Ђоковић је коначно скинуо "Николину клетву" – и то како!

Знате, нисам у стању да превише пишем, али после свега што се данас издешавало, претпостављам да ни ви нисте у стању да превише читате. Зато ћу у следећих неколико редова покушати да вас што мање оптеретим и оставим да уживате у успеху највећег спортисте са ових простора.

Нисам вам открио једну тајну, тачније није била ни тајна јер су моји пријатељи и колеге знали и често ме подбадали због тога.

У својој не баш дугој, али да кажем садржајној каријери, био сам на шест гренд слемова ово ми је прва титула. Када кажем себи, мислим на коначни тријумф Новака Ђоковића.

Што је најтеже било од свега, ни на једном од тих турнира Ђоковић није дошао до завршнице. У Аустралији 2017. је изгубио у другом колу од Дениса Истомина, потом на Ролан Гаросу учешће завршио у четвртфиналу поразом од Доминика Тима, да би на Вимблдону због проблема са лактом предао Томашу Бердиху, такође у четвртфиналу.

Када се опоравио, у Мелбурну 2018. га је зауставио Хјеон Чунг у четвртој рунди, пре него што су га пре неколико недеља ветар и Тим победили у полуфиналу у Паризу.

"Немој ни да идеш на Вимблдон, баксузе", реченица је коју сам неколико пута чуо у свом друштву, "Сигурно ће освојити ако не одеш."

Та "Николина клетва", како су је на узору по ону Дрејкову која коси малтене сваку велику спортску екипу на свету, постала ми је и мало оптерећење, признајем. Колико год је посао добро одрађен, сатисфакција није иста ако се на крају не окити пехаром.

Чекао сам поприлично да она буде разбијена и дочекао можда на најбољем месту – Вимблдону.

Навикли сте да после сваког Новаковог меча у другој недељи прочитате и део у којем се налази анализа самог меча, али овога пута то неће бити случај. Једноставно, немогуће је у овом тренутку, хладне главе, анализирати све што се у четири сата и 57 минута одвијало на Централном терену. Глава ће се охладити тек сутра.

Ђоковић и Роџер Федерер приредили су нам финале које ће златним словима бити уписано у историју – најдуже је икада одиграно и први пут од промене правила, тај-брејк у петом сету код резултата 12:12 одигран је баш у борби за трофеј.

Новак је одбранио титулу, пети пут био најбољи на можда и најзначајнијем тениском турниру на свету, а борбу осим са противником и самим собом, морао је да води и са публиком.

Од скоро 15.000 присутних гледалаца, ако је било 500 оних који су били уз нашег аса, док су остали често врло непристојно и безобразно гестикулирали између, а и током поена. Нећу се превише оствртати на то, могли сте сами да видите, погледајте само Ђоковићеву "прославу" након последњег поена и биће довољно – овако је сигурно слађе.

"Покушао сам да се оградим од целокупне атмосфере. Када су они викали 'Роџер, Роџер', ја сам чуо 'Новак, Новак", покушао је да остане политички коректан.

Није само он војевао битке – и ми смо, малобројни представници медија који нису били на страни швајцарског генија.

"Само остани у терену", понављао сам пре сваког Федереровог сервиса.

То је била једина реченица коју сам могао да смислим, желећи да покуша да врати што више противничких сервиса у терен. Није увек успевало, али добро. Свестан је и он да није одиграо најбоље – читав меч је преживео без сервиса, ритерн га није слушао, волеји су били слаби, оштрину је пронашао тек у завршници...

"Све време сам био у дефанзивном положају, он је притискао и диктирао ритам. Можда играчки нисам био добар, нисам задовољан тиме, али ментално сам био на изузетно високом нивоу", казао је српским медијима.

Како је дуел одмицао, тако су се у мени мењале емоције и многи осећаји које до данас нисам имао прилику да осетим. Не знам да ли ће се поновити, али потпуно надреално искуство.

У једном тренутку ми и физички није било добро. Верујем да нисам једини и да многи од вас знају како сам се осећао.

На крају, српски играч је освојио 14 поена мање од Федерера, у сваком статистичком податку био много слабији од противника и опет победио. То само сведочи о његовој снаги воље, храбрости и психичкој стабилности. Убедљиво његов најјачи адут. Сви важни поени отишли су на његов конто.

И, можда је некада звучало незамисливо, сада није – комплетирао је хет-трик против Федерера у његовој "дневној соби" и изједначио се за легендардним Бјерном Боргом по броју вимблдонских пехара. Подсетићу вас, швеђанин важи за најбољег играча на трави након Роџера и Пита Сампраса.

На конференцији за медије трудио се да не прича превише о атмосфери и навијачима у Србији се делимично извинио за нервирање, али у шали најавио и ново, пошто је тениска сезона у јеку.

"Видимо се ускоро", завршио је са широким осмехом.

Што се мене тиче, полако се враћам у нормалу и остаје ми да вас по последњи пут поздравим из Лондона. Била је привилегија живети овде две недеље, писати за вас и преносити вам утиске.

Надам се да сам успео да, барем у довољној мери, дочарам како функционише најугледнији турнир на планети, уз стандардне спортске приче и понеке које се налазе иза кулиса.

Сада одох да прославим победу, Новакову и своју – није лоше "узети" првенац баш на Вимблдону!

Никола Ђукић (NikolaDjukic43) 

Број коментара 10

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 20. април 2024.
15° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво