Trenira karate u Krepoljinu, a luda za Bajernom iz Minhena

Trenira karate a voli fudbal. Ljubav prema najvažnijoj sporednoj stvari na svetu Nataši Maksić iz Krepoljina preneo je tata.

"Ja sam kao mala svakodnevno igrala fudbal sa tatom u dvorištu, ali nisam ga baš pratila. Tek kad je bilo Evropsko prvenstvo 2016. u fudbalu počela sam da pratim fudbal, I kad je krenula sezona 2016-17. godine zavolela sam Bajern", kaže Nataša Maksić.

"Ona je sama to videla da igraju dobar fudbal, lep fudbal, čist, koji nije grub", dodaje njen otac, a ona se nadovezuje:

"Mene je oduvek zanimala golmanska pozicija. A, kako je Nojer bio najbolji golman na svetu u to vreme, mada i sad je, saznala sam da igra za Bajern, i tako počela da pratim utakmice Bajerna. Svideo mi se njihov stil fudbala".

Ljubav prema slavnom nemačkom klubu, prepoznao je Natašin trener iz žagubičkog karate kluba "Vrelo" i pismom obavestio Bajern da i u Homolju imaju vernog navijača.

"Ja sam tražio, u smislu, možete li da pošaljete neki dres ili nešto za uspomenu Nataši. Oni su rekli možemo da pošaljemo set slika sa potpisima svih igrača i jednu čestitku, ako mislite da bi to nju usrećilo. Ja sam odgovorio potvrdno i to je odmah stiglo, za 10-ak dana", kaže Tomislav Jelić.

"Ostala sam bez reči, nisam znala šta da kažem kad sam to videla. Samo sam počela da ih gledam", bila je Natašina reakcija.

Nataša Maksić je srednjoškolka. Fudbal voli, ali je najuspešnija u karateu. Prošlog novembra, na svetskom prvenstvu koji je u Beogradu organizovao VHC karate savez, osvojila je zlato.

"Bilo je baš zanimljivo, ali I strašno. Ali, kad uđete u borilište jednostavno zaboravite sve, publiku, sve i znate zašto ste došli tamo".

Nataša je svoj Bajern gledala prošle godine protiv Crvene Zvezde u Ligi šampiona. Pošto, osim Bajerna, navija i za Partizan, nije teško zaključiti na čijoj joj je strani bilo srce. Ima, kaže, još jednu želju - da poseti minhenski hram fudbala, "Alijanc arenu".