utorak, 06. jul 2010, 23:02 -> 23:08
Šuteri
Prema očekivanju, prvi finalist 19. prvenstva sveta je Holandija. Šestom pobedom “narandžasti” su stigli do trećeg finala i ostaje da se vidi da li će ova generacija uspeti ono što 1974. i 1978. nisu timovi iz zlatnog doba holandskog fudbala. U Nemačkoj 1974. “lale” su predvodili Krojf, Neskens, Jansen, Krol, Han, Rep, Van Hanegem, Resenbrink, Surbie, Vili van der Kerkof….
Četiri godine kasnije u Argentini, gotovo isti tim samo bez Krojfa, takodje je poražen u finalu. Oba puta Argentinci su izgubili od domaćina, prvo od Nemačke (1-2), potom od Argentine, u produžetku (1-3). Sada, u potrazi za trećom srećom, na putu ka prvoj tituli neće biti domaćina. Holandija je kasnije, 1988, postala prvak Evrope sa generacijom koju su predvodili Van Basten, Gulit i Rajkard ali svetsko prvenstvo je svetsko prvenstvo...
Pažnju su mi privukla dva prva gola na utakmici, odnosno majstorski šutevi Van Bronhorsta i Forlana. Jeste da su oba golmana pomalo kumovala efektnim pogocima, ali šutevi su bili izvanredni.
Čini mi se, generalno, da današnji fudbal nema "bombardere" starog kova, šutera kojima nije bio problema da raspale, i pogodine, i sa 40 metara. U nekadašnjoj jugoslovenskoj Prvoj ligi gotovo svaki tim imao je specijalistu za šut iz daljine. Zvezdin tobdžija Bora Kostić deo je naše fudbalske legende, njegov saigrač Dušan Maravić nije pucao mnogo slabije, u Veležu je za golmane strah i trepet bio Kemal Šestić, Josip Pirmajer u Partizanu, u niškom Radničkom Mile Janković, u Vojvodini Petar Nikezić, u Željezničaru Josip Bukal...
Nekog ću, ovako na brzinu, sigurno zaboraviti ali za ovu priču i ova imena su dovoljna. Takvih šutera u našem fudbalu odavno nema, poslednji veliki majstor, i po snazi i po tehnici izvodjenja udaraca, bio je Siniša Mihajlović.
Velikih šutera nema ni u svetskom fudbalu. Roberto Karlos je već penzioner i zaista je danas malo igrača koji mogu da postignu golove na na način na koji su to u meču Urugvaj-Holandija uradili veterani Van Bronhorsti Forlan, jedan ima 35 a drugi 31 godinu. Nekada su u Evropi strah i trepet za golmane bili Puškaš, Slovak Adamec, Englez Piter Lorimer, sjajan šut imao je Norvežan Rise, ali u današnjim zgusnutim odbranama gotovo i da nema prostora za otvorene šuteve.
I slobodni udarci odavno nisu za "bombardere" već za specijaliste koji šutiraju sa mnogo felša. Fudbal se menja, ali u svakom sistema dobar šuter uvek je dobrodošao. Merenja su pokazala da brzina lopte , posle udarca nogom, može da dostigne brzinu i od preko 150 kilometara na sat.
Baš juče je iz SAD stigla vest da se i američa svemirska agencija NASA bavila ispitivanjem aerobičnih osobina "džabulanija", lopte na koju su se u Južnoj Africi mnogi žalili, i zaključila da "posle brzine od 72 km. na sat njen put postaje nepredvidiv".
Bilo kako bilo, meni pomalo nedostajuj nekadašnji veliki šuteri.
