Херој, шампион и инспирација – Ласло Ђере!

Ђере је у дебитантском АТП финалу пуном напетости и нервозе савладао Феликса Оже-Алијасима из Канаде резултатом 6:3, 7:5.

Најава историјске седмице почела је првом топ 10 победом у каријери – "пао" је Доминик Тим у два сета, да би се ређале победе над Таром Данијелом и Каспером Рудом, пре него што је Аљаж Бедене предао полуфинале због повреде задње ложе.

На путу до пехара стајао је само млади Канађанин, али и нелагодност у пределу препона, као резултат напорних мечева на бразилској шљаци. Она га је омела после одлично одиграног првог сета и морао је у другом да јури предност ривала.

Стрпљивом игром је успео да се резултатски врати, а онда у финишу направи одлучујући корак ка тријумфу, искористивши тек пету меч-лопту.

"Толико сам ствари постигао. Врло сам срећан, узбуђен и пун емоција. Срећан сам шта сам све прегурао у овом дуелу, тешко је било и физички и ментално, успео сам да издржим. Било је много брејкова, поготово у првом сету, а мислим да смо играли боље у другом сету. Пропустио сам четири меч-лопте на његов сервис, било је тешко ментално, али остао сам фокусиран. Размишљао сам само о следећем поену и искористио пету меч-лопту", рекао је Ђере.

Још од јуниорских дана, када је у години у којој је изгубио мајку играо финале престижног турнира Еди Хер, а потом освојио и престижни Оранж боул, наговештавао је да има све што је потребно за високе домете. Миран, тих, повучен и ненаметљив какав је иначе ван терена, није успевао да направи очекивани пробој.

Међутим, "бум" је морао да се догоди и стигао је у прави час, иако је од почетка сезоне српски репрезентативац био у слабој форми и пред пут у земљу самбе и фудбала имао скор од само једне победе и четири пораза.

Разлог за то није недостатак квалитета, већ тежак период условљен смрћу оца који је преминуо пре два месеца. Тако је Ласло Ђере са само 23 године остао без оба родитеља, највећег ослонца у каријери, које је покосила сурова болест.

"Овај трофеј посвећујем својим родитељима. Мајку сам изгубио пре седам година и зато желим да јој посветим пехар, као и оцу, који ме је напустио пре два месеца. Они су имали највећи утицај на мене и због њих сам овде данас. Захваљујем им се на свему што су урадили за мене и надам се да ме сада гледају", причао је кроз сузе на церемонији доделе пехара који је добио из руку легендарног Гуге Куертена.

После свега, како сам каже, никада не би могао да постигне ни делић онога што јесте да није било најближих.

"Захвалан сам и млађој сестри, она је код куће у Србији и велика ми је подршка. Хвала мојој девојци, била је уз мене у најтежим тренуцима и не могу довољно да јој се захвалим."

Његов говор дирнуо је многе навијаче, активне и бивше тенисере, као и друге спортисте који најбоље могу да посведоче колико је енергије, менталне снаге, мотива и жеље потребно да се издигнете из једног мрачног тренутка и попнете на сам врх. Због тога му треба одати велико признање.

Незамислив успех у бразилском граду донео му је осим првог пехара и велики скок на АТП листи, па ће од понедељка бити 37. играч света – његов најбољи пласман у каријери. С обзиром на то да у наредних неколико недеља не брани готово никакве бодове, лако бисмо Ђереа могли да видимо међу носиоцима на Ролан Гаросу.

Ипак, до маја има много да се игра, али је сада на реду уживање у првенцу на АТП туру и то из серије 500, нешто чиме, на пример, ни Јанко Типсаревић и Виктор Троицки не могу да се похвале.

Због свега што је жртвовао да би постао спортиста, посебно због онога што је преживљавао у последњих неколико месеци, Ласло је потпуно заслужио велику срећу која му се догодила у Рију.

И не само то, заслужио је много више.

Никола Ђукић (NikolaDjukic43)