nedelja, 03. avg 2008, 08:40 -> 21:54
Minhen 1972.
Nakon Berlina 1936. godine, Nemačka je organizovala i 20. Olimpijske igre u Minhenu 1972. Takmičenje koje je održano od 26. avgusta do 11. septembra ostaće upamćeno po tragičnom događaju kada su palestinski teroristi - pripadnici organizacije "Crni septembar" - ubili devetoricu izrealskih sportista i dva trenera. Jugosloveni osvojili pet medalja.
U želji da se tadašnja Zapadna Nemačka međunarodnoj zajednici predstavi kao moderna država puna optimizma, organizatori su za slogan igara, odabrali moto "Srećne igre". Prvi put igre su dobile i službenu maskotu - veselog psa "Valdija", no svi napori ostali su bez rezultata jer se desilo upravo suprotno - bile su to najnesrećnije OI u istoriji olimpijskog pokreta.
Crnim slovima ostaće zabeležen 5. septembar kada su u Olimpijsko selo upali teroristi, ubili dvojicu, a devetoricu izraelskih predstavnika uzeli za taoce. Posle neuspešne akcije spašavanja na minhenskom aredoromu, svi taoci su ubijeni, kao i petorica terorista i jedan nemački policajac. Usledio je 34-časovni prekid Igara i nakon toga takmičenja u Minhenu su nastavljena uz podršku izraelskih zvaničnika, ali bez sportista te zemlje.
Afrička politika, odnosno režim aparthejda, i na 20. OI imala je posledice zbog odluke MOK-a da zabrani nastup sportistima iz Rodezije koji su doputovali u Minhen, ali im je nadmetanje na sportskim borilištima bilo uskraćeno.
Streličarstvo je ponovo uvršteno u olimpijske sportove, džudo je postao stalna disciplina, a rukomet je zauzeo svoje mesto među 195 ostalih disciplina. Na predlog domaćina kao demonstacioni sportovi bili su uvedeni skijanje na vodi i badminton, koji je od 1992. u olimpijskoj porodici sportova.
Na Igrama je prvi put zbog nepristrasnosti uvedena i ceremonija zakletve sudija, a u ime svih delilaca pravde položio ju je predstavnik konjičkog sporta Hajnc Polaj.
Jugoslavija je učestvovala sa 128 takmičara u 15 sportova i osvojila pet medalja (dve zlatne, jednu srebrnu i dve bronzane).
Rukometaši su postali prvi olimpijski pobednici u istoriji tog sporta, a Mate Parlov je u poluteškoj kategoriji osvojio prvo "zlato" za jugoslovenski boks. Srebrnu medalju osvojio je rvač Josip Čorak (grčko-rimski stil), a bronzane bokser Zvonimir Vujin (poluvelter) i rvač Milan Nenadić (grčko-rimski).
Pravi junak "minhenske olimpijske priče" bio je američki plivač Mark Špic sa sedam zlatnih medalja i sedam svetskih rekorda, postavši najuspešniji plivač svih vremena. Na OI u Meksiku, četiri godine ranije, Špicu su pripala dva najsjajnija olimpijska odličja, što znači da ih je u njegovoj neponovljivoj karijeri bilo ukupno devet!
Sovjetsku gimnastičarku Olgu Korbut proslavile su tri zlatne i jedna srebrna medalja, a atletičara Lase Virena iz Finske pobede u trkama na 5.000 i 10.000 metara i to nakon pada tokom takmičenja na dužoj deonici. Viren je uspeh iz Minhena uspeo da ponovi i četiri godine kasnije na Igrama u Montrealu.
Sprinter iz Sovjetskog Saveza Valerij Borzov je iza sebe ostavio favorizovane američke trkače Reja Robinsona i Edija Hejza u disciplinama 100 i 200 metara, australijska plivačica Šejn Gud je osvojila tri zlata i dva srebra, a Vim Ruska iz Holandije je postao prvi džudista koji je osvojio zlato u dve kategorije na istim Igrama.
Senku na dodelu medalja najuspešnijim takmičarima bacili su osvajači zlatnog i srebrnog odličja u trci na 400 metara, američki atletičari Vinsent Metjuz i Vejn Kolet, kojima je zbog neprimerenog ponašanja tokom ceremonije, doživotno zabranjen nastup na olimpijskim igrama.
Među "tragičare" u Minhenu su se upisali i američki košarkaši, doživeli su prvi poraz od 1932. godine i to od sovjetskog tima u meču čiji su kraj obeležile brojne nelogičnosti vezane za merenje vremena. Nezadovoljni, Amerikanci su uložili protest koji nije uvažen, kao ni njihova zvanična žalba, što je rezultiralo da odbiju da prime srebrne medalje i taj komplet odličja danas je izložen u Olimpijskom muzeju u Lozani.
Olimpijske igre u Minhenu održane su 1972. godine uz učešće 7.134 olimpijca (1.059 žena) iz 121 zemlje, koji su se takmičili u 23 sporta.
Sportovi: vodeni sportovi (plivanje, skokovi u vodu, vaterpolo), atletika, badminton, biciklizam, boks, veslanje, gimnastika, dizanje tegova, jedrenje, kajak i kanu, konjički sport, košarka, mačevanje, moderni petoboj, odbojka, rvanje, rukomet, skijanje na vodi, streličarstvo, streljaštvo, fudbal, hokej na travi, džudo.
Pregled osvojenih medalja:
1. SSSR 50 - 27 - 22 (zlato, srebro, bronza)
2. SAD 33 - 31 - 30
3. Istočna Nemačka 20 - 23 - 23
4. Zapadna Nemačka 13 - 11 - 16
5. Japan 13 - 8 - 8
6. Australija 8 - 7 - 2
7. Poljska 7 - 5 - 9
8. Mađarska 6 - 13 - 16
9. Bugarska 6 - 10 - 5
10. Italija 5 - 3 - 1
11. Švedska 4 - 6 - 6
12. Velika Britanija 4 - 5 - 9
13. Rumunija 3 - 6 - 7
14. Kuba 3 - 1 - 4
15. Finska 3 - 1 - 4
16. Holandija 3 - 1 - 1
17. Francuska 2 - 4 - 7
18. Čehoslavačka 2 - 4 - 2
19. Kenija 2 - 3 - 4
20. Jugoslavija 2 - 1 - 2
21. Norveška 2 - 1 - 1
22. Severna Koreja 1 - 1 - 3
23. Novi Zeland 1 - 1 - 1
24. Uganda 1 - 1 - 0
25. Danska 1 - 0 - 0
26. Švajcarska 0 - 3 - 0
27. Kanada 0 - 2 - 3
28. Iran 0 - 2 - 1
29. Belgija 0 - 2 - 0
30. Grčka 0 - 2 - 0
31. Austrija 0 - 1 - 2
32. Kolumbija 0 - 1 - 2
33. Argentina 0 - 1 - 0
34. Koreja 0 - 1 - 0
35. Liban 0 - 1 - 0
36. Meksiko 0 - 1 - 0
37. Mongolija 0 - 1 - 0
38. Pakistan 0 - 1 - 0
39. Tunis 0 - 1 - 0
40. Turska 0 - 1 - 0
41. Brazil 0 - 0 - 2
42. Etiopija 0 - 0 - 2
43. Gana 0 - 0 - 1
44. Indija 0 - 0 - 1
45. Jamajka 0 - 0 - 1
46. Niger 0 - 0 - 1
47. Nigerija 0 - 0 - 1
48. Španija 0 - 0 - 1
Prvi put olimpijske medalje osvojili su takmičari iz Južne Koreje, Kolumbije i Nigera.
