Brazil za (sa)žaljenje

Specijalno za RTS, Vladimir Stanković

Poslednja stvar koju sam mogao pomisliti jeste da ću jednog dana osetiti sažaljenje prema brazilskom fudbalu! Završnica tekućeg Mundijala izazvala je taj čudan osećaj jer saželjevati Brazilce zbog fudbala je kao da neko žali Škote što prave loš viski, Kanađane što su zaboravili da igraju hokej, Švajcarce zbog neukusnog sira ili čokolade ili što Srbi ne prave rakiju kao nekad...

Taj osećaj saželjenja koji, verujem, nisam osetio samo ja, to je najteži poraz Brazila. Gubili su na mundijalima i ranije, ali nikada nisu bili tako nemoćni, apatični, bezidejni, bez asova koji su ih oduvek krasili. U vreme mog dečaštva, do kraje pedesetih, pojam za lep fudbal bili su Mađari, od 1958. i trijumfa u Švedskoj primat su preuzeli Brazilci i kada ste nekome hteli da date kompliment rekli biste - "Igraju kao Brazilci".

Sada smo stigli do negacije, do apsurda da poslednje dve utakmice Brazila mogu komotno da se pokazuju početnicima u fudbalskim školama na časovima na kojima bi tema bila "Kako ne treba igrati".

Neverovatno je da igrač iskustva Davida Lopeza u onakvom položaju tela, kada je po zakonu fizike jasno da loptu ne može da se izbaci iz 16 metera, umesto da je svesno šalje u korner nesvesno namešta volej Blindu. Faul Tijaga Silve nad Robenom (bez obzira na to što je začet van 16 metara) školski je primer kako takav prekršaj ne treba praviti. Na sredini terena nije bilo ni "pola ideje", a bez nje nema ni napada.

Zašto je Brazil tako nisko pao? Ovo što sledi je samo subjektivno viđenje situacije, bez pretenzija da sam u svemu u pravu:

STIL: Brazil odavno ne liči na sebe, od devize "Žogo bonito" (Lepa igra) po kojoj je bio prepoznatljiv i na kojoj mu je zavideo ceo fudbalski svet nije ostalo ništa. Taj stil je kritikovan posle Mundijala u Španiji 1982. kada su Ziko, Sokrates, Falkao, Eder, Toninjo Serezo, Dirseu, Roberto Dinamita i drugi "umrli u lepoti" i nisu stigli ni do polufinala.

Kada je Brazil sa Pareirom na klupi 1994. osvojio titulu prvaka sveta igrom koja je bila više pragmatična (ali i sa asovima kakvi su bili Romario ili Bebeto) nego lepa, bilo je definitivno gotovo sa lepršavim stilom, mada su neki kasniji majstori individualnim talentom povremeno podsećali na izvorni brazilski fudbal.

TRENERI: Za stil su krivi treneri. Nedavno sam u Brazilu od jednog brazilskog kolege čuo da danas brazilska deca više uče kako da spreče gol nego kako da ga daju. Ko su danas najpoznatiji brazilski treneri? Skolari i Pareira su prošlost, bili su selektori na četiri od šest poslednjih mundijala. Koji brazilski treneri rade u inostranstvu, u velikim klubovima?

Luksemburgo je prošao kroz Real Madrid a da nije ostavio bilo kakav trag... Argentinci, Kolumbijci i Nemci su u Brazilu imali po nekoliko selektora na klupama različitih selekcija, čak je i Bosna imala dvojicu, a Brazilci samo Skolarija, koga je očito pregazilo vreme.

Kombinacija menjanja stila i nedostatak većeg broja vrhunskih trenera dovela je do hiperprodukcije osrednjosti na račun superstarova. Posle svega viđenog, ne mogu da razumem da u ovakvom Brazilu nema mesta za Ronaldinja, Kaku ili Robinja. Ne za svu trojicu istovremeno, ali bar za jednog od njih.

To kaže i Amarildo, zvezda Mundijala u Čileu 1962. Tada se Brazilcima desilo isto što i sada - povredio se Pele, kao sada Nejmar. Ali, imali su asove na klupi, Amarildo je bio jedan od njih. Uskočio je i zablistao, uz Garinču bio je najzaslužniji za odbranjenu titulu.

PREPOTENCIJA. Brazilci su, bar do ovog šampionata, bili zaljubljeni u sebe i svoj fudbal i nikada nisu ni pomislili da bi, možda, neki inostrani selektor mogao da vrati ono, ili bar deo, što se poslednjih godina, i decenija, izgubilo. "Nemamo šta da učimo od drugih. Uvek smo bili najbolji jer smo imali najbolje trenere na svetu", tvrdio je Hose Marija Marin, predsednik Brazilske fudbalske konfederacije, kada se 2012. pričalo da bi Pep Gvardiola mogao na klupu Brazila.

LIGA: Prema statistici Međunarodnog udruženja za statistiku i istoriju sporta (IFFHS), brazilska liga je druga u svetu po kvalitetu, ali činjenice govore suprotno. Sa prosekom od 12.504 gledalaca po meču, Brazil zauzima 18. mesto. U Španiji je prosečna poseta 28.616, a veći prosek imaju lige u Ukrajini, Japanu, Australiji, SAD, Rusiji... Stadioni su popunjeni jedva sa 34 odsto kapaciteta. Poslednjih godina neke zvezde već pri kraju karijere, vraćaju se u Brazil, ali mnogo više igrača odlazi.

Brazil je i dalje najveći izvoznik fudbalera (mada mu se Argentina sasvim približila sa blizu 2.000 dozvola za odlazak u prošloj godini), a razni menadžeri vrebaju talente i pune glavu dečacima i njihovim roditeljima bajkama o sjajnim karijerama u inostranstvu. Ako se još dodaju česti incidenti na stadionima eto razloga za malu posetu i odsustvo dece na tribinama jer roditelji ne žele ništa da rizikuju. U tekućem šampionatu Brazila, prekinutom zbog Mundijala, prosek golova bio je samo 2,14 po utakmici, najgori u poslednjih 20 godina.

Holanđanima svaka čast za visok sportski moral, za pronađenu motivaciju u utakmici koju niko ne želi, ali koja, po meni, ipak ima smisla jer u svim sportovima postoji "treće mesto", a u kolektivnim do njega se stiže u meču poraženih polufinalista. Holanđani odlaze kući kao treći i neporaženi (pet pobeda i dva remija), ali nisu prvi kojima je to pošlo za rukom.

Isto je uradio baš Brazil 1978. kada je u prvoj fazi imao pobedu i dva remija, a u drugoj dve pobede i remi, ali je ostao drugi jer je Argentina napunila Peru sa 6-0 u jednoj sumnjivoj utakmici i ušla u finale dok je Brazil igrao za treće meste i osvojio ga pobedivši Italiju sa 2-1.

Ti mečevi za treće mesto gotovo nikada nisu razočarali i obično su obilovali golovima. Najviše ih je bilo 1958. kada je Francuska pobedila Nemačku sa 6-3. Brazil je 1938. pobedio Švedsku sa 4-2, isto kao Francuska Belgiju 1986, nekoliko puta bilo je 3-2. Utakmice za treće mesto nisu igrane samo 1930. (poraženi polufinalisti bili su Jugoslavija i SAD) i 1950. (završnica je bila mini-liga sa četiri selekcije).

Nisam zaboravio da se danas igra finale, ali šta reći? Da je Nemačka favorit? Okej, jeste, ali sklon sam da poverujem Sesaru Luisu Menotiju koji je juče u autorskom tekstu za madridski As napisao da će "Argentina biti veoma težak rival Nemačkoj" uz napomenu da "Sabelja tokom šampionata našao balans u igru" i da je "De Mikelis rešio probleme u odbrani". Iskusni trener misli da "način igre Nemaca omogućava Mesiju da nađe prostor".

Videćemo koliko je bio dobar prognozer.

broj komentara 7 pošalji komentar
(nedelja, 13. jul 2014, 19:37) - anonymous [neregistrovani]

odg ponizenje

Sve ostale drzve koje su ispale nije njima kraj. Bice njima opet here we come again! Svaka njima Cast!

(nedelja, 13. jul 2014, 17:54) - anonymous [neregistrovani]

Brazil

Ja njih ne zalim nimalo,od kad su pobedili titulu 2002 nema ih skoro nigde,a sad nek budu srecni sto su uspeli da cape cetvrto mesto. Sad nek na lep nacin isprate Skolarija i glave gore,nek se nauce nesto od ovoga. Sto se tice Holland-Lale,oni su zasluzili mnogo vise ,a to je velike finale posto su oni na ovom SP turniru mnogo bolji i od Argentine. A velika titula pripada nemcima koji igraju najbolji fudbal na ovom turniru!

(nedelja, 13. jul 2014, 15:31) - Nebojsa CH [neregistrovani]

re. ponizenje

Vrlo dobar komentar Nado, trebalo bi da se puno komentatora - kriticara ugleda na vas.Vaseg sam misljenja i tu nema sta vise da se doda, pozdrav

(nedelja, 13. jul 2014, 15:22) - anonymous [neregistrovani]

Brazil

Uvek sam navijao za Brazil od stranih ekipa ali vise ne iako nisam iznenadjen mnogo jer sam se pre SP zapitao kako Brazil misli da osvoji titulu sa ovakvim timom. Bio sam u pravu ali sada se pitam posle svega kako su uopste dospeli do polufinala? Oni uopste nemaju igru. Igra je staromodna kako ne igraju ni timovi drugih liga a podseca po stilu na igru naseg tima za koju znamo kakva je. Petostruki prvak sveta je u dva meca primio 10 golova na svom terenu?? Katastrofa koju sebi ne bi dozvolila ni jedna Jamajka recimo.

(nedelja, 13. jul 2014, 12:30) - Nikola [neregistrovani]

sazaljenje

Potpuno se slazem da je Brazil izgubio primat najatraktivnije fudbalske nacije. Posle ovog Mundjala morace mnogo da se zapitaju sta se to desava sa igrom koja ih je krasila od postojanja. Mozda su zaista treneri u pitanju! Sve u svemu nema vise igre koja je bila prepoznatljiva, puna lepote, driblinga, tacnih dodavanja. Ovo sada je nesto drugo i nije ni cudo sto su poslednje dve utakmice zavrseno sa gol razlikom 10:1 na stetu Brazila.

(nedelja, 13. jul 2014, 11:15) - DUCI [neregistrovani]

svakom svoje

Tako je svako doziveo neki debakl. U svakom sportu se to dogadja. Mi smo godinama bili u svetskom vrhu kosarke a sada smo na putu da se vratimo, samo takvi putevi su trnoviti. Englezi su takodje mislili da su najbolji na svetu jer je fudbal "njihova igra" a prvi put kada su ucestvovali 1950 doziveli su debakl sa 2 poraza. Brazilci su na zalost "dobili svoje" zbog prepotencije i verovanja da su najbolji. Najverovatnije im je "pomracen" vid sa onom pobedom nad svetskim prvakom Spanijom 3:0 na kupu KOnfederacije. Mislili su, da posto su pobedili prvake Spance i to jos sa 3:0, da im niko nije ravan. Euforicno su ocekivali jos i da ce domaci teren uciniti cudo, no cudo se nije desilo. Nemaju igru i to je to.

(nedelja, 13. jul 2014, 10:55) - nada [neregistrovani]

ponizenje

potpuno realan tekst,zaista je RTS prenos ovog prvenstva ucinio zabavnim interesantnim,sa kvalitetnim novinarima.Samo bih dodala da je najvecu kritiku ovog prvenstva zasluzio Skolari.Prvo odabir igraca,drugo taktika i trece sto prosto posle prve utakmice nije uocio sve slabosti tima.Vilijam i Oskar nisu standardni ni u Celsiju,jer nisu konstantni.Ovo sto je Brazil pokazao svetu je rasulo sistema,nemoc,neznanje,prepotencija ....samo mi je zao publike i naroda koji su u suzama napustali utakmice.I Skolari i pored svega ne podnosi ostavku nego ceka sta ce reci FSB.Jos uvek je nekim samo njemu znanim oblacima bez svesti da su porazeni,do ponizenja.Sto je najgore ispale su mnoge reprezentacije koje su pokazale kako se bori za svoju zemlju,igrali znalacki sa srcem.Cile,Kostarika,Alzir,Meksiko,Kolumbija su osvetlale obraz svojih zemalja,a nama pruzile neizmerno zadovoljstvo gledajuci njihove majstorije.