nedelja, 03. avg 2008, 08:55 -> 21:56
Los Anđeles 1984.
Nakon 1932. godine, kada je Los Anđeles prvi put u istoriji Olimpijskih igara ugostio najbolje sportiste planete, MOK je ovom gradu u Kaliforniji, još jednom poklonio poverenje i dodelio mu organizaciju 23. OI 1984. Za jugoslovenske sportiste bile su to najuspešnije igre - osvojeno je 18 medalja.
Zbog bojkota OI u Moskvi 1980, SSSR se revanširao Amerikancima, obrazloživši odluku o neučestvovanju "bezbednosnim razlozima". Bojkotu se pridružilo još 18 zemalja Istočnog bloka, odnosno sve države osim Rumunije, održavši tokom jula i avgusta na svojim teritorijama "Igre prijateljstva".
Za 140 jugoslovenskih takmičara koji su nastupili u 16 sportova bile su to, sudeći prema rekordnih 18 medalja, najuspešnije Olimpijske igre koje su okončali kao deveti u generalnom plasmanu.
Sa zlatnim odličjima iz Los Anđelesa vratili su se naši vaterpolisti , rukometaši, rukometašice, rvači Šaban Trstena (slobodno)) i Vlado Lisjak (grčko-rimski), kanuisti Matija Ljubek i Mirko Nišović (kanu 500 m) i bokser Anton Josipović (lakoteška).
Srebrne medalje osvojili su bokser Redžep Redžepovski (muva kategorija), Milan Janić (kajak 1.000 metara), rvač Refik Memišević (grčko-rimski) i Ljubek/Nišović (kanu 1.000 m), dok su "bronze" ukrasile fudbalere, košarkaše, boksere Mirka Puzovića (laka) i Aziza Salihua (superteška), rvače Jožef Terteija (grčko-rimski) i Šabana Seidija (slobodno) i veslače u dubl skulu Milorada Stanulova i Zorana Pančića.
Bojkot 23. Igara nije imao samo lošu stranu odslikanu, između ostalog, i podatkom da od 100 najboljih dizača tegova na svetu u Los Anđelesu nije nastupilo njih 94, već i "korisnu" za pojedine sportiste koji su situaciju "iskoristili" da se domognu olimpijskih titula.
Među "profiterima" bila je Amerikanka Meri Lu Reton koja je postala prva ginmastičarka van Istočne Evrope - osvajač zlata u višeboju.
Trostruki prvak sveta sa prvog svetskog prvenstva, održanog u Helsinkiju godinu dana pre Igra u Los Anđelesu, američki atletičar Karl Luis postao je četvorostruki olimpijski šampion, osvojivši zlatne medalje u trkama na 110, 200, 4x100 metara i skoku u dalj.
Takmičeći se 13 puta u osam dana na stadionu "Koloseum" najuspešniji učesnik 23. Igara, Luis, ponovio je podvig Džesija Ovensa sa iz Berlina 1936. trijumfujući u istim disciplinama, a ostaće zabeležen i podatak da je u finalu trke na 100 metra, koju je istrčao za 9,92 sekunde, ostvario do tada najveću prednost nad drugoplasiranim Britancem Linfordom Kristijem od pet stotinki, ili gotovo dva i po metra.
Luisovi rezultati još su značajniji ako se ima u vidu činjenica da su skandali sa korišćenjem nedozvoljinih sredstava u "kraljici sportova" bili sve česći, a samo u Los Anđelesu na doping testu "palo" je 11 atletičara.
Vitešku stranu sporta demonstrirao je i veslač iz Velike Britanije Stiv Redgrejv osvojivši svoje prvo zlatno olimpijsko odličje upravo u Los Anđelesu, da bi do kraja karijere uspeo još pet puta da dosegne olimpijski tron.
Atletičarka Naval el Mutavakil iz Maroka postala je prva Afrikanka olimpijska šampionka, prva sportistkinja iz islamskih zemalja koja je osvojila olimpijsku medalju i prva Marokanka olimpijska pobednica.
Novost u programu Igara bili su sinhrono plivanje i ritmička gimnasika, posle 1924. tenis je bio demonstracioni sport, a žene su se prvi put takmičile u maratonu i biciklizmu (drumska vožnja). Prve pobednice su Amerikanke Džoan Benoa Samujelson (maraton) i Koni Karpenter- Fini (biciklizam).
Ekonomski stručnjaci koji prate fenomen Olimpijskih igara tvrde da je Los Anđeles 1984. prekretnica u kojoj se ta sportska manifestacija pretvorila u "ozbiljnu i preciznu mašineriju novca" koja je te godine, prvi put posle njenog desetog izdanja, takođe, u LA donela rekordnih 230 miliona dolara profita.
Olimpijske igre su po drugi put u istoriji modernog olimpizma održane u Los Anđelesu od 28. jula do 12. avgusta 1984. godine, uz učešće 6.829 sportista (1.566 žena), koji su se takmičili u 23 sporta.
Sportovi: vodeni sportovi (plivanje, skokovi u vodu, vaterpolo, sinhrono plivanje), atletika, bejzbol, biciklizam, boks, veslanje, gimnastika, dizanje tegova, jedrenje, kajak i kanu, konjički sport, košarka, mačevanje, moderni petoboj, odbojka, rvanje, rukomet, streličarstvo, streljaštvo, tenis, fudbal, hokej, džudo.
Pregled osvojenih medalja:
1. SAD 83 - 61 - 30 (zlato, srebro, bronza)
2. Rumunija 20 - 16 - 17
3. Zapadna Nemačka 17 - 19 - 23
4. Kina 15 - 8 - 9
5. Italija 14 - 6 - 12
6.Kanada 10 - 18 - 16
7. Japan 10 - 8 - 14
8. Novi Zeland 8 - 1 - 2
9. Jugoslavija 7 - 4 - 7
10. Koreja 6 - 6 - 7
11. Velika Britanija 5 - 11 - 21
12. Francuska 5 - 7 - 16
13. Holandija 5 - 2 - 6
14. Australija 4 - 8 - 12
15. Finska 4 - 2 - 6
16. Švedska 2 - 11 - 6
17. Meksiko 2 - 3 - 1
18. Maroko 2 - 0 - 0
19. Brazil 1 - 5 - 2
20. Španija 1 - 2 - 2
21. Belgija 1 - 1 - 2
22. Austrija 1 - 1 - 1
23. Kenija 1 - 0 - 2
24. Portugalija 1 - 0 - 2
25. Pakistan 1 - 0 - 0
26. Švajcarska 0 - 4 - 4
27. Danska 0 - 3 - 3
28. Jamajka 0 - 1 - 2
29. Norveška 0 - 1 - 2
30. Grčka 0 - 1 - 1
31. Nigerija 0 - 1 - 1
32. Portoriko 0 - 1 - 1
33. Kolumbija 0 - 1 - 0
34. Obala Slonovače 0 - 1 - 0
35. Egipat 0 - 1 - 0
36. Irska 0 - 1 - 0
37. Peru 0 - 1 - 0
38. Sirija 0 - 1 - 0
39. Tajland 0 - 1 - 0
40. Turska 0 - 0 - 3
41. Venecuela 0 - 0 - 3
42. Alžir 0 - 0 - 2
43. Kamerun 0 - 0 - 1
44. Kineski Tajpeh 0 - 0 - 1
45. Dom. Republika 0 - 0 - 1
46. Island 0 - 0 - 1
47. Zambija 0 - 0 - 1
Prvi put olimpijske medalje osvojili su takmičari iz Kine, Obale Slonovače, Sirije, Alžira, Dominiikanske Republike i Zambije.
