Ђоковић против Дел Потра за титулу на Ју-Ес опену

Повратак најбољег српског тенисера у препознатљиву форму означио је и крај двовлашћа Надала и Федерера на грен слемовима, које је трајало у периоду Новакових интензивних проблема са повредом лакта. Шпанац и Швајцарац су у тих годину и по дана освојили по три најзначајнија трофеја, али ни једног ни другог нема у мечу за титулу на последња два грен слема ове сезоне.

Ђоковић је најпре спектакуларном победом у полуфиналу Вимблдона над Надалом показао да је, брже него што је и сам очекивао, стигао до шампионске игре, а затим је средином августа коначно покорио Синсинати тријумфом над седмоструким победником Федерером. Била је то најбоља могућа увертира пред долазак у Њујорк, место Новаковог првог грен слем финала 2007. године. Од тада, он је константно учесник завршнице Ју-Ес Опена, једанаест полуфинала сврстава га на друго место у историји иза Конорса, а осми пут ће се борити за титулу на стадиону Артур Еш, чиме се изједначио са турнирским рекордерима Сампрасом и Лендлом.

Уколико освоји титулу, Ђоковић би и по том основу достигао идола из детињства Пита Сампраса, који је пре тачно 16 година у последњем мечу каријере победио Андреа Агасија са 3:1 и померио границу снова на 14 грен слем трофеја. Сматрало се да ће тај рекорд дуго трајати, али тениска историја се драстично променила од Сампрасовог повлачења. Појавили су се момци без чијег присуства, бар једног од њих тројице, је практично незамисливо било које грен слем финале почев од 2005. године. Запањујући је податак да су од последњих 55 грен слем финала само два прошла без Федерера, Надала или Ђоковића. Једно од њих било је управо у Њујорку 2014. када су се у једном дана десила два огромна изненађења, пораз Новака од Нишикорија, а потом и Федереров неуспех у мечу са Чилићем.

Ђоковић није ове године дозволио да се историја понови и савладао је Јапанца 14. пут заредом. Већ на почетку му је одузео сервис и сачувао ту предност до краја сета, да би у петом гему другог и трећег сета правио кључне брејкове за убедљиву победу. Провео је мање од два и по сата на терену, што је такође веома значајно, јер његов ривал у финалу је изгубио само један сет на турниру, а у полуфиналу је одиграо сет мање од Новака због Надалове повреде колена.

Све те околности, уз одличну форму и подлогу која му савршено одговара, чине Хуана Мартина дел Потра изузетно опасним ривалом, иако ће њему то бити тек друго, а Ђоковићу 23. грен слем финале. Он је десет пута у каријери побеђивао светског броја један (четири пута Федерера, по три пута Надала и Ђоковића) а сам никада није био боље пласиран од тренутног 3. места. Дел Потрова каријера је обиловала повредама, али ове сезоне је потпуно спреман, игра бекхенд скоро као пре свих операција ручних зглобова, а о сервису и форхенду излишно је и причати.

Аргентинац је изгубио претходна три меча од Ђоковића, у два сусрета које су одиграли у Њујорку он није освојио ни сет, па му је мудро препустио улогу фаворита, без обзира што је тренутно боље рангиран од Новака. Наш тенисер је из меча у меч подизао ниво игре, последња четири сусрета добио је максималним резултатом уз само два изгубљена сервис гема, па иако су и Милман и Нишикори свим силама притискали, нису успели озбиљније да му запрете.

Ђоковићева предност од 14:4 у победама над Дел Потром ни случајно не сме да завара, јер је од њега претрпео неке од најболнијих пораза у каријери: меч за олимпијску бронзу у Лондону 2012. а потом и сусрет првог кола олимпијских игара у Рију, када је Аргентинац славио у два тајбрејка и потом стигао све до финала, где га је зауставио Енди Мари. Веома болан је био и епилог њиховог меча у Београдској арени 2011. године у полуфиналу Дејвис купа, када је Новак и поред забране лекарског тима покушао да донесе Србији изједначење, али је повредио међуребарни мишић средином другог сета и због тога паузирао више од месец дана.

Занимљиво је и да ће се тек други пут састати у финалу неког турнира, претходно су у Шангају 2013. одиграли драматичан меч који је Ђоковић добио у тајбрејку одлучујућег сета са 7:3. Ово ће им бити први сусрет у 2018. години, вероватно не и последњи, јер је Новак уласком у финале обезбедио себи и Федереру место на Завршном турниру у Лондону, а сигурно ће им се тамо придружити и Дел Потро, Зверев и Чилић. Победник финала Ју-Ес Опена биће и трећи на АТП листи, а Ђоковић би новом титулом истакао кандидатуру и за преузимање светског броја један већ до краја сезоне, што је пре само три месеца било незамисливо.

Финале 138. Отвореног првенства Сједињених Америчких Држава је у недељу од 22 часа, директан пренос је на Првом програму и РТС Планети, док кретање резултата и ток меча можете пратити на нашем порталу.