Реалност у Енглеза, гробље фаворита и добро познати Зец

Сећам се да сам 2016. у Базелу пратио финале Лиге Европе између Ливерпула и Севиље, смештен међу ватрене навијаче "црвених", који су константно покушавали да прикажу свој тим у бољем светлу него што је уистину био.

Један момак је добрих 20 минута објашњавао како сам пропустио добру прилику његових изабраника, иако је Натанијел Клајн у тој ситуацији тек понео лопту од свог казненог простора.

Јирген Клоп је у првој сезони довео тим до европског финала, Ливерпул је био бољи у првих 45 минута, али су их Андалужани у другом прегазили и дошли до тријумфа са 3:1.

То скаузере није спречило да константно говоре да су били бољи и незаслужено изгубили.

Три године касније путовао сам од хотела до вимблдонског комплекса – један воз, па други и стигао сам до станице Саутфилдс, најближе у овом делу града који је логично затворен за саобраћај због турнира.

Плутајући тако реком људи која се кретала ка излазу, нисам поштено ни угледао светлост дана, када се испред мене појавила група људи са бурићима пуних црних мајица.

Нисам стигао ни да се опасуљим, већ су ми у руке гурнуте две на којима је писало "Џоана Конта – Рокит".

"Шта је ово?", упитао сам једног од момака који је делио.

"Подршка нашој шампионки", стигао ми је експресан одговор.

"Али, нису ми потребне два мајице", покушао сам још једном да сазнам шта је поента ове акције, али ме је талас масе већ понео крећући се булеваром који води ка комплексу. У позадини се чуло само "ма, носи колико год да си добио..."

Конта ће иначе свој наступ на трећем гренд слему почети тек сутра, али "хајп" не престаје, без обзира што није у групи највећих фаворита. Штавише, има барем 10 девојака које су ближе титуле од ње. Верујте, тако ће бити док сви британски играчи не испадну из жреба.

Прошавши све перипетије са акредитацијом, пријављивањем опреме и свиме што први долазак овде носи, спремао сам се за лудачки тениски дан – петоро српских тенисера на теренима, уз сијасет одличних мечева.

Али оно што се дешавало нико није могао да претпостави – порази Наоми Осаке, Александера Зверева, Стефаноса Циципаса, Маркете Вондрушове, Венус Вилијамс, Григора Димитрова... свих оних за које се очекивало да оставе велики траг и дубоко загазе у другу недељу Вимблдона.

Говорили су често новинари и познаваоци тениса да је терен број 2 "гробље фаворита", али су данас они сахрањивани редом, где год су противници стигли. Треба напоменути да су такмичење завршили Александра Крунић и Душан Лајовић, Јанко Типсаревић је након маратона прошао у друго коло, исто као и Миомир Кецмановић.

Новак Ђоковић је успео да преброди прву препреку, традиционално је отворио Централни терен, победивши Филипа Колшрајбера у три сета.

"Пре свега, драго ми је што је Марјан (Вајда) био сагласан са том идејом и концептом да освежимо тим и уведемо новину, тј. великог шампиона. О томе смо разговарали неколико месеци уназад и Горан је био први мој избор, а Марјан се усагласио са тим. Контактирао сам га недавно, пре неких десетак дана. Имао је неке обавезе и није могао раније да дође током припремне недеље, али је дошао јуче. Тренирали смо јуче, данас је све прошло веома добро...", рекао је Ђоковић за РТС о новом тренеру Горану Иванишевићу.

А, потом ми је мало више открио о сарадњи која није баш тако неочекивана како се претпостављало.

"Не треба нам много да се разумемо јер се познајемо веома добро. Он изузетно познаје моју игру, студирао је много због играча које је тренирао, а који су били моји противници свих ових година. Било га је веома интересантно чути, односно његову перспективу моје игре. Има наравно много ствари на којима може да се ради, то нас све радује. Биће овде целе прве недеље, има неке обавезе у другој, па не знамо да ли ће остати. Ово је нека врста пробног турнира за нас, видећемо после да ли ћемо продужити сарадњу."

Зна се и шта је основни задатак популарног "Зеца" – додати оно што је потребно да се одбрани трофеј.

Баш у тренуцима када сам завршавао разговор са нашим најбољим спортистом, једна девојка је заплакала на "кецу". Тачније, није девојка, још је девојчица, има само 15 година и постала је најмлађа играчица која је добила меч на Вимблдону.

И то не било кога – савладала је старију од сестара Вилијамс, девојку на коју се угледала када је узимала рекет у руке.

"Не бих била овде да није било ње", у сузама је говорила клинка из Аланте која још игра у јуниорској конкуренцији.

Можда и најлепша прича за крај турбулентног уводног дана на Ол Ингланд клабу. Спектакл је већ почео, поздрав из Лондона.

Никола Ђукић (NikolaDjukic43)