Sara Škapik - dokaz da boks nije samo za muškarce

Medalja ima više nego godina, a boksuje samo dve godine. Za četrnaestogodišnju Saru Škapik, boks je logičan izbor, jer dolazi iz porodice u kojoj je ovaj sport stvar tradicije. Otac joj je bivši bokser, a brat sadašnji trener.

"Mi na treningu nismo brat i sestra mi smo trener i bokser i uopšte ne vidi razliku između ostalih takmičara i mene i ophodi se prema meni kao prema svima", kaže Sara.

U ovo nismo mogli da se uverimo, jer treningu nije prisustvovao Sarin brat Boris, koji je na Zlatiboru na pripremama sa klubom.

Sarin trener danas nije ovde ali to ne znači da će ona propustiti trening. Potrudiću se da budem dobar sparing partner.

Pre samog sparingovanja Sara je objasnila da u boksu nije dozvoljeno udarati protivnika dok je na podu, kao i da su udarci dozvoljeni samo u gornje delove tela, iznad pojasa. To su pravila koja važe u ringu. Ali u kući Škapikovih postoje druga pravila.

"Da se boks uopšte ne spominje kod kuće o boksu pričamo samo na treningu to je smislio moj brat zato što dosadno mu je da kući pričamo o boksu i non-stop boks-boks boks malo da se odmorimo od njega", otkriva ona.

Iako je brat i otac isprva nisu podržavali u nameri da postane bokserka, mišljenje su promenili kada su je videli u ringu. Jedino majka još uvek ne popušta.

"Kažu da to nije sport za žene, da ja ne treba da se bavim boksom da ima hiljadu sportova za žene i što baš boks. Ja mislim da boks može biti sport za žene i da žene mogu da se bave boksom zato što mi možemo da dokažemo da smo dobre u njemu i da imamo snage da izdržimo jedan meč"

Njena odličja dokazuju ovu tezu. Iako priznaje da i većina vršnjaka nema razumevanja, ne planira da odustane od boksa. Mašta da sa Olimpijskih igara u Parizu donese medalju. Kaže, već je napravila mesta za nju.