Новак за РТС: Хвала Лауреусу што је препознао моје путовање

Ђоковић је награду освојио четврти пут, али ова се разликује у односу на остале с обзиром на то где је Новак био пре 12 месеци.

"Има већу тежину. Наравно да сам поносан на ово достигнуће и захвалан што је организација Лауреус препознала моје путовање и цео процес који сам имао у последњих 12 месеци. Све је почело 2016. године када сам освојио Ролан Гарос и када сам, наизглед, остварио своје снове. Тако је изгледало на површини, али се унутра се нисам осећао испуњено. Најављивали су да ћу, уколико испуним све своје циљеве, емотивно ударити у зид, да ће изгледати да нема више сврхе, да нећу знати како даље".

Уследио је неуспех на Вимблдону.

"Играо сам Вимблдон, неколико недеља после Ролан Гароса. Играо сам треће коло, имали смо неколико прекида због кише. Играо сам са Кверијем на првом терену Вимблдона и осећао сам се као никада пре у животу. Заправо, био сам у тој малој просторији где смо чекали да киша стане. Обично, када је прекид, ја сам са тимом, разговарамо о тактици, припремам се, загревам, истежем се, спремам за наставак меча... Међутим, тада сам пожелео да будем сам и гледао сам слепо у зид. Нисам осетио апсолутно никакву мотивацију, нити емоцију везану за победу у том мечу. Тад сам први пут у каријери осетио да немам сврху, што је било врло интересантно. Нисам поделио ту причу пре и постоји разлог за то. Али, такви тренуци свима нама дозвољавају да схватимо да имамо прилику да се издигнемо и да будемо јачи, бољи, мудрији и да се подигнемо из пепела као феникс".

Повратак на стазе старе славе, ипак, ишао је теже од очекиваног.

"Хтео сам што пре да се вратим на највиши могући тениски ниво. Био сам узбуђен, али нисам био реалан. Ни физички ни емотивно нисам био ни близу спреман да се борим са најбољим тенисерима на највећим турнирима. Ту сам искусио најтеже тренутке у својој каријери, где сам себе испитивао и имао доста дилема, сумњи и двоумљења. Имао сам много питања, која су се врзмала по глави. Међутим, захвалан сам што сам прошао кроз то, јер све ме то некако ојачало. Било је потребно неколико месеци да се вратим у жељену форму. Више од тога, било је потребно време да просто пронађем ту неку уравнотеженост, менталну и емотивну. Ја јесам и тренирао и био посвећен, али када немате менталну јасноћу и јасно дефинисан смер, онда је то све забадава".

Рецепт за успех – породица и унутрашња снага

"Од Ролан Гароса и Вимблдона ствари су почеле да се кристалишу. Фамилија је почела да путује више са мном. Имао сам Стефана и Јелену и целу фамилију за Вимблдон са мном. Те највеће турнире сам некако одиграо најбоље, јер сам имао њихову подршку. Али, пре свега сам пронашао унутрашњу снагу која ми је требала, јер сам увек веровао у себе".

Све што је постигао у 2018. години довело је и до награде Лауреус за спортисту године.

"Било је много суза и вечерас и у тим тренуцима. Био сам пријатно изненађен начином на који су ме представили. Дирнуо ме видео-снимак који су направили. Врло сам захвалан што имам Јелену поред себе, која ми пружа огромну подршку, у тренуцима када су ми требали разговор и савети, када ми је требало охрабрења. Ја сам то имао од ње, мојих родитеља, најближих људи из мог тима. Иако је ово индивидуални спорт, када имате око себе колектив људи који вас воле и којима је стало до вас, онда ствари буду много лакше".

Новак жели да уђе у историју светског тениса као играч са највише освојених гренд слемова и то не крије.

"Не кријем зато што је то истина. Професионално, имам одређене циљеве и задатке и идем ка њима. То није моја главна мотивација, то морам да напоменем. Можда у првом делу каријере јесте било да се све сводило на резултате и на успехе, Некако сада дефинишем успехе на тениском терену и ван њега кроз призму неких других ствари - кроз призму породичног човека, кроз призму среће и испуњености у животу, уравнотежености..."