Српски одбојкаши, бисери расути по целој Европи

На недавно завршеном Европском првенству, највећи терет изнела је прва постава – техничар Никола Јововић, коректор Александар Анастасијевић, примачи Урош Ковачевић и Немања Петрић, средњи блокери Срећко Лисинац и Марко Подрашчанин, као и двојица либера Невен Мајсторовић и Никола Пековић.

Урош Ковачевић изабран је за најкориснијег играча континенталног шампионата. Урош је наставио традицију примача сервиса који свој квалитет заснивају на размишљању, а не на сировој снази. Већ неколико година члан је италијанског Трентина, док је у Србији наступао за Рибницу.

Немања Петрић је капитен екипе и један од најискуснијих у тиму Слободана Ковача. До 2010. године наступао је за подгоричку Будућност, после чега је годинама играо у Италији. Прошлу сезону провео је у руском Белогорју, али је одлучио да се врати на Апенине, где ће играти за екипу Милана.

Своју прилику на Европском првенству добио је и Марко Ивовић. Одбојкашко име стекао је у Војводини, а касније обишао пола света – играо је у Турској, Француској, Пољској, Русији, Бразилу, да би прошлу сезону завршио у руској Локомотиви.

Коректор Александар Атанасијевић један је од најбољих коректора на свету у последњој деценији. Још као члан Партизана 2011. године освојио је злато на ЕП у Бечу, док са репрезентацијом Србије има још две бронзе на континенталним шампионатима. Годинама је члан италијанске Перуђе, са којом је две године узастопно био клупски шампион Европе (2017. и 2018. године).

Никола Јововић један је од најмлађих у екипи. Мозак екипе на терену 2009. године освојио је злато за јуниорима Србије на ЕП, да би медаље са А тимом почео да осваја 2013. године. Сениорску каријеру почео је у Војводини, да би се после Фридрисхафена и Монце скрасио у турском Измиру.

Средњи блокери Србије показали су на Европском шампионату, нарочито у самој завршници, колико су битни за игру нашег тима. Блок је функционисао беспрекорно, а томе највише можемо да захвалимо Марку Подршчанину и Срећку Лисинцу.

Подрашчанин је прву медаљу са репрезентацијом освојио сада већ далеке 2007. године, када су у Русији српски одбојкаши стигли до бронзе и од тада је незамењиви део репрезентације. После успешних игара у новосадској Војводини, отиснуо се пут Италије, где и даље наступа са великим успехом. Последњих неколико сезона члан је Перуђе.

Срећко Лисинац каријеру је почео у Рибници из Краљева, да би се, после успешне каријере у Пољској и Немачкој, 2018. године преселио у италијански Трентино.

Сви се сећамо Васе Мијића, а касније и Николе Росића. Ретко када су у првом плану, али су можда и најважнији за стабилност игре једне екипе, нарочито српске. Невен Мајсторовић и Никола Пековић су на позицији либера обавили лавовски део посла на Европском првенству.

Невен Мајсторовић каријеру је започео у Црвеној звезди, а после неколико сезона проведених у Јединству из Старе Пазове и Партизану, каријеру 2015. године наставља у Пољској и Румунији.

Никола Пековић каријеру је започео у Младом раднику из Пожаревца, да би после четири сезоне у Војводини постао члан београдског Партизана.

Средњи блокер Александар Околић каријеру је почео у Црвеној звезди, а после неколико година проведених у Берлину, заиграо је за грчки ПАОК.

Лазар Ћировић, примач сервиса, играо је за крагујевачки Раднички, као и за Будванску ривијеру, а после кратког задржавања у Турској и Грчкој, од 2017. године члан је италијанске Падове.

Петар Крсмановић, још један средњи блокер, каријеру је почео у Чачку, да би до 2015. године играо за Таково, Ђердап и Будванску ривијеру. После једне сезоне проведене у Аргентини, прешао је у руски Сургут.

Дражен Лубурић рођен је у Новом Саду, а са великим успехом наступао је за Војводину. После тражења праве екипе, играјући за Пјаченцу, Белхатов, Хирошиму и Зенит, скрасио се у Халкбанку из Анкаре.

Најмлађи освајач златне медаље је други техничар Вук Тодоровић. У априлу је напунио 21 годину, пред њим је светла будућност, а одличне партије пружа у дресу новосадске Војводине.

О ономе ко их је сакупио и довео до врха Европе могли сте да читате овде.