nedelja, 03. avg 2008, 08:35 -> 21:54
Meksiko Siti 1968.
Na 19. OI 1968. godine u Meksiko Sitiju učestvovali su sportisti iz 112 zemalja, a čast da na svečanoj ceremoniji upali olimpijski plamen prvi put imala je žena - meksička atletičarka Norma Enriketa Bazilio de Sotelo. Jugosloveni osvojili osam medalja (3 zlata, 3 srebra, 2 bronze).
Na, do tada nezabeleženoj nadmorskoj visini od 2.277 metara, takmičilo se 5.516 olimpijaca u 20 sportova.
Specifični uslovi omogućili su obaranje velikog broja olimpijskih rekorda, od kojih je najvredniji bio svetski rekord u skoku u dalj američkog atletičara Boba Bimona - 8,90 metara.
Fanstastični Bimonov skok je ostao jedan od najupečatljivijih trenutaka u sportskom 20. veku, a u sećanju tadašnje svetske javnosti ostaće zabeležen i podatak da su sudije mereći njegovu daljinu morale da potraže dodatni metar!
Rekord je bio na snazi sve do Svetskog prvenstva u Tokiju 1991. godine kada je Bimona nadmašio njegov zemljak Majkl Pauel skočivši 8.95 metara, ali je Bimonov skok još važeći olimpijski rekord.
Demonstracioni sportovi koji su se našli na programu na predlog domaćina Igara bili su pelota i tenis, koji je tek 1988. u Seulu stekao status olimpijskog sporta.
U jugoslovenskom olimpijskom timu bilo je 69 takmičara koji su tokom nadmetanja u 11 sportova osvojili osam medalja - tri zlatne, tri srebrne i dve bronzane.
Olimpijski pobednici postali su naši vaterpolisti, gimnastičar Miroslav Cerar u disciplini konj sa hvataljkama i plivačica Đurđa Bjedov u trci na 100 metara prsnim stilom. Sa srebrnim medaljama u Jugoslaviju su se vratili rvač Stevan Horvat (grčko-rimski stil), Bjedov (200 m prsno) i košarkaši, a sa bronzanim, rvač Branislav Simić (grčko-rimski stil) i bokser Zvonko Vujin koji je bio treći u lakoj kategoriji.
Igre u Meksiko Sitiju ostaće u istoriji olimpijskog pokreta zabeležene po više vrhunskih ostvarenja i rekorda. Najviše medalja osvojila je čehoslovačka gimnastičarka Vera Časlavska (četiri zlatne i dve srebrne), a atletska takmičenja, pored Bimona, obeležio je i njegov zemljak Al Erter kome je pošlo za rukom da ostvari četvrtu uzastopnu pobedu u bacanju diska.
Američki sprinteri Džim Hajnes i Li Evans su oborili rekorde na 100, odnosno 400 metara, s vremenima koja su dugo godina ostala nenadmašena. Dik Fozberi je osvojio zlato u skoku u vis, predstavivši novi stil skoka koji je od tada poznat kao "fozberi-flop" tehnika koju su skakači širom sveta odmah prihvatili i danas skaču okrenuti leđima letvici.
Debi Majer iz SAD dominirala je plivalištem 19. Igara sa tri zlatne madalje osvojene na 200, 400 i 800 metara slobodnim stilom, a da se ne pamte samo pobednici dokaz je Džon Stefan Akvari iz Tanzanije koji je maratonsku trku, iako poslednji, ipak završio usprkos iščašenju kolena.
Na Olimpijskim igrama u Meksiko Sitiju prvi put je je uvedena doping kontrola, na kojoj je "pao" i prvi sportista u istoriji olimpizma - Šveđanin Hans Gunar Liljenvol za koga je utvrđeno da je koristio alkohol za vreme takmčenja u modernom petoboju.
Ponašenje protivno idejama i duhu olimpijskog pokreta prikazali su akteri političkog incidenta, američki crni sprinteri Tomi Smit i Džon Karlos - osvajači zlatne i bronzane medalje u trci na 200 metara. Naime, tokom ceremonije dodele medalja podigli su po jednu ruku stisnutih šaka na kojima je bila crna rukavica - simbol otpora crnačke manjine u SAD.
Predstavnici MOK bili su zaprepašćeni njihovim gestom, ali su brzo reagovali i obojici atletičara doživotno zabranili nastup na planetarnoj smotri sporta.
Pored tog incidenata, ostalo je zabeleženo da je devet dana pre početka Igara na trgu "Tri kulture" u Meksiko Sitiju došlo do oružanog sukoba vojske i studenata u kojem je poginulo 260 ljudi, a više stotina ranjeno. Među poginulima bila je i argentinska novinarka Marija Fručeli koja je trabalo da izveštava sa Olimpijskih igra.
Olimpijske igre u Meksiko Sitiju 1968. godine trajale su od 12. do 27. oktobra uz učešće 5.516 takmičara (781 žena) u 20 sportova.
Sportovi: vodeni sportovi (plivanje, skokovi u vodu, vaterpolo), atletika, biciklizam, boks, veslanje, gimnastika, dizanje tegova, jedrenje, kajak i kanu, konjički sport, košarka, mačevanje, moderni petoboj, odbojka, rvanje, streljaštvo, fudbal, hokej na travi. Demonstracioni sportovi: pelota i tenis.
Pregled osvojenih medalja:
1. SAD 45 - 28 - 34 (zlato, srebro, bronza)
2. SSSR 29 - 32 - 30
3. Japan 11 - 7 - 7
4. Mađarska 10 - 10 - 12
5. Istočna Nemačka 9 - 9 - 7
6. Francuska 7 - 3 - 5
7. Čehoslavačka 7 - 2 - 4
8. Zapadna Nemačka 5 - 11 - 10
9. Australija 5 - 7 - 5
10. Velika Britanija 5 - 5 - 3
11. Poljska 5 - 2 - 11
12. Rumunija 4 - 6 - 5
13. Italija 3 - 4 - 9
14. Kenija 3 - 4 - 2
15. Meksiko 3 - 3 - 3
16. Jugoslavija 3 - 3 - 2
17. Holandija 3 - 3 - 1
18. Bugarska 2 - 4 - 3
19. Iran 2 - 1 - 2
20. Švedska 2 - 1 - 1
21. Turska 2 - 0 - 0
22. Danska 1 - 4 - 3
23.Kanada 1 - 3 - 1
24. Finska 1 - 2 - 1
25. Etiopija 1 - 1 - 0
26. Norveška 1 - 1 - 0
27. Novi Zeland 1 - 0 - 2
28. Tunis 1 - 0 - 1
29. Pakistan 1 - 0 - 0
30. Venecuela 1 - 0 - 0
31. Kuba 0 - 4 - 0
32. Austrija 0 - 2 - 2
33. Švajcarska 0 - 1 - 4
34. Mongolija 0 - 1 - 3
35. Brazil 0 - 1 - 2
36. Belgija 0 - 1 - 1
37. Koreja 0 - 1 - 1
38. Uganda 0 - 1 - 1
39. Kamerun 0 - 1 - 0
40. Jamajka 0 - 1 - 0
41. Argentina 0 - 0 - 2
42. Kineski Tajpeh 0 - 0 - 1
43. Grčka 0 - 0 - 1
44. Indija 0 - 0 - 1
Prvi put olimpijske medalje osvojili su takmičari iz Istočne Nemačke, Mongolije, Ugande i Kameruna.
