nedelja, 03. avg 2008, 21:20 -> 22:54
Tokio 1964.
Najznačajnija svetska sportska manifestacija konačno je 1964. godine održana na azijskom kontinentu. Na 18. OI u Tokiju jugoslovenski sportisti osvojili su pet medalja (dve zlatne, dve srebrne, jednu bronzanu).
Tradicionalno poslovni i vredni Japanci uložili su u organizaciju 18. OI ogromno znanje i materijalna sredstva, od kojih je 2,7 milijardi dolara uloženo samo u uređenje Tokija.
Igre u "Zemlji izlazećeg sunca" trebalo je da budu organizovane još 1940, ali je Međunarodni olimpijski komitet (MOK) bio prinuđen da ih zbog nepovoljnog istorijskog momenta, odnosno Drugog japansko-kineskog rata 1937, oduzme Tokiju i dodeli Helsinkiju, koji nije uspeo da ih priredi zbog početka Drugog svetskog rata.
Na 18. Igrama, koje su u program uvrstile odbojku i džudo, Jugoslavija je učestvovala sa 76 sportista u devet sportova i osvojila pet medalja - dve zlatne, jednu srebrnu i dve bronzane.
Za "plave" nastup u Tokiju bio je najuspešniji do tada, s obzirom na to da su po broju trofeja izjednačili rekord sa Igara u Amsterdamu 1928, ali su japanske medalje bile "sjajnije".
Prvo zlatno odličje za jugoslovensko rvanje grčko rimskim stilom osvojio je Branislav Simić, a posle 28. godina, odnosno od medalje Leona Štukelja iz Berlina 1936, Miroslav Cerar doneo je zlato jugoslovenskoj gimnastici i to na konju sa hvataljkama.
Srebro je pripalo vaterpolistima, a bronze Ceraru na vratilu i rvaču grčko-rimskim stilom Branku Martinoviću.
U istoriju igara fantastičnim rezultatima ušla je sovjetska gimnastičarka Larisa Latinjina sa dve zlatne, dve srebrne i dve bronzane medalje i na taj način kolekciju olimijskih trofeja zaokružila na rekordnih 18 - devet zlatnih, pet srebrnih i četiri bronzana. Rekord Latinjine do danas još nije prevaziđen.
Rekordi su se nizali i na plivačkim nadmetanjima uz dominaciju 18-godišnjeg Amerikanca Dona Šolandera sa osvojene, do tada rekordne, četiri zlatne medalje, uz tri svetska i jedan olimpijski rekord.
Mađarskom vaterpolisti Deši Đarmatiju pripalo je peto uzastopno olimpijsko odličje, a u Tokiju su se, osvojivši treće olimpijsko zlato u kontinuitetu, proslavili i australijski plivač Don Frejzer - pobednik u trci na 100 metara slobodnim stilom, kao i sovjetski veslač Vjačeslav Ivanov.
Etiopljanin Abebe Bikila postao je prvi olimpijac koji je u maratonu odbranio titulu i to nakon kratkog oporavka od operacije slepog creva. Interesantno je da je Bikila na svom prvom pobedničkom maratonu u Rimu, četiri godine ranije, trčao bos, a u Tokuju su za njega napravljene posebne patike u kojima je istrčao jedno od najboljih vremena u istoriji olimpijskih trka u najtežoj atletskoj disciplini - 2.12,22 .
Pored sportskih poruka u duhu olimpijskog pokreta, Japan je svetu te 1964. godine sa svečane ceremonije otvaranja Igara poslao i političku, odnosno antiratnu poruku - Olimpijski plamen upalio je Jošinori Sakai rođen 6. avgusta 1945. u Hirošimi, na dan kada je na nju bačena atomska bomba.
Olimpijske igre u Tokiju od 10. do 24. oktobra 1964. okupile su u 19 sportova 5.151 olimpijca (678 žena) iz 93 države.
Sportovi: vodeni sportovi (plivanje, skokovi u vodu, vaterpolo), atletika, biciklizam, boks, veslanje, gimnastika, dizanje tegova, jedrenje, kajak i kanu, konjički sport, košarka, mačevanje, moderni petoboj, odbojka, rvanje, streljaštvo, fudbal, hokej, džudo.
Pregled osvojenih medalja:
1. SAD 36 - 26 - 28 (zlato, srebro, bronza)
2. SSSR 30 - 31 - 35
3. Japan 16 - 5 - 8
4. Ujedinjeni tim Nemačke 10 - 22 - 18
5. Italija 10 - 10 - 7
6. Mađarska 10 - 7 - 5
7. Poljska 7 - 6 - 10
8. Australija 6 - 2 - 10
9. Čehoslavačka 5 - 6 - 3
10. Velika Britanija 4 - 12 - 2
11. Bugarska 3 - 5 - 2
12. Finska 3 - 0 - 2
13. Novi Zeland 3 - 0 - 2
14. Rumunija 2 - 4 - 6
15. Holandija 2 - 4 - 4
16. Turska 2 - 3 - 1
17. Švedska 2 - 2 - 4
18. Danska 2 - 1 - 3
19. Jugoslavija 2 - 1 - 2
20. Belgija 2 - 0 - 1
21. Francuska 1 - 8 - 6
22. Kanada 1 - 2 - 1
23. Švajcarska 1 - 2 - 1
24. Bahami 1 - 0 - 0
25. Etiopija 1 - 0 - 0
26. Indija 1 - 0 - 0
27. Koreja 0 - 2 - 1
28. Trinidad i Tobago 0 - 1 - 2
29. Tunis 0 - 1 - 1
30. Argentina 0 - 1 - 0
31. Kuba 0 - 1 - 0
32. Pakistan 0 - 1 - 0
33. Filipini 0 - 1 - 0
34. Iran 0 - 0 - 2
35. Brazil 0 - 0 - 1
36. Gana 0 - 0 - 1
37. Irska 0 - 0 - 1
38. Kenija 0 - 0 - 1
39. Meksiko 0 - 0 - 1
40. Nigerija 0 - 0 - 1
41. Urugvaj 0 - 0 - 1
Prvi put olimpijske medalje osvojili su takmičari iz Tunisa, Kenije i Nigerije.
