utorak, 05. avg 2008, 15:58 -> 18:48
Atina 2004.
Iznenađujuća odluka Međunarodnog olimpijskog komiteta da 1996, na stogodišnjicu modernog olimpizma, organizaciju najznačajnije planetarne sportske smotre dodeli Atlanti, a ne da je vrati u postojbinu Grčku, ispravljena je osam godina kasnije kada se u Atini od 13. do 29. avgusta rekordan broj zemalja i sportista takmičio u 28 sportova. Državnu zajednicu Srbije i Crne Gore predstavljalo je 87 sportista koji su u 14 disciplina osvojili dve srebrne medalje.
Svečani defile učesnika bio je organizovan prema redosledu grčkog alfabeta, ali je načinjena iznimka u odnosu na praksu da ga otvaraju grčki olimpijci, a zatvaraju domaći takmičari. Defile je počeo samo grčkom zastavom, a sportisti te zemlje predstavili su se poslednji u nizu. Još jedna tradicija je morala da bude modifikovana za atinske Igre. Naime, uobičajeno je da Olimpijski plamen putuje iz Grčke prema zemlji koja je organizator manifestacije, ali je ovog puta baklja nakon ceremonijalnog paljenja u drevnoj Olimpiji obišla svet i vratila se na svoj početak.
Zastavu naše zemlje na otvaranju Olimpijskih igara u Atini nosio je košerkaš Dejan Bodiroga, a dve srebrne medalje za Državnu zajednicu Srbije i Crne Gore osvojili su vaterpolisti i strelac Jasna Šekarić u gađanju vazdušnim pištoljem.
Tokom 15-dnevnog nadmetanja najbolji sportisti planete dali su svoj maksimum sledeći geslo olimpijskog pokreta "brže, više, jače", a prvi među junacima atinskih Igra bio je američki plivač Majkl Felps sa osvojenih osam odličja, od kojih šest najsjajnijih. Zbog Felpsove dominacije na olimpijskom plivalištu neminovno je usledilo poređenje sa slavnim zemljakom Markom Špicom, koji je na Igrama u Minhenu 1972. osvojio sedam zlatnih medalja, uz isto toliko svetskih rekorda.
Marokanski atletičar Hišam el Geruž pobedio je u disciplinama 1.500 i 5.000 metara, što je pre njega uspeo da ostvari samo Finac Pavo Nurmi na Igrama u Parizu 1924, dok su u ekipnoj konkurenciji ostali upamćeni košarkaši SAD, ali ne po uspehu, već po prvom porazu od kada su 1992. omogućeni nastupi profesionalcima iz NBA lige - u polufinalu su izgubili od Argentine.
Nemica Birgit Fišer u Atini je u kajaku čevorosedu osvojila osmu zlatnu medalju na svojim šestim olimpijskim igrama. Tim fantastičnim uspehom ona je postala je prva žena koja je osvojila zlatnu medalju na šest različitih olimpijskih igara i postavila je rekord u razmaku između osvajanja dve zlatne medalje koji je iznosio neverovatne 24 godine (od Moskve 1980), a postala je i prva sportistkinja koja je osvojila dve ili više medalja na pet različitih igara. Njen skor sigurno bi bio impresivniji da je bojkot zemalja varšavskog bloka nije sprečio da učestvuje na Igrama u Los Anđelesu 1984. Fišerova je, ujedno, i najmlađi i najstariji osvajač zlatne olimpijske medalje u kajaku. U bogatoj karijeri nemačka sportistkinja ima još četiri olimpijska srebra, a poslednje je, u trci dvoseda na 500 metara, osvojila u Atini.
U trci na 3.000 metara stipl atletičari iz Kenije u Atini su ostvarili potpuni trijumf i prvi put na olimpijskim igrama u toj disciplini sve tri medalje osvojili su takmičari iz jedne zemlje. Ezekil Kemboi osvojio je zlatno odličje, ispred zemljaka Brimina Kipruta i Pola Koeča.
Američka ženska štafeta, u sastavu Natali Koglin, Karli Piper, Dana Valmer i Katlin Sandeno, u trci na 4x200 metara slobodno oborila je najstariji svetski rekord. Vremenom sedam minuta, 53 sekunde i 42 stotinke nadmašile su rezultat štafete Istočne Nemačke, postavljen 1987. godine.
Najveći broj, od ukupno 301 takmičenja, odvijao se se u "Atinskom olimpijskom sportskom kompeksu" a celokupna organizacija 28. Igara, uz moto "Neka igre traju zauvek", protekla je uz izuzetnu gostoljubivost domaćina koji su za bezbednost svih učesnika izdvojili rekordnih milijardu i po dolara. Najuspešniji su bili takmičari Sjedinjenih Američkih Država sa osvojene 102 medalje (36 zlatnih, 39 srebrnih i 27 bronzanih), ispred Kine sa 63 (32-17-14) i Rusije kojoj je pripalo 92 odličja (27-27-38).
Olimpijske igre u Atini 2004. godine trajale su od 13. do 29. avgusta 2004. i održane su uz učešće 10.625 takmičara iz rekordne 201 zemlje.
Sportovi: vodeni sportovi (plivanje, skokovi u vodu, sinhrono plivanje, vaterpolo) atletika, badminton, bejzbol, biciklizam, boks, veslanje, gimnastika, dizanje tegova, jedrenje, kajak i kanu, konjički sport, košarka, mačevanje, moderni petoboj, odbojka, rvanje, rukomet, softbol, stoni tenise, streličarstvo, streljaštvo, tekvondo, tenis, triatlon, fudbal, hokej na travi i džudo.
Pregled osvojenih medalja:
1. SAD 36-39-27 (zlato, srebro, bronza)
2. Kina 32-17-14
3. Rusija 27-27-38
4. Australija 17-16-16
5. Japan 16-9-12
6. Nemačka 13-16-20
7. Francuska 11-9-13
8. Italija 10-11-11
9. Koreja 9-12-9
10. Velika Britanija 9-9-12
11. Kuba 9-7-11
12. Ukrajina 9-5-9
13. Mađarska 8-6-3
14. Rumunija 8-5-6
15. Grčka 6-6-4
16. Brazil 5-2-3
17. Norveška 5-0-1
18. Holandija 4-9-9
19. Švedska 4-2-1
20. Španija 3-11-5
21.Kanada 3-6-3
22. Turska 3-3-4
23. Poljska 3-2-5
24. Novi Zeland 3-2-0
25. Tajland 3-1-4
26. Belorusija 2-6-7
27. Austrija 2-4-1
28. Etiopija 2-3-2
29. Iran 2-2-2
30. Slovačka 2-2-2
31. Kineski Tajpeh 2-2-1
32. Gruzija 2-2-0
33. Bugarska 2-1-9
34. Jamajka 2-1-2
35. Uzbekistan 2-1-2
36. Maroko 2-1-0
37. Danska 2-0-6
38. Argentina 2-0-4
39. Čile 2-0-1
40. Kazahstan 1-4-3
41. Kenija 1-4-2
42. Češka 1-3-4
43. Južna Afrika 1-3-2
44. Hrvatska 1-2-2
45. Litvanija 1-2-0
46. Egipat 1-1-3
47. Švajcarska 1-1-3
48. Indonezija 1-1-2
49. Zimbabve 1-1-1
50. Azerbejdžan 1-0-4
51. Belgija 1-0-2
52. Bahami 1-0-1
53. Izrael 1-0-1
54. Kamerun 1-0-0
55. Dom. Republika 1-0-0
56. UAE 1-0-0
57. Severna Koreja 0-4-1
58. Letonija 0-4-0
59. Meksiko 0-3-1
60. Portugal 0-2-1
61. Finska 0-2-0
Srbija i Crna Gora 0-2-0
63. Slovenija 0-1-3
64. Estonija 0-1-2
65. Hong Kong 0-1-0
Indija 0-1-0
Paragvaj 0-1-0
68. Kolumbija 0-0-2
Nigerija 0-0-2
Venecuela 0-0-2
71. Eritreja 0-0-1
Mongolija 0-0-1
Sirija 0-0-1
Trinidad i Tobago 0-0-1
Organizatori 28. Olimpijskih igara uložili su ogroman novac u tehničku infrastrukturu takmičenja. Domaćini su za potrebe Igara obezbedili čak 11.000 računara, 600 servera, 2.000 štampača, 23.000 fiksnih telefonskih linija, 9.000 mobilnih telefona, 16.000 televizijskih i video aparata, 17 ogromnih video zidova i više od 6.000 kilometara različitih vrsta kablova.
Takmičenje u Atini, koja je pretrpela znatne promene i ulepšana se borila protiv nesnosnih vrućina, obeležila je i borba protiv dopinga u kojoj je "palo" 23 takmičara, kao i nastojanje da se osujete kompjuterski hakeri u "napadima" na zvanični sajt manifestacije.
Na organizaciju Igara grčka vlada potrošila je oko 8,6 milijardi dolara i takmičenje u Atini ostaće upamćeno kao najskuplje do tada, uz najveći zabeleženi finansijski gubitak koji je, pre svega, uzrokovala činjenica da je većina infrastrukturnih radova bila završena u poslednjem momentu, kao i orgomni troškovi osiguranja - pet puta veći nego u Sidneju 2000.
