukcija". Kaže da joj je ipak najmiliji spot za numeru „Lopovi i žace" grupe „Atesit rep".

Romana Caran je i glumica. Igrala je u nekoliko veoma uspešnih predstava u akademskim pozorištima: „Cirko mortale", „Nos", „Čas veronauke", „Živi glumci".

Romana Caran i nacrtala je legendarnog „jaganjca" za „Fanzin ceger".

Romana Caran uspešno crta i na majicama. Trenutno živi i radi u Novom Sadu...

Ima li još nešto da se doda o Romani Caran? Evo šta ona kaže:

"Energije imam na pretek, vremena mi nedostaje. Da dan duže traje, ispunila bih ga sa još interesantnih stvari. Sa posla idem na jedan trening, pa na drugi. Druženje sa prijateljima i dobrim ljudima mi pomaže da napunim baterije. Trenutno mi najviše prija streličarstvo, opušta me i odmara..Ali, mačevanje će uvek biti moja prva i najveća ljubav. U njemu sam najviše i postigla. Nikada nisam brojala titule, a nedavno mi se srušila, pod teretom pehara i medalja, polica u stanu. Neki tofeji su se i polupali" ...

U intervjuu je rekla da je u mačevanje ušla „iz inata" 1988. Trener je pritiskao njenog brata da počne da trenira, a Romanu je, u šali, ignorisao. Zato je počela da trenira i brzo shvatila da ako hoće da uspe, jer je (kako kaže) bila sitna i žgoljava, mora mnogo da radi. Ta sportska samodisiplina, rad i samo rad, krasi je i danas.

"U streličarstvo sam došla na nagovor mog dobrog druga iz mačevalačkog kluba Omladinac Raška Mićića, reprezentativca i osvajača državnih titula koji je prvi počeo da gađa lukom i strelom. U Novom Sadu postoji odličan streličarski klub „NS 2002" sa dobrim društvom i to me je privuklo. Za veoma kratko vreme sam napredovala, našla sam se u tom sportu i rezultati su za sada veoma dobri. Prešla sam sa olimpik stila na kompaund, do pre nekoliko meseci nisam mogla da nategnem luk kako valja, a sada sam državna rekorderka. Osećam da mogu da budem uspešna u oba sporta. U američkom fudbalu biću vajld risiver, a to je za mene novo iskustvo i izazov da se ogledam, posle dva individualna sporta, i u ekipnom" ...

I, na kraju konstatacija: Romana Caran je pošla putem kojim retko ko danas krene, da u vremenu kada su se ljudi odljudili i izgubili u elektonskim mrežama, izgrade sebe kao renesansnog čoveka, željnog da stalno istražuje i otkriva svet oko sebe, u sebi i u ljudima sa kojima se druži. Možda je to i najvažnija poruka iz njenog ogromnog dijapazona interesovanja: da je bitno provoditi sa ljudima, svo vreme koje ti stoji na raspolaganju.