"Експлозија" Душана Лајовића коју смо сви чекали

Ни почетак 2019. није био обећавајући – сезону је стартовао са 45. позиције и у првих 11 мечева забележио само три тријумфа, уз серију од пет узастопних неуспеха у првим колима.

Победама над Таром Данијелом у Индијан Велсу, односно Паблом Куевасом и Кејем Нишикоријем у Мајамију најављени су бољи дани, али се дуго очекивана "експлозија" догодила неколико недеља касније, на првом мастерсу на шљаци.

Лајовић је у Монте Карло стигао као 48, а завршио га као 24. тенисер света, јер је први пут у каријери дошао до финала на некој "хиљадарки". Тамо га је зауставио Италијан Фабио Фоњини, који је претходно елиминисао једанаестоструког шампиона Рафаела Надала, оставивши Дуција без прве титуле у каријери. Међутим, српски репрезентативац не треба много да жали јер иза себе има седмицу живота.

"Немам разлога да се осећам тужно. Ово је мој највећи успех и само се надам да ћу моћи да поновим овакве игре и резултате у будућности", рекао је после финалног меча.

Она је почела сигурним тријумфом над Малеком Жазиријем, након чега је уследила, како би један колега рекао, "шмекерска" партија против Давида Гофена.

У трећем колу одиграо је можда и најквалитетнији меч у каријери, ако се укалкулишу све околности. Са два пута по 6:3 савладао је Доминика Тима, момка који је у самом врху светског тениса, некадашњег финалисту Ролан Гароса и специјалисту за шљаку.

Вера у сопствене могућности је свакодневно расла, чињеница да је на турнир дошао под антибиотицима овај резултат чини још више грандиозним, али је посебан бенефит и зрелост која је испољена у право време.

Права потврда тога виђена је у рутинском одрађивању посла са Лоренцом Сонегом у четвртфиналу, као и у нестварном преокрету против Данила Медведева у полуфиналу.

Млади руски играч је у тај окршај ушао као фаворит и пун самопоуздања због елиминације Новака Ђоковића. Играо је добро, повео са 5:1, али је онда уследила серија од 10:0 у гемовима за Лајовића, за велико славље.

Како је сам истакао, Душан је покушавао да остане концентрисан и мисли само на наредни ударац. Успео је у намери да задржи обрасце игре у важним поенима и унервози противника.

"Није се ништа променило у мом опхођењу према турниру, само сам ишао меч по меч и то је уродило плодом. Одједном сам почео да играм онако како стварно умем и то је донело овакав резултат."

Недеља је била дан за финале, али нажалост, није поновио партије од претходних дана. Опет је са друге стране мреже имао некога ко је претходно срушио једну од "аждаја". Био је то Фоњини, човек од којег можете свашта очекивати.

На несрећу, поново је био у свом најбољем издрању, боље се прилагодио јаком ветру и победио резултатом 6:3, 6:4.

"Било је то моје прво финале, велико искуство за мене. Није било лако играти јер је дувао ветар. Фабио има много осећаја и креће се изузетно добро, зна како да игра у овим условима, па сам на терену осећао да морам много напорније од њега да радим како бих освајао поене – мислим да је у томе и био кључ. Био је прилично стабилан и чврст са обе стране... Понекад сам успевао да га притиснем и да будем агресиван, али и ја сам много грешио, осећао сам и притисак због финала. На крају крајева, победио је играч који је био много бољи."

Осим што је зачињен великим победама над актуелним и бившим члановима топ 10, што је у Лајовићевом случају све чешћа појава, турнир у Кнежевини сцена је на којој је представио и неке новине и ситне корекције у игри које су му донеле велики напредак.

Лајовић је одувек био изузетно фин и добар момак, како ван терена тако и на њему, што некада представља и минус у каријери професионалног спортисте. Сада све чешће показује неопходну дозу спортске дрскости, посебно у важним тренуцима.

То не би било могуће без додатног рада на физичкој спреми у који је уложио претходних месеци и сада се види да је много снажнији и спремнији и да није он онај играч од којег се очекује да падне током дужих размена. Уосталом, све боље кретање и упорност су му омогућили да у Монте Карлу одигра неке невероватне ударце који ће сигурно ући у избор за поен сезоне.

Посебно интересантна ствар јесте што је овај турнир био доказ колико у нападачком смислу Душан може да буде опасан.

Сервис процентуално можда није био најбољи, али су му варијације дозвољавале и разноврсније нападе, док је током свих шест мечева био изузетно агресиван и више се ослањао на форхенд, него на бекхенд. Обично тенисери који ударају једноручни бекхенд, чињенично другачији од дворучног, можда и несвесно бирају више напада тим оружјем јер се разликују од већине, али је оно обично слабије од форхенда.

Лајовић је сада већи број напада креирао форхендима, некада се и извлачећи на ту страну, па и у одређеним случајевима скраћујући замах како би достигао већи спин (такозвани бич или ласо), што споменути Надал ради најбоље у историји ове игре.

"У последње две и по године сарађујем са Хозеом Перласом, једним од најбољих тренера на АТП туру. То је била кључна промена, почели смо да радимо на правим стварима у мојој игри и стварно верујем да могу да играм на највишем нивоу. Ако он верује да ја то могу, онда и ја верујем у то, и то је највећа промена коју сам направио. Почео сам да верујем у своју игру", признао је Лајовић.

То не значи да је бекхенд био запостављен, нипошто. Примера ради, баш је винерима по паралели у финишу сусрета са Медведевим одбио последњи налет Руса и угасио му наде да може да се понада повратку.

Последње, али не и мање важно, јесте самопоуздање. Уско скопчано са резултатима које је бележио на терену, расло је из дана у дан, па смо добили комплетну слику "новог" Душана Лајовића – оног од којег ће убудуће многи ривали зазирати.

"Велико олакшање јер сам доказао себи да могу. Веома сам срећан и задовољан начином на који сам играо ове недеље".

Циљ пред сезону на најспоријој подлози био је да се одбране бодови освојени у Мадриду прошле године (четвртфинале), а Лајовић је за првих седам дана на европској шљаци надмашио тај број.

Тренутно је на месту које значи да ће на већини наредних турнира бити носилац, што је аутоматски преокренуло годину и драстично променило планове. Набоље, наравно.

Нисмо ни на половини сезоне, он до новембра брани врло мали број бодова, па ће сваки следећи наступ бити прилика за напредак.

Ако настави у истом ритму, велике су шансе да Душан Лајовић овакав резултат оствари и на неком гренд слему.

Никола Ђукић (NikolaDjukic43)