Велико финале Филипа Крајиновића

Овакав расплет на тако великом турниру могућ је само у чувеној дворани Берси, где се нешто слично догодило и 2012. године, када је Пољак Јанович из квалификација дошао до меча за трофеј, а то му је био тек други турнир Мастерс серије у каријери. Крајиновићу је ово други АТП турнир у сезони која је на измаку и у којој је прижељкивао повратак у 100 најбољих, а не шокантан продор међу првих 35 на свету.

Пред почетак париских квалификација у којима су заједно учествовали, Крајиновић и Душан Лајовић направили су опкладу: ко буде лошије рангиран на крају сезоне плаћа вечеру целом Дејвис куп тиму. Филип је не само надмашио Лајовића, него и Троицког, а пласманом у финале постао је тек други Србин који ће се борити за пехар на неком Мастерс 1000 турниру.

Придружио се Ђоковићу, који је освојио 30 титула, од тога чак четири у Берсију, где је турнирски рекордер.

Шест победа у претходних осам дана, уз срећну околност у виду Надалове предаје у четвртфиналу због повреде колена, винуле су Крајиновића са 77. позиције на гарантовано 33. место, а уколико тријумфује биће 25. на свету. Потпуно нестварно, имајући на уму чињеницу да је пре непуних шест месеци био 294. на АТП листи, принуђен да игра квалификације на челенџерима и креће још једном испочетка.

Повреда рамена и операција у 19. години, па затим операција шаке и други здравствени проблеми утицали су да овај 25-годишњи Сомборац није могао у професионалној конкуренцији да потврди несумњив таленат, који га је препоручио и код Ника Болитјерија, па је код њега у кампу провео неколико година.

Сада су се коначно све коцкице склопиле, укључујући и сарадњу са тренером Петром Поповићем која је почела пре четири месеца и одмах донела подвиг коме се нико није надао. Филипово дугогодишње познанство са некадашњим тренером Андрее Петковић и Иве Карловића претворило се у заједнички рад у јулу.

Тада је Поповић окончао трогодишњу сарадњу са хрватским ветераном и одлучио да прихвати посао који му је Крајиновић одавно нудио. Сигурно се није покајао, јер напредак у Филиповом приступу игри и самопоуздању на терену је сасвим уочљив, а Поповићева еуфорична прослава победе над Џоном Изнером, уз скидање мајице, заувек ће се памтити.

Крајиновић би могао по подне да постане први квалификант шампион Париза од оснивања турнира 1986. године, а последњи пут је неко из квалификација освојио титулу на турниру Мастерс 1000 серије 20. маја 2001. године, када је Алберт Портас славио у Хамбургу. Шпанац је уједно и последњи тенисер који је до прве титуле у каријери (у његовом случају и једине) стигао баш на неком од мастерса. 

Међутим, још већи потенцијални добитак из само једног меча очекује Џека Сока. Највећа титула у каријери, први пласман међу 10 најбољих на свету и истовремено пут на завршни турнир у Лондону.

Постао би најбоље рангирани амерички тенисер и донео својој земљи после седам и по година пехар са неког од мастерса. Много може да добије, али и да изгуби, јер питање је да ли ће се Соку икада више пружити шанса за такав успех, што доноси немали притисак, а притом има и бреме фаворита у финалу.

Сви предуслови за узбудљиво финале су испуњени. Директан пренос је од 15 часова на Другом програму и путем лајв стриминга на нашем порталу.