Mačković i Pivač prvaci sveta za mlađe seniore

Finalnu trku, u kojoj je bio na čelu od početka do kraja, izveslao je u vremenu 6:58.01 prošavši kroz cilj ispred Francuza Tomasa i Leskiuksa (6:59.44) i Amerikanaca Stefanija i Verca (7:02.04), osvajača srebra, odnosno bronze. Četvrti u finalu bili su Austrijanci Kolmajer i Aerbah (7:08.97), peti Italijani Favili i Dini (7:10.25), a poslednji Južnoafrikanci Holden i Mičel (7:11.76).

"Momci su bili sjajni, pružili više od 100 odsto svojih mogućnosti i zasluženio stigli do zlata. Obojica studiraju u Americi, a odmah nakon završetka naporne godine stigli su u Srbiju, žrtvovali svoj odmor, podredili ga pripremama i žestokim treninzima i stavili se na raspolaganju državnom timu i Srbiji. Sve im se to na kraju isplatilo, a zaslužuju da im se poklonimo za nastup u Roterdamu. U finalnu trku su su ušli sa tek četvrtim vremenom iz kvalifikacija i sa porazom od Amerikanaca u svojoj grupi. Zbog toga su pred samo finale premešteni u „lošiju" stazu, broj 3, pošto je počeo da duva bočni kontra vetar pa su najbolji iz kvalifikacija dobili staze koje su bile zaštićenije. Uprkos lošijim startnim uslovima dogovorenu taktiku su ispunili od A do Š. Izveslali su bez kompromisa, rano došli do solidne prednosti, odolevali i odbijali mnoge napade i na kraju ubedljivo osvojili zlato u konkurenciji izuzetnih čamaca. Njih dvojica su vanserijski kvalitet dokazali i prethodne dve godine godine kada su na svetskim prvenstvima za mlađe seniore osvojili bronze. Sada su bili odlučni da odu korak napred i uspeli su u tome. Nijednog trenutka nisam posumnjao da imaju kvalitet za najviši plasman, što se na kraju pokazalo kao tačno", blistao je od sreće trener dvojca bez kormilara Lazo Pivač, nekadašnji vrsni veslač i Viktorov otac.

Pivač i Mačković, koji su na prethodna dva svetska prvenstva za seniore do 23 godine, u Varezeu 2014. i Plovdivu 2015, osvojili bronze u ovoj disciplini, silovito su startovali u svom novom finalu. Posle prvih 500 metara imali su gotovo sekundu i po prednosti u odnosu na Amerikance Stefanija i Verca, od kojih su u Roterdamu izgubili u kvalifikacijama. Već tada se videlo da niko ne može da prati paklen ritam naših momaka koji su na prolasku kroz prvu „hiljadarku" prednost uvećali na gotovo tri sekunde. I narednu četvrtinu trke Pivač i Mačković su iskoristili da dodatno umaknu rivalima, tako da su u poslednjih 500 metara ušli sa ogromnom zalihom. Sigurno i staloženo izveslali su zadnju deonicu, ne dozvolivši nikome ni da pomisli da zlato može da ode u neku drugu zemlju sem u Srbiju. Trijumfalno su prošli kroz cilj, a visoko podignute ruke Pivača bile su samo uvod u veliko slavlje povodom izvanrednog uspeha i prve najsjajnije srpske medalje na svetskom prvenstvu za seniore do 23 godine nakon zlata četverca sa kormilarom Aleksandar Filipović, Jovan Jovanović, Igor Lucić, Luka Đorđević, kormilar Mateja Jošić na šampionatu u Trakaiju 2012. Inače, ovo je, ujedno, i prvo srpsko svetsko zlato u konkurenciji mlađih seniora u nekoj olimpijskoj disciplini posle ravno 11 godina, kada su na Svetskom prvenstvu za seniore do 23 godine u Amsterdamu 2005. Iva Obradović, te Jovan Popović, Goran Todorović, Čedomir Nikitović i Goran Jagar trijumfovali u konkurenciji ženskog skifa, odnosno četverca bez kormilara.

"Presrećni smo. Pre šampionata smo najavili zlato, uspeli smo da ispunimo obećanje, a nismo gubili veru u sebe ni posle kvalifikacija. Izgubili smo od Amerikanaca u grupi, ali smo znali da to nije realno stanje stvari jer su uslovi na stazi bili katastrofalni. Odlično smo se pripremili za finalnu trku. Plan je bio da se što bolje zaletimo od samog početka i da pokušamo da u poslednjih 500 metara uđemo kao prvi, jer smo znali da je finiš naš. Uspeli smo u tome, uprkos jakom bočnom kontra vetru zbog kojeg je bilo mnogo teže upravljati čamcem, posebno u stazi 3 gde smo mi veslali. Kada smo videli da u zadnju četvrtinu trke ulazimo kao prvi znali smo da ništa ne može da nas odgura sa puta ka zlatu. Postali smo svetski prvaci u konkurenciji mlađih seniora u kojoj možemo da nastupamo i dogodine. Budući da smo već postali najbolji na svetu pitanje je da li ćemo se u ovoj konkurenciji ogledati i 2017.", istakao je Viktor Pivač.

I štroker šampionskog dvojca bez kormilara bio je prezadovoljan uspehom u Roterdamu:

"Veličanstven je osećaj biti svetski prvak. Nama je to pošlo za rukom iz trećeg pokušaja, budući da smo na dva prethodna svetska prvenstva za seniore do 23 godine bili treći. Ne mogu da kažem da smo u finalu izveslali trku života. Bilo je malih tehničkih grešaka, ali smo uz ogromnu borbenost i fanatičnu želju uspeli da nadvisimo sve rivale. Ovo je samo još jedan veliki korak u našim karijerama, a još snažnije ćemo nastaviti dalje", kazao je Martin Mačković, koji je posle finala bio na redovnoj doping kontroli i koji se u subotu vraća za Ameriku.

"Neću imati ni dan odmora budući da mi uskoro počinju predavanja na Berkliju i već u subotu moram nazad u Ameriku. Međutim, ne žalim se. Školski raspust sam maksimalno iskoristio za treninge, a svetsko zlato je više nego dovoljna nagrada za svo vreme koje sam uložio u veslanje ovog leta", dodao je Mačković.