nedelja, 11. jul 2010, 23:20 -> 23:40
Dobra vest
Seriju tekstova, a ovaj je-ako sam dobro izbrojao 33. - počeo sam naslovom "Loša vest". Na sreću, nije bilo otrebe da se taj naslov ponavlja jer je šampionat protekao bez većih problema, za mnoge - pa i za mene - mnogo bolje od očekivanog, i to je, bez sumnje, dobra vest.
Mundial u Južnoj Afrivi neće ući u istoriju kao najbolje organizovan,ali s obzirom da je prvi put održan u Africi i u zemlji koja je do pre dve decenije bila simbol rasne diskriminacije, valja čestita i Južnoj Africi i ljudima iz FIFA koji su ispravno procenili da je ova zemlja sposobna za ovakav ispit i nije čudo što se najavljuje kandidatura za Olimpijadu 2020.
Čestitke, naravno, i reprezentaciji Španije. Njen trijumf je takodje dobra vest za fudbal. Finale nije donelo očekivani spektakl, izostali su golovi, ali ne i uzbudjenja jer su oba tima igrala preoprezn. Nije bez razloga odavno rečeno da "finale ne treba igrati nego dobiti".
Španija je, prema očekivanju, imala kontrolu na sredini terena, ali su prvu veliku šansu šanse imali Holandjani koji su dobro isplanirali igru: pojačana odbrana bez "bunkera" i kontra-napadi na bazi Robenove brzine. Samo je "San Iker" (Kasiljas) u dva navrata spaio Špance, ali su i oni imali dve šanse, prvo Vilje a potom Ramos u akciji koja je bila kopija Pujolovog gola (posle kornera Ćavija) protiv Nemačke.
Ulazak Hesusa Navasa osvežio je napad Španaca, nekoliko njegovih prodora desnom stranom donelo je nekoliko izglednih situacija, ali Španace, generalno, na ovom prvenstvu košta da daju gol. U prvom nastavku su imali jednu idealnu i dve lepe šanse, potpuno su preuzeli kontrolu i gol je visio u vazduhu. I stigao je tri minuta pre kraja.U činjewnici da ga je dao Andres Iniesta bilo je više od pravde i više od divnog gesta jer ispod dresa nosio majicu sa porukom za Harkea, tragično preminulog fudbalera Espanjola.
Šesi put u istoriji finala igrano je dodatnih pola sata. U tri prva slučaja pobednik je odlučen u tih dodatnih pola sata: 1934. Italija-Čehoslovačka 2-1 (1-1), 1966. Engleska-Nemačka 4-2 (2-2), 1978.
Argentina-Holandija 3-1 (1-1). U dva poslednja slučaja,
1994. Brazil Italija i 2006 Italija-Francuska odlučivali su penali.
Dok ovo pišem u kvartu Barselone u kome živim trešti od petardi, samo 24 sata posle manifestacija koje su imale dobru dozu separatizma sa 1,1 milion učesnika, slavila se pobeda Španije koja je ujedinila titule prvaka Evrope i sveta u košarci i fudbalu !
Zasluženo vreme slavlja španskog fudbala i španskog sporta.
Na kraju, želim da zahvalim RTS za priliku da tokom svetskog prvenstva iznosim svoja zapažanja, razmišljanja i sećanja. Takodje želim da se zahvalim svim čitaocima koji su slali svoje komentare, bilo da su se slagali sa mojim konstatacijama bilo da su ih osporavali. Za mene je to bila vrlo korisna razmena mišljenja.Takodje, zahvaljujem onim čitaocima koji me u nekoliko navrata ispravili kada sam, zbog brzine ili nedovoljne pažnje, pravio neke greške.
Pozdrav svima do neke nove prilike za druženje.
