ponedeljak, 05. jul 2010, 16:24 -> 16:53
Urugvaj
Lično, ne verujem da će Urugvaj pobediti Holandiju i stići u polufinale. Prvo, Holandija je bolji tim, igra bolje, ima više kvalitetnih igrača. Drugo, Urugvaj neće biti kompletan, nedostajaće mu „golman“ Luis Suarez koji se dvostruko proslavio, kao strelac i kao čovek koji je „božjom rukom“ na gol-crti sprečio Ganu da u 120. minutu postane prva afrička zemlja u polufinalu jednog mundijala.
Dakle, razbijen je tandem Forlan-Suarez koji je dao sve golove za Urugvaj u Južnoj Africi, Forlan će biti usamljeniji u napadu nego dosad, bez obzira što će selektor Oskar Tabarez uvesti u tim još jednog napadača, možda Sebastiana Abrea kome je nadimak „Loko" (lud) i koji je onako hladnokrvo, „a la Panenka" (Čeh koji je 1976. u Beogradu u finalu EP dao na isti način odlučujući gol Nemcima u seriji penala) postigao pobedonosni gol.
Uprkos mom pesimizmu, koji navijači Urugvaja sigurno ne dele, osećam potrebu da danas nešto napišem o ovoj geografski (176.215 km2) i po broju stanovnika (3,4 miliona) maloj ali po fudbalskoj istoriji i tradiciji i te kako velikoj zemlji. Istina je da 4 najveće titule , dve olimpijske i dve prvaka sveta, datiraju od pre mnogo godina, ali Urugvaj je, preko igrača koje je stvarao i izvozio, i te kako bio prisutan u vrhu svetskog fudbala.
Urugvajci su 1924. u Parizu i 1928. u Amsterdamu postali olimpijski šampioni što se u ono vreme izjednačavalo sa titulom svetskog prvaka. Kada je FIFA , na Kongresu u Barseloni u maju 1929, definitivno odlučila da se organizuje prvo svetsko prvenstvo, Urugvaj se ponudio za domaćina navodeći dva jaka razloga: svoje olimpijske titule i činjenicu da se 1930. navršavalo 100 godina nezavisnosti zemlje.
Urugvajci su ponudili svim učesnicima plaćene troškove puta i boravka za 20 ljudi, ali su iz Evrope - i to posle mnogo napora Žila Rimea, predsednika FIFA, i njegovih saradnika (recimo, potpredsednik FIFA, Madjar Mor Fišer boravio je u februaru 1930. u Beogradu i vrbovao naše funkcuionere za odlazak u Montevideo)-otišle samo 4 reprezentacije: Francuska, Rumunija, Belgija i Jugoslavija, sastavljena samo od srpskih igrača iz BSK-a,Jugoslavije i Sokola jer su hrvatski klubovi bojkotovali selekciju zbog preseljenja sedišta Saveza iz Zagreba u Beograd...
Urugvaj je za tu priliku izgradio stadion „Sentenario" na kome reprezentacija i danas igra i na kome je muzej posvećen prvom svetskom šampionatu. Zanimljivo je da je završen u poslednji čas, zvanično je otvoren utakmicom Urugvaj-Peru (3-1) 18.jula 1930, punih pet dana po početku prvenstva sveta ! Kažu da je beton još uvek bio toliko vlažan da su posetioci metalnim predmetima, za uspomenu, upisivali svoja imena.
U deceniji od 1920. do 1930. Urugvaj je imao nekoliko istinskih fudbalskih zvezda, od legendarnog Andradea preko golgetera Skaronea do kapitena Nasacija i napadača Kastra koji je bio poznat po tome što je bio invalid, nije imao jednu ruku od lakta, ali je „patrljak" znao da zabije u stomak protivnika...Jeste da je u polufinalu protiv Jugoslavije te 1930. brazilski sudija Rego bio katastrofalno pristrasan u korist Urugvaja, rezultat 6-1 nikako nije bio realna slika dogadjaja na terenu, ali i u regularnim uslovima teško da bi naši slavni „Urugvajci", o čijem ćemo podvigu i besmrtnoj avanturi od jeseni gledati tv-seriju, dobili meč.
Urugvaj je ponovo bio prvak sveta 1950. u Rio de Žaneiru kada je Kidjija pobedonosnim golom šokirao oko 200.000 Brazilaca na stadionu „Marakana" i milione uz radio prijemnike. Posle su došli asovi poput Huana Skiafina, Viktora Esparaga, Enca Frančeskolija, Rubena Sose, Daniela Fonseke, Alvara Rekobe, Marsela Zalajete, sve do Diega Forlana i Luisa Suareza. Ni manje nacije ni većeg izvoznika fudbalskih majstora. Zanimljivo je da je najviše utakmica na svetskim prvenstvima za Urugvaj odigrao jedan golman, Ladislao Mazurkijevič.
Branio je na 13. utakmica od 1966. do 1974. U Meksiku 1970, u poslednjem polufinalu koje je Urugvaj igrao pre ovoga, Brazil se revanširao za 1950. pobedivši sa 3-1 a Pele i Mazurkijevič bili su protagonisti jedne od najbriljatnijih akcija u istoriji mundijala. Ne znam da li taj snimak postoji na „YuTjubu", ali vredi ga potražiti.To je ona akcija u kojoj je Pele fintom tela na 16 metera izbacio iz igre Mazurkijeviča, obišao ga sa neprirodne strane, zatim stigao loptu i iz nemogućeg ugla poslao je ka praznom golu ali je promašio za milimetar...Kasnije mu je ipak dao jedan gol.
Ako , kojim slučajem, Urugvaj ipak 11. jula ovde 2010. bude u finalu 19. svetskog prvenstva, biće u tome više od simbolike jer je ova prelepa fudbalska istorija koja svake četvrte godine parališe svet počela u ovoj maloj/velikoj zemlji 13.jula 1930.
Da li ste znali?
- U prvoj utakmicu u istoriji svetskih prvenstva, Francuska-Meksiko (4-1), igranoj 13.jula 1930, Francuska je od 26 minuta igrala sa 10 igrača jer se povredio golman Tepo. Na gol je stao half Augustin Šantrel.
- Prvi dvsotruki strelci bili su Francuz Andre Mašino koji je Meksiku dao dva gola i Amerikanac Bert Mekgi koji je u pobedi svog tima nad Belgijom (3-0) takodje bio dvostruki strelac.Mekgi je svoj drugi gol dao u 45.minutu a Mašino u 87. tako da primat za prvi „doblete" pripada Amerikancu
- Peru je 1930. izvršio prvu zamenu igrača iako to pravilima nije bilo dozvoljeno! Povredjenog Luisa Alonsa Fereiru zamenio je Nue Lizardo a da to niko od sudija i zvaničnika nije primetio !
- Rumun Štajner bio je prvi ozbiljno povredjeni igrač, njemu je u meču sa Peruom slomljena noga.
- Strelac prvog auto-gola bio je Meksikanac Rosas u meču Čile-Meksiko (3-0).
