Српски одбојкаши, бисери расути по целој Европи

Српски одбојкаши су се у Паризу трећи пут у историји попели на кров Европе, а само њих двојица наступају за српске клубове. Већина златних момака одбојкашки хлеб зарађује у Италији, а има их и у Турској, Румунији, Русији...

На недавно завршеном Европском првенству, највећи терет изнела је прва постава – техничар Никола Јововић, коректор Александар Анастасијевић, примачи Урош Ковачевић и Немања Петрић, средњи блокери Срећко Лисинац и Марко Подрашчанин, као и двојица либера Невен Мајсторовић и Никола Пековић.

Урош Ковачевић изабран је за најкориснијег играча континенталног шампионата. Урош је наставио традицију примача сервиса који свој квалитет заснивају на размишљању, а не на сировој снази. Већ неколико година члан је италијанског Трентина, док је у Србији наступао за Рибницу.

Немања Петрић је капитен екипе и један од најискуснијих у тиму Слободана Ковача. До 2010. године наступао је за подгоричку Будућност, после чега је годинама играо у Италији. Прошлу сезону провео је у руском Белогорју, али је одлучио да се врати на Апенине, где ће играти за екипу Милана.

Своју прилику на Европском првенству добио је и Марко Ивовић. Одбојкашко име стекао је у Војводини, а касније обишао пола света – играо је у Турској, Француској, Пољској, Русији, Бразилу, да би прошлу сезону завршио у руској Локомотиви.

Коректор Александар Атанасијевић један је од најбољих коректора на свету у последњој деценији. Још као члан Партизана 2011. године освојио је злато на ЕП у Бечу, док са репрезентацијом Србије има још две бронзе на континенталним шампионатима. Годинама је члан италијанске Перуђе, са којом је две године узастопно био клупски шампион Европе (2017. и 2018. године).

Никола Јововић један је од најмлађих у екипи. Мозак екипе на терену 2009. године освојио је злато за јуниорима Србије на ЕП, да би медаље са А тимом почео да осваја 2013. године. Сениорску каријеру почео је у Војводини, да би се после Фридрисхафена и Монце скрасио у турском Измиру.

Средњи блокери Србије показали су на Европском шампионату, нарочито у самој завршници, колико су битни за игру нашег тима. Блок је функционисао беспрекорно, а томе највише можемо да захвалимо Марку Подршчанину и Срећку Лисинцу.

Подрашчанин је прву медаљу са репрезентацијом освојио сада већ далеке 2007. године, када су у Русији српски одбојкаши стигли до бронзе и од тада је незамењиви део репрезентације. После успешних игара у новосадској Војводини, отиснуо се пут Италије, где и даље наступа са великим успехом. Последњих неколико сезона члан је Перуђе.

Срећко Лисинац каријеру је почео у Рибници из Краљева, да би се, после успешне каријере у Пољској и Немачкој, 2018. године преселио у италијански Трентино.

Сви се сећамо Васе Мијића, а касније и Николе Росића. Ретко када су у првом плану, али су можда и најважнији за стабилност игре једне екипе, нарочито српске. Невен Мајсторовић и Никола Пековић су на позицији либера обавили лавовски део посла на Европском првенству.

Невен Мајсторовић каријеру је започео у Црвеној звезди, а после неколико сезона проведених у Јединству из Старе Пазове и Партизану, каријеру 2015. године наставља у Пољској и Румунији.

Никола Пековић каријеру је започео у Младом раднику из Пожаревца, да би после четири сезоне у Војводини постао члан београдског Партизана.

Средњи блокер Александар Околић каријеру је почео у Црвеној звезди, а после неколико година проведених у Берлину, заиграо је за грчки ПАОК.

Лазар Ћировић, примач сервиса, играо је за крагујевачки Раднички, као и за Будванску ривијеру, а после кратког задржавања у Турској и Грчкој, од 2017. године члан је италијанске Падове.

Петар Крсмановић, још један средњи блокер, каријеру је почео у Чачку, да би до 2015. године играо за Таково, Ђердап и Будванску ривијеру. После једне сезоне проведене у Аргентини, прешао је у руски Сургут.

Дражен Лубурић рођен је у Новом Саду, а са великим успехом наступао је за Војводину. После тражења праве екипе, играјући за Пјаченцу, Белхатов, Хирошиму и Зенит, скрасио се у Халкбанку из Анкаре.

Најмлађи освајач златне медаље је други техничар Вук Тодоровић. У априлу је напунио 21 годину, пред њим је светла будућност, а одличне партије пружа у дресу новосадске Војводине.

О ономе ко их је сакупио и довео до врха Европе могли сте да читате овде.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(понедељак, 30. сеп 2019, 19:48) - Томислав Штутгарт [нерегистровани]

Штампарска грешка!

Српски Одбојкаши, Бисери
расути по целој европи Не,
већ расути по целом свету,
надам се да сам све реко!!!

(понедељак, 30. сеп 2019, 19:23) - anonymous [нерегистровани]

Hvala vam od srca

Vama i nasim curama.Ponosni smo.

(понедељак, 30. сеп 2019, 18:43) - Markovljev [нерегистровани]

Neukusno

Mi smo stvarno najbolji kada su svi protiv nas. Bilo je neukusno od strane organizatora pozivati celu halu da skandira slo ve ni ja iako su bili jedan od organizatora turnira. Neukusno do zla boga pa i zbog Boricica kao predsednika CEV, ali na kraju smo im opet pokazali da smo najbolji kada su svi protiv nas. Cestigke od sveg srca iz dalekog Tunisa.