Неко игра до седам, неко до 10 поена... На гренд слемовима различита правила

Иницијативе за новим правилима за убрзавање тениса почеле су још давне 2001. године, када је на Аустралијан опену, за мечеве мешовитог дубла, уведен супер тај-брејк уместо трећег, одлучујућег сета.

Челни људи "белог спорта" нису намеравали неке озбиљније промене све до средине прошле деценије, када су колеге из Тениске асоцијације професионалаца (АТП) почеле да своје идеје имплементирају у тениска правила.

Одмах треба направити разлику да постоје три кровне организације – ИТФ је надлежан за гренд слемове, АТП за мушки, а ВТА за женски тенис. Због тога поједина правила могу да се размимоилазе, али је генерално увек дубл конкуренција била та на којој су вршени "експерименти".

Тако је 2006. године уведена иницијатива да и у мечевима који се играју на два добијена сета, уместо трећег сета, игра продужени тај-брејк.

Временом је ново правило узело маха и сада се мушки и женски дубл, као и микс, на великом броју турнира играју у таквом формату. Међу њима су неки гренд слемови (сем Вимблдона), мастерси и такмичења из премијер-мандатори категорије (пандан мастерс серији у женској конкуренцији).

Логичан след догађаја због изузетно дугих мечева на четири највећа турнира, а ту се посебно издваја окршај Џона Изнера и Николе Мауа са Вимблдона 2011, био је да се пробије и ГС баријера, када су у питању мере за скраћивање мечева.

Разлога за то су два – први је већ наведена структурна промена публике која не жели превише да се задржава на истом садржају, а друга је извесно важнија – безбедност самих играча.

Због измена које су уследиле имамо занимљиву ситуацију да на сваком гренд слему имамо различита правила за одлучујући сет сингла:

– Аустралијан опен је од 2019. увео тај-брејк до 10 поена ако је резултат у петом сету 6:6 у гемовима.

– Ролан Гарос је једини гренд слем који нема 13. гем у одлучујућем делу, већ се игра док неко не направи предност од два гема.

– Вимблдон је такође од ове сезоне ограничио трајање мечева, највише због споменутог дуела Изнера и Мауа који је трајао три дана, односно 11 сати и пет минута. Тај-брејк до седам поена игра се када се у петом сету дође до резултата 12:12 у гемовима. Први такав случај десио се у сада већ епском финалу у којем је наш Новак Ђоковић савладао Роџера Федерера.

– Ју-Ес опен већ дуже времена има правило о тај-брејку до седам поена, при резултату 6:6 у одлучујућем сету.

Њујорк је било место где је уведен и такозвани "shot clock", односно сат који мери време између два поена.

Тенисеркама и тенисерима у почетку је више сметало скраћивање пауза, посебно после дугих и изнурујућих поена, али су се временом навикли да од тренутка завршетка поена до следећег сервиса имају само 25 секунди.

Поново, због традиције, једино на Вимблдону не постоји ово правило.

Треба напоменути и увођење нових формата који служе као лакмус папир за све промене које су у плану, претежно из АТП-а. Најочигледнији пример је NextGen завршни турнир за играче млађе од 21 године на којем се сетови играју до четири добијена гема и не постоји нец и кад лоптица при почетном ударцу закачи врх мреже.

Добили смо Лејвер куп, такмичење у власништву Рода Лејвера и Роџера Федерера, као и реформу највећег екипног такмичења у историји тениса – Дејвис купа.

Реформатор је нико други до штопер Барселоне Ђерар Пике, а опширније о томе можете прочитати ОВДЕ.

У јануару ће бити игран и премијерни АТП куп на којем ће нашу земљу представљати Новак Ђоковић и Душан Лајовић, а извесно је да ће и у 2020. бити настављена тенденција да се тенис додатно убрза.

Промене нас тек очекују.

Никола Ђукић (NikolaDjukic43)