utorak, 22. sep 2009, 12:51 -> 16:50
Atletiko Madrid
Nakon jedanaest godina posta, Atletiko Madrid se prošle sezone vratio među najbolje klubove Evrope. Liga šampiona ni ove godine neće proći bez Madriđana, a tim predvođen Forlanom, Aguerom i Simaom pokušaće da napravi korak dalje u odnosu na prošlosezonsku eliminaciju u osmini finala.
Jedan od najuspešnijih španskih klubova, Atletiko Madrid, posle više godina prosečnih rezultata uspeo je da se vrati u vrh španskog fudbala i da dve godine za redom izbori učešće u Ligi šampiona.
Atletiko je do grupne faze najjačeg evropskog takmičenja došao kroz kvalifikacije, pobedivši bez problema grčki Panatenaikosom.
Ambicije Madriđana svakako prevazilaze takmičenje po grupama, pa je uprava učinila sve da odoli bogatim ponudama za svoje ubitačne napadače Aguera i Forlana.
Uz njih dvojicu, Simao i Maksi Rodrigez činiće napad Atletika veoma jakim, a navijači očekuju da će veliko prošlogodišnje pojačanje Antonio Rejes, konačno proraditi.
Istorija
Club Atletico de Madrid jedan je od najuspešnijih španskih klubova, sa osvojenih devet nacionalnih prvenstava i devet Kupova kralja, trofejom Kupa pobednika kupova i jednim Interkontinentalnim kupom.
Domaće utakmice igra na stadionu Vinsente Kalderon, kapaciteta oko 55.000 mesta, koji je dobio ime po legendarnom predsedniku kluba.
Klub su 1903. godine osnovali baskijski studenti u Madridu, kao ispostavu Atletik Bilbaa, a prvi predsednik bio je Enrike Aljende.
Godine 1921. madridski Atletik se sasvim odvojio od Atletika iz Bilbaa, a 1923. godine klub je otvorio prvi stadion, Metropolitano, odigravši utakmicu protiv Real Sosiedada.
Tokom ranih dvadesetih, klub tri puta osvaja šampionat centralne Španije, a dva puta dolazi do završnice nacionalnog kupa, međutim oba puta biva poražen. Dobri rezultati preporučili su Atletik da zaigra u španskoj Primeri, u uvodnoj sezoni, 1928. godine.
Ipak, tridesete nisu bile naročito uspešne, a klub se nalazio na klackalici između prve i druge lige. Španski građanski rat odložio je povratak Atletika u elitno društvo do 1939. godine, kada je nastavljeno takmičenje u Primeri.
Prve titule
Zbog teške ekonomske krize, kao i činjenice da je tim izgubio osam igrača u građanskom ratu, Atletik se 1939. godine spaja sa klubom Aviasion Nasional, ekipom vazduhoplovnih snaga španske vojske. Nakon fuzije, klub dobija ime Athletic Aviación de Madrid i dobija šansu da u Primeri zameni Ovijedo, čije je stadion sravnjen za vreme rata.
Zanimljivo je da baš te godine klub predvođen legendarnim trenerom Rikardom Zamorom, ostvaruje prvi veliki uspeh i osvaja titulu prvaka države. Taj rezultat Atletik ponavlja i naredne takmičarske godine, 1940/41.
Klub 1941. godine menja ime iz Atletik u Atletiko jer je tadašnji prvi čovek države Francisko Franko zabranio upotrebu stranih imena. Današnje ime, Atletiko de Madrid, klub nosi od 1947. godine.
Deset godina nakon prve, Atletiko ponovo uspeva da veže dve titule, u sezonama 1949/50 i 1950/51. Međutim, u godinama koje dolaze, klub ne uspeva da se izbori sa gradskim rivalom Realom i sa Barselonom.
Šezdesete i sedamdesete, mogu se označiti kao zlatne godine za klub iz Madrida, a one započinju osvajanjem Kupa pobednika kupova, trijumfom 1962. godine u finalu nad Fiorentinom.
Ipak, i pored fantastične igre klub uspeva da bude samo drugi tim u gradu i državi jer ima tu nesreću da istovremeno kreće i najslavnije razdoblje u istoriji madridskog Reala.
Između 1961. i 1980. godine, Real uspeva da čak 14 puta osvoji prvenstvo Španije, a tokom tog perioda jedino Atletiko pruža ozbiljan otpor gradskom rivalu i osvaja titule šampiona 1966, 1970, 1973 i 1977. godine. Klub osvaja i tri nacionalna kupa, a za ovakve reultate u velikoj meri je zasužan legendarni predsednik Atletika Vinsente Kalderon.
Kalderonova era
Visente Kalderon na čelo kluba dolazi 1964. godine, a ostaće zapamćen kao najuspešniji predsednik Atletika.
Za 21 godinu sa njim na čelu, klub osvaja devet titula: četiri lige, četiri kupa i jedan Interkontinentalni kup 1975. godine, koji osvaja na nesvakidašni način, kao vicešampion Evrope.
Naime, tadašnji osvajač Kupa šampiona minhenski Bajern, odbio je da odigra utakmicu protiv južnoameričkog predstavnika, argentinskog šampiona Independientea, pa je, kao poražena u evropskom finalu, uskočila ekipa iz Madrida i osvojila Interkontinentalni kup.
Igrači koji su obeležili početak zlatne ere bili su Adelardo, Luis Aragones, Havier Irureta i Hoze Gerata. Sedamdesetih godina, nakon ukidanja zabrane dovođenja stranih igrača, tim je začinjen Argentincima - Rubenom Ajalom, Panaderom Diazom i Ramonom Erediom.
Hesus Hil i Radomir Antić
Kontroverzni političar i biznismen Hesus Hil postaje predsednik kluba 1987. godine. Klub je u tom trenutku očajnički tražio uspeh nakon deset godina bez titule prvaka.
Hil nije žalio novac za skupa pojačanja, međutim to nije donelo rezultate, a cenu neuspeha platili su brojni treneri sa kojima nemilosrdni Hesus nije imao mnogo strpljenja.
Sve dok na klupu nije seo Radomir Antić. Srpski trener formirao je sjajan kolektiv koji je činila mešavina domaćih igrača i internacionalaca, predvođena Kaminerom, Penevim, Simeoneom, Pantićem, Lopezom i Kikom. Tim osvaja duplu krunu 1996. godine, što je izazvalo opšte oduševljenje kod navijača i konačno zadovoljilo Hila. Doduše, samo zakratko.
Inače, Milinko Pantić jedan je od retkih sportista koji može da se pohvali bistom podignutom u njegovu čast. Nekadašnji fudbaler Partizana, uz trenera Radomira Antića, najzaslužniji je za osvajanje duple krune, pa je Hezus Hil odlučio da mu se na ovaj način oduži za sve što je uradio za crveno-bele.
Pošto u narednim sezonama uprkos skupim pojačanjima, poput Vijerija i Žuninja, nije bilo uspeha, Antić, koji je izdržao rekordne tri sezone na klupi Madriđana, smenjen je.
Novi trener Arigo Saki nije se dugo zadržao, na klupu se na kratko vratio Antić, ali ga je vrlo brzo zamenio Klaudio Ranijeri. Međutim, bilo je vidljivo da problem nije bio na klupi Atletika jer ni jedan od trenera iz prve klase nije mogao da spreči ispadanje kluba u drugu ligu 2000. godine.
Ispadanju u niži rang prethodila je suspenzija predsednika Hila i uprave, osumnjičenih za utaju poreza. Atletiko se u najjače društvo vratio dve godine kasnije, a tek prethodne dve sezone tim uspeva da se vrati u sam vrh i dve godine za redom izbori plasman u Ligu šampiona.
