Ruski medved - Aleksandar Kareljin

Čovek skoro nadljudske snage koji je godinama suvereno vladao svetskim rvanjem još je tokom karijere zaslužio titulu najboljeg rvača svih vremena. Tri zlatne i jedna srebrna medalja na olimpijskim igrama, više od 800 pobeda i samo dva poraza u karijeri samo su deo priče o legendarnom ruskom sportisti i velikom prijatelju srpskog naroda Aleksandru Aleksandroviču Kareljinu.

Ruski medved, Aleksandar Veliki, Eksperiment, samo su neki od nadimaka koje je tokom karijere imao verovatno najveći rvač svih vremena Aleksandar Kareljin. Legendarni ruski rvač postavio je takve standarde u rvanju pa i samom sportu koje je veoma teško dostići.

Čovek koji je osvojio tri zlatne i jednu srebrnu olimpijsku medalju, koji je devet puta bio svetski i 12 puta evropski šampion i dalje je živa sportska legenda. Njegov skor od 887 pobeda i samo dva poraza u profesionalnoj karijeri danas izgleda nestvaran.

Visinom od 190 centimetara, sa 130 kilograma mišića i snagom koja se obično pripisivala filmskim superherojima, Kareljin je suvereno vladao superteškom kategorijom u rvanju grčko-rimskim stilom. Nabrajanje medalja i pobeda, legendarnih mečeva i trofeja ni izbliza ne može opisati jednog izuzetnog čoveka i sjajnu ličnost kakva je Aleksandar Kareljin.

Sve je naravno počelo u Sibiru, ledenom prostranstvu u kojem opstaju samo najjači. Kareljin je rođen 1967. godine u Novosibirsku. Na rođenju je težio neverovatnih 6,8 kilograma.

Kako je u jednom intervjuu rekao, imao je normalno detinjstvo. U Sibiru je vreme provodio u igri, lovu, voleo je da se skija, dok se bavio i veslanjem. Otac, koji je bio kamiondžija, ohrabrivao ga je da se bavi sportom. U rvanju se prvi put okušao kada je imao 13 godina i od tada taj sport postaje sastavni deo njegovog života. Veliki uticaj na Kareljina imao je trener Viktor Kuznjecov, koji je prepoznao Kareljinov talenat.

Iako su mu otac i majka bili niži od 170 centimetara, Kareljin se brzo razvio u snažnog tinejdžera. Već sa 15 godina dostigao je svoju punu visinu od 192 centimetra, dok je veoma brzo razvio snažno mišićavo telo i veliku snagu koja će mu pomoći kasnije u karijeri. Sa visinom od 192 centimetra i 130 kilograma čistih mišića, Kareljin je izgledao zastrašujuće. Konstitucija kakva nije tipična za supertešku kategoriju u rvanju pomogla je ruskom rvaču da uspostavi dominaciju.

Kareljin je 1985. i 1987. godine bio svetski juniorski prvak, dok je 1986. godine osvojio titulu juniorskog prvaka Evrope. U ruski olimpijski tim Kareljin je ušao 1987. godine, kada i kreće njegov meteorski uspon. Već godinu dana kasnije Kareljin dolazi do prve zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Seulu. Nakon toga uspesi se ređaju kao na traci. Punih 13 godina Kareljin nije znao za poraz na rvačkom borilištu. Kombinacijom snage, tehnike i brzine suvereno je vladao superteškom kategorijom.

Ako se činjenici da je 13 godina bio bez poraza (do 2000. godine, poslednji meč je izgubio 1987. godine od Igora Rostorockog na šampionatu Rusije) doda i podatak da punih šest godina u borbama nije izgubio ni poen, onda se može naslutiti o kakvom se neverovatnom borcu radi.

Rvačkom sportu u zaostavštinu je ostavio i zahvat koji je nazvan "Kareljinovo bacanje". Gorostasni ruski rvač je protivnike dizao iz partera, držeći ih za pojas, i snažno ih bacao preko glave o strunjače. Sličan zahvat je teško izvodljiv u težim kategorijama, posebno u superteškoj gde nastupaju takmičari teži od 120 kilograma. To je bio samo još jedan dokaz skoro nadljudske snage velikog Kareljina.

Uz dominaciju kakvu je imao u rvačkom svetu, naravno, usledila su ogovaranja i optužbe (doduše iza leđa), da je dopingovan. Najsmeliji su bili američki rvači koji nikako nisu mogli da skinu Kareljina sa trona. Pojedini mediji su čak spekulisali da je reč o ruskom eksperimentu, gde su na Kareljinu isprobavali nove metode dopinga. Zbog toga je Aleksandar Kareljin i dobio nadimak "Eksperiment".

Na te optužbe Kareljin je odgovario tako što se nakon svakog takmičenja dobrovoljno prijavljivao na doping kontrole.

Na pitanje novinara zašto ga zovu "Eksperiment", Kareljin je dao legendaran odgovor koji najbolje opisuje njegov odnos prema rvanju: "Ostali ne razumeju, ja treniram svakoga dana onako kako oni nikada nisu trenirali ni dan u svom životu."

Ipak, ni tu se ne vidi sva veličina ruskog rvača. Podvig koji se graniči sa stvarnošću Kareljin je ostvario na Evropskom prvenstvu u Budempešti 1996. godine. U polufinalnom meču Kareljinu je pukao grudni mišić. Saniranje povrede zahtevalo je komplikovanu operaciju, ali je Kareljin ipak, na sopstvenu odgovornost, odlučio da učestvuje u finalu, gde je pobedio.

Koliko je povreda bila ozbiljna najbolje govori činjenica da je ruski rvač morao da bude operisan odmah u Budimpešti. Sve se dešavalo samo tri meseca pre početka Olimpijskih igara u Atlanti. Kareljinu je savetovano da mora da miruje najmanje dva meseca. Gorostasni rvač naravno nije poslušao savet. Čim je izašao iz bolnice nastavio je sa treninzima, samo je zamolio doktore da ne objavljuju podatke o operaciji.

Na Olimpijskim igrama u Atlanti, Kareljin je došao do svog trećeg olimpijskog zlata, rušeći sve pred sobom. Na pet mečeva Kareljin nije izgubio nijedan poen, dok je u finalu savladao Amerikanca Meta Gafarija.

O svom načinu treninga Kareljin je više puta pričao za mnoge sportske časopise, posebno one specijalizovane za borilačke sportove i bodi-bilding. Kako je sam rekao, trenirao je šest puta nedeljno. Jutarnji deo treninga sastojao se od trčanja po šumi koja se nalazi u predgrađu rodnog Novosibirska, najčešće po snegu. Trčao je u oko sat vremena u proseku i prelazio razdaljinu od deset kilometara.

Uveče (ponedeljkom, utorkom, četvrtkom i petkom) trenirao je tehniku i sparingovao sa drugim rvačima. Sreda je bila dan predviđen za odmor, ali kako je rekao, specifičan vid odmora. Tog dana je obično igrao ragbi-košarku (igra se u sali, slično je ragbiju, samo je uz sve guranje potrebno loptu ubaciti u koš). Subota je bila dan rezervisan za igranje fudbala. To je bila standardna rutina, samo se intenzitet pojačavao kako su se približavala velika takmičenja. Naravno, deo rutine je bila i teretana gde je vežbao po posebnom sistemu koji je sastavio njegov trener Viktorij Kuznjecov.

Kada je ishrana u pitanju, Kareljin je rekao da mu je najviše odgovarala tradicionalna ruska kuhinja. Nikada nije imao problema sa težinom, ali se nije ni prežderavao. Ishranu je menjao jedino u periodima kada je postio uoči velikih verskih praznika.

Način treninga, ishrana, izuzetna fizička snaga i mentalna čvrstina bile su recept da se stvori šampion. U pojedinim prilikama znao je da kritikuje svoje protivnike koji su davali sebi rokove na kojem će ga takmičenju skinuti sa trona. Za razliku od njih, Kareljin je imao drugu filozofiju: "Nikada mi nije bio cilj da pobedim, već da dam sve od sebe."

Sa takvom filozofijom je ređao uspehe ali i uterao rivalima strah u kosti. Čak je i sam priznao da pred borbu često vidi strah u očima protivnika.

Kada ga je u jednom intervjuu novinar pitao ko mu je bio najteži protivnik, Kareljin je u šali odgovorio da je to njegov frižider. Ruski rvač je kupio novi frižider koji je sam, obuhvativši ga rukama, peške, stepenik po stepenik, popeo na osmi sprat do svog stana. Zaintrigirao je sve kada je jednom prilikom rekao da on čak i nije najsnažniji čovek u svom mestu, već da je bilo i snažnijih ljudi koji se nikada nisu oprobali u sportu.

Svoju snagu, ali i mudrost demonstrirao je u mnogim intervjuima i gostovanjima na televiziji. Kada je gostovao u emisiji na jednoj ruskoj televiziji, prilikom ulaska voditelj ga je upitao da demonstrira neki rvački zahvat. Kareljin mu je ispružio šaku da ga pozdravi, snažno je stegao i prodrmao. Uz bolnu grimasu voditelja, Kareljin je tada rekao: "Ovo je početni rvački zahvat jer svaka borba u rvanju počinje rukovanjem protivnika."

Nakon nebrojeno rekorda, legendarnih mečeva i totalne dominacije, era Aleksandra Kareljina okončana je na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine. Nakon tri olimpijska zlata osvojena na Igrama u Seulu, Barseloni i Atlanti, ruski rvač je neočekivano izgubio u finalu Olimpijskih igara u Sidneju.

U tom finalu Kareljin je izgubio od Amerikanca Rulona Gardnera, kojeg je pobeđivao nekoliko puta ranije. Gardner je osvojio samo jedan poen i to nakon što su sudije nekoliko minuta većale da li da primene novo pravilo uvedeno nekoliko meseci ranije. Nakon što su odgledali snimak, odlučeno je da Gardneru daju poen, koji je uspeo da sačuva do kraja meča. Kareljinov pogled na proglašenju pobednika mnogi su smatrali najjezivijim momentom u istoriji olimpijskih igara. Ipak, ruski rvač je sportski prihvatio poraz, drugi u karijeri, nakon kojeg je otišao u rvačku penziju.

Treba pomenuti da je godinu dana pre nego što je okončao karijeru Kareljin prihvatio izazov japanskog rvača Akira Maede za profesionalni rvački meč. Ruski rvač je dobio meč koji je kasnije okarakterisan kao MMA borba. Koliku je pažnju izazvao susret dva velika borca govori i činjenica da su svoje novinare imali i najpoznatiji američki mediji poput Njujork tajmsa (New York Times) i Sports ilustrejteda (Sports Illustrated). Mnogi smatraju da je Kareljin imao sve uslove da naprav briljantnu MMA karijeru.

Zanimljivo je da je sve vreme trajanja karijere Kareljin ostao veran Sibiru, tačnije Novosibirsku, gde je proveo čitav život. Nisu ga interesovali glamur Moskve ili Sankt Peterburga, kao ni drugih evropskih ili američkih metropola. Sa porodicom (ženom, žerkom i dva sina) i dalje živi u Novosibirsku.

Nakon sportske karijere Kareljin je počeo političku karijeru, kao deo Putinove Ujedinjene Rusije. I dan danas on je deputat u Državnoj dumi, gde predstavlja region Novosibirska. U međuvremenu postao je i profesor fizičkog vaspitanja i doktor sportskih nauka. U Rusiji, Kareljin je nagrađen ordenom Heroja Ruske Federacije, jednim od najvećih priznanja.

Aleksandar Kareljin je i veliki prijatelj Srbije i naša zemlja je jedno od retkih mesta gde on voli duže da se zadrži. Godinama je Kareljin promoter memorijalnog rvačkog turnira u Srbiji "Ljubomir Ivanović Gedža". O našoj zemlji i srpskom rvanju Kareljin ima samo reči hvale.

Za sve što je učinio za srpsko rvanje, kao i za pomoć srpskim manastirima i srpskom narodu na Kosovu i Metohiji, kao i za ostale zasluge, Kareljin je prošle godine odlikovan Ordenom Svetog Save, najvećim odlikovanjem koje daje Srpska pravoslavna crkva. Orden mu je u ime patrijarha srpskog Irineja uručio vladika sremski Vasilije.

"Zahvalan sam patrijarhu srpskom i narodu Srbije koja ima ulogu iskrenog čuvara pravoslavlja. Neka Bog čuva Srbije i Rusiju. Veza između njih je zaista posebna", rekao je Kareljin nakon dobijanja Ordena.

broj komentara 24 pošalji komentar
(četvrtak, 04. maj 2017, 22:47)
Stoka [neregistrovani]

Covek

Ja sam sportista i samo mogu da kažem da "većeg čoveka " nisam video.

(četvrtak, 17. apr 2014, 01:05)
anonymous [neregistrovani]

6 GODINA!!!

6 godina nije izgubio ni jedan poen!!! Ejjj!!!
Nole izvini, pao si na 2. mjesto mojih najomiljenijih sportista. Svaka cast majstore!

(sreda, 16. apr 2014, 10:42)
Спортиста [neregistrovani]

Похвала

Одличан чланак, свака част уредништву!

(sreda, 16. apr 2014, 08:57)
Marko Kraljevic [neregistrovani]

svako dobro

Bog ti dobra dao, Aleksandre brate!!!

(sreda, 16. apr 2014, 03:51)
Александар Ђорђевић [neregistrovani]

Задивљујуће - Удивително !

На многаја лета , брат наш русскии , Александр Александрович Карелин ! Слава Росии - Слава Сербии !

(sreda, 16. apr 2014, 02:59)
anonymous [neregistrovani]

iznenadjenje

Divan I redak covek I predivana prica....
Ali me cudi da su vam dozvolili da ga napisete pogotovu sto je ovaj redak velikan Rus...
Hvala I nastavite sa lepim pisanjem u ova vunena vremena....

(sreda, 16. apr 2014, 00:11)
anonymous [neregistrovani]

Svaka cast

Svaka cast za tekst, mogu 5 puta da ga procitam i nece da mi dosadi. Svaka cast toj Ljudini neka pozivi 100 i hvala mu na svemu sto radi za nas narod. Jednom recju Čovek

(utorak, 15. apr 2014, 20:36)
anonymous [neregistrovani]

Људина

Живео 100 година велики пријатељу Србије!

(utorak, 15. apr 2014, 19:28)
anonymous [neregistrovani]

Rvanje je No1

Svakako da je Grizli jako mnogo uradio za rvanje grcko-rimskim stilom.
Misilim da trebamo prvo spomenuti coveka sa nasih prostora, Istvana Horvata,koji je osvajao zlata za Jugoslaviju na dve olimpijade, ali nije hteo prihvatiti zlato sa trece olimpijade kad mu je protivnik u finalu bio diskvalifikovan.

(utorak, 15. apr 2014, 19:13)
dusan v [neregistrovani]

komadant

prava elita,nema sta.a jos bolji ljudi.puno srece i uspjeha u zivotu svima,a posebno komadantu balticu.7 bat.